Ukrajina: Rusini i povratak Rusije

 (Stratfor, 22. decembar 2008)

Rezime

Izvori Stratfora u Moskvi navode da Rusini, etnička grupacija koja većinom živi na zapadu Ukrajine, nameravaju da proglase nezavisnost od Ukrajine. U izveštajima se tvrdi da Rusini ne nastupaju sami, već da organizacionu i finansijsku potporu dobijaju od Rusije. Nije nikakva tajna da Rusija radi na tome da uveća i konsoliduje sopstveni uticaj u Ukrajini. Rusini su na takvom strateškom mestu da bi njihovo odvajanje moglo praktično uništiti izglede već oslabljene Ukrajine da održi političko jedinstvo, što bi omogućilo da ova zemlja padne pod još jači uticaj Kremlja.

Analiza

Rusini, malo poznata srednjoevropska etnička zajednica, već dva meseca razmatraju proglašavanje nezavisnosti. Stratfor je saznao da iza ovog secesionističkog pokreta stoji Kremlj.

U Zakarpatskoj oblasti je 25. oktobra ove godine održan skup pod nazivom Drugi evropski kongres karpatskih Rusina, na kome se govorilo o izdvajanju Rusina iz Ukrajine. Ovom sastanku, kojim je predsedavao predsednik Udruženja karpatskih Rusina Dmitri Sodorov, prisustvovalo je na stotine delegata, od kojih nekolicina pripada proruskim pokretima u Ukrajini. Sodor je uticajni pravoslavni sveštenik u oblasti koja je pod jurisdikcijom Moskovske patrijaršije. Sodor, koga optužuju za separatizam i veze sa Rusijom, zaključio je sastanak memorandumom u kome se zahteva ponovno uspostavljanje „rusinskog identiteta“ u obliku nezavisne rusinske države do kraja godine.

Rusini su istočnoslovenski narod koji potiče sa Karpata. Imaju poseban jezik, kulturu i identitet kojim se razlikuju od većine žitelja Ukrajine, gde većina njih i živi. Iako statistički podaci o broju Rusina variraju, može se reći da ih ima između jednog i jednog i po miliona. (Ukrajina zvanično ne smatra Rusine manjinom, već ih određuje kao grupu u okviru ukrajinskog etnosa). Većina Rusina živi u Zakarpatskoj oblasti. Inače, ukupan broj žitelja ove oblasti je oko 1,25 miliona, što znači da su broj i uticaj Rusina u njoj veliki.

Rusini ne žive samo u Ukrajini, već ih ima u u Slovačkoj, Poljskoj i Rumuniji. Ukoliko bi Rusini u Ukrajini postali nezavisni od Kijeva, malo je verovatno da bi Rusini u susednim zemljama ostali da sede skrštenih ruku. A pošto su ove zemlje članice Evropske Unije i NATO-a, rusinska secesija ima stratešku važnost za ceo region.

Ruska podrška rusinskom pokretu za nezavisnost nije izolovan incident. Kada je početkom 2008. godine Kosovo proglasilo nezavisnost od Srbije, Rusija je upozorila Zapad da ne priznaje ovu odmetnutu pokrajinu pod pretnjom da će uzvratiti istom merom. Međutim, otkako se Zapad oglušio o zahtev Rusije, Kremlj nastoji da pruži prikrivenu podršku mnoštvu pokreta za nezavisnost koji ne odgovaraju zapadnim interesima. Imajući u vidu njihovu stratešku lokaciju, rusinski pokret za nezavisnost postao je primamljiv za Moskvu.

Iako etničke grupe sa separatističkim tendencijama nisu malobrojne, Rusini su korisni Rusiji iz dva razloga. Kao prvo, omogućili bi Rusiji da uspostavi kontrolu nad Ukrajinom, koja je postala prva meta putem koje bi se ostvarilo ponovno uspostavljanje ruskog uticaja u drugim zemljama. Ukrajina je strateška tampon-zona između Rusije i Zapada, a 90% ruskog izvoza energenata prolazi kroz Ukrajinu na putu za Evropu, zbog čega je postala tranzitni centar. Ukratko, Rusija jednostavno ne sme dozvoliti da Ukrajina potpadne pod uticaj Zapada.

Kao drugo, podržavanje rusinske nezavisnosti služi da bi se Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama uzvratilo zbog priznavanja nezavisnosti Kosova. Rusinska nezavisnost sigurno nije u interesu članica Evropske Unije kao što su Slovačka, Poljska i Rumunija. Ona bi stvorila razdor u ovim zemljama (pa tako i u Evropskoj Uniji kao celini) i u najmanju ruku bi ih omela u aktivnostima usmerenim protiv Rusije.

Činjenica da je domovina ukrajinskih Rusina Zakarpatska oblast čini nedavne događaje još bitnijim. Ona se nalazi na krajnjem zapadu Ukrajine. Rusija je do sada širila svoj uticaj i uspostavljala kontrolu na jugu i istoku Ukrajine, gde živi veliki broj Rusa, govornika ruskog jezika, kao i simpatizera Rusije. Ukoliko Moskva uspe da se poljulja uticaj Kijeva na zapadu Ukrajine, koji je jedino proevropsko uporište u toj zemlji, onda će Rusija u geografskom smislu praktično razbiti Ukrajinu.

Uopšte nije slučajno što se organizuju skupovi kakav je održao Sodor, a po svoj prilici će ih biti još i više. Ove delegacije su privukle pažnju ukrajinske tajne policije, koja optužuje Sodora za ugrožavanje teritorijalnog integriteta zemlje. Tajna policija želi da uđe u trag poreklu finansiranja ovih separatističkih grupa. Sodorova tvrdnja kako novac dobija od lokalnih privrednika ne zvuči uverljivo. Finansijska i organizaciona podrška koju Rusini dobijaju potiče od ruskih obaveštajnih službi. Kijev je počeo da prepoznaje pretnju koju njihovo delovanje predstavlja. Mala ukrajinska nacionalistička partija Svoboda zatražila je da rusinski separatisti budu krivično gonjeni.

Zajedno sa ostalim otvorenim i prikrivenim aktivnostima Moskve na ovom polju, najnoviji događaji bi mogli da rasparčaju Ukrajinu, koja je već podeljena i disfunkcionalna. A to Rusiji potpuno odgovara.