Savremeni svet | |||
Vikiliks oslobodio duha iz boce |
četvrtak, 04. novembar 2010. | |
Sajt “Vikiliks”[1] ponovo je uzburkao svetsku javnost jer je u petak 22. oktobra objavio gotovo 400 000 tajnih dokumenata američke vojske koji otkrivaju istinu o mučenju i ubistvu više od 100 000 ljudi u Iraku. Od navedenog broja žrtava više od šesdeset procenata čine civili.[2] Osim toga, dokumenta otkrivaju da nadležni u američkoj vojsci nisu učinili ništa u cilju sprečavanja zločina kao i pljački u koje su se upuštali pripadnici iračkih snaga bezbednosti koje su, da podsetimo, osnovale SAD nakon pada režima Sadama Huseina. Odmah nakon objavljivanja dokumenata predstavnici sajta sazvali su konferenciju za štampu u Londonu na kojoj su prezentirali svoju nameru da ostanu dosledni istini. Asanž je tim povodom izjavio da je cilj ovog poteza otkrivanje istine o ratu u Iraku. Predstavnica sajta Kristin Hravson na pomenutoj konferenciji izjavila je kako Vikiliks namerava da uskoro objavi nove dokumente američke vojske ali ovoga puta o ratu u Avganistanu. Hrafson je dodala da su iz objavljenih dokumenata uklonjene sve informacije koje bi mogle da ugroze pojedince.
Nije iznenađenje da generali iz vojnog vrha SAD grčevito pokušavaju da opovrgnu validnost objavljenih dokumenata upornim insistiranjem da je njihova verodostojnost sumnjiva, ali to nije sprečilo portparola ministarstva odbrane SAD Dejvida Lapana da od medija zatraži da ne objavljuju “neistinita” klasifikovana vojna dokumenta o ratu u Iraku. Osim toga pomenuti portparol je izjavio da je Pentagon već sastavio “radnu grupu” od 120 ljudi koja bi trebalo da pregleda dokumenta koja poseduje Vikiliks. Lapan nije izjavio kako zamišlja da se dokumenta koja su već objavljena povuku. Oštrica napada predstavnika američke vojske, generala i političke administracije, na čelu sa državnom sekretarkom, usmerena je na navodnu činjenicu da objavljena dokumenta ugrožavaju živote američkih vojnika jer protivničkoj strani omogućavaju uvid u taktiku, logistiku, sredstva i strategiju koju jedinice SAD upotrebljavaju u “borbi protiv terorizma“. Tim povodom Hilari Klinton je najoštrije je u subotu osudila objavljivanje tajnih informacija koje, po njenim rečima, stavljaju u opasnost živote pripadnika američkih i savezničkih snaga, i koje ugrožavaju nacionalnu bezbednost SAD i njenih saveznika. Portparol američkog ministarstva odbrane, DŽef Morel, osudio je Vikiliks za "sramno objavljivanje baze podataka i ukradenih izveštaja sa samog terena što će pomoći neprijateljima SAD tako što će im otkriti taktiku, tehnike i procedure američkih snaga". [3] Osim toga brojni protivnici Vikiliksa tvrde kako će upravo objavljivanje ovih dokumenata ugroziti i živote civila, a ne samo američkih vojnika. Asanž je ove navode odbacio kao puke besmislice jednostavno tako što je odgovorio da do sada nije poznata nijedna žrtva objavljivanja dokumenata za razliku od ogromnog broja dokumentovanih ubistava koje su počinili američki vojnici. Usled ovoga zvaničnici u redovima američke vojske su naprosto morali da se oglase, ali su njihovi argumenti potpuno bez osnova i sve više liče na naivna dečja opravdanja jedino što su stotinu hiljada mrtvih i nekoliko stotina hiljada ranjenih, koji su pali kao žrtve na oltaru demokratije novog svetskog poretka, daleko od dečjeg nestašluka. U grupu ovih bizarnih izjava pre svih možemo svrstati reči generala DŽona Kejsija, načelnika generalštaba američke vojske i bivšeg komadanta okupacionih snaga u Iraku. On je izjavio kako su dokumenta netačna jer su navodno američke vlasti pokušavale da spreče sve slučajeve nasilja. “U člancima se navodi da smo mi navodno zatvarali oči pred nasiljem Iračana nad zatvorenicima. To jednostavno nije tačno. Politika SAD oduvek je bila da američki vojnik, kada se suoči sa slučajevima nasilja nad zatvorenicima, mora prvo da ih spreči zatim da obavesti nadređene u američkom i iračkom komandnom lancu”. S druge strane, DŽulijan Asanž je u intervju ruskoj televizijskoj stanici „Rusija danas“ izjavio da podaci u objavljenim dokumentima daju "najprecizniji prikaz rata koji je ikada napravljen. U materijalu je otkriveno 15.000 prethodno neprijavljenih, nedokumentovanih civilnih žrtava. To je najprecizniji opis rata koji je ikada objavljen. Ne postoji ništa što se sa tim može uporediti. Tu su detalji o ubistvima 109.000 ljudi, ranjavanju 170.000 njih, zatvaranju 200.000 osoba tokom šest godina”.[4]
Neke osnovne informacije koje se mogu pronaći o Vikiliksu glase da je ovaj sajt osnovan 2006. god. od strane brojnih kineskih disidenata kao i novinara iz Amerike, Azije, Evrope, Australije i Južne Afrike. Godinu dana nakon osnivanja sajt je raspolagao bankom podataka koja je brojala preko milion dokumenata. Pomenuti sajt je do sada osvojio brojne nagrade među kojima su nagrada za medije koju je 2008. dodelio časopis Ekonomist, ali i prestižna nagrada za medije Amnesti Internešenala koju je ovaj sajt dobio zahvaljujući objavljivanju izveštaja koji govore o zločinima policije u Keniji. Naravno, ljudi, Asanž uporno ističe da ih je samo nekolicina što teško da odgovara istini, koji stoje iza sajta su stvorili čitavu armiju neprijatelja i to pre svega u administraciji i vrhu SAD, odnosno u vrhu oružanih i bezbednosnih struktura Amerike. Osnivač sajta, mada on uporno odbija da sebe nazove osnivačem, DŽulijan Asanž, matematičar i programer, je tokom osamdesetih godina usled “hakerskih aktivnosti” imao problema sa Vladom Australije, ali je to tek bila najava budućih napada sa kojima će Asanž morati da se suoči. Asanž je u intervju jednom australijskom listu izjavio da je Vikiliks objavio više dokumenata nego što je to učinila sva svetska štampa zajedno i da to govori ne toliko o uspehu samog sajta već pre o žalosnom stanju u kome se nalaze svetski mediji.[5] Naravno, kako sam Asanž uporno ističe Vikiliks je potpuno neprofitna organizacija što podrazumeva da je on sa svojim saradnicima samo volonter u altruističkoj borbi za istinu. Svakako sada je mesto da otvorimo jedno novo poglavlje u čitavoj priči i postavimo pitanje koje se iz sasvim razumljivih razloga uopšte ne postavlja. Naime, prirodno se nameće pitanje da li je sve zaista tako i da li je Asanž sa nekolicinom saradnika zaista u stanju da objavi ogroman broj od nekoliko stotina hiljada tajnih dokumenata a da nema veoma jaku podršku istinskih krugova moći koji naravno ne obelodanjuju svoju zaslugu za ovo najveće obaveštajno raskrinkavanje u istoriji. Za takav jedan posao, uprkos dostignućima savremene informativne tehnologije koja je po rečima Daniela Elsberga pionira u objavljivanju tajnih dokumenata Pentagona tokom rata u Vijetnamu u ovom slučaju bila presudna, nužno je bila potrebna čitava armija ljudi upućenih u tajne obaveštajnog rata. Osim toga teško da bi Asanž u opšte i bio u prilici da učini nešto tako da je usamljeni borac za pravdu i istinu u svetu koji je sve manje vrednuje i u kome je ona odavno postala puki konstrukt. Vikiliks je do sada najviše bure izazvao objavljivanjem snimka ubistva 19 nedužnih civila na ulici u Bagdadu koji je snimljen iz američkog borbenog helikoptera. Na snimku se jasno vidi da pilot otvara vatru po nenaoružanim ljudima. Nakon objavljivanja ovog snimka lišen je slobode američki obaveštajni oficir Bredli Meming. Njega Amerikanci smatraju odgovornim za ovo “curenje” jer je najverovatnije bio “krtica” u redovima američke vojske. Naravno, ni počinioci kao ni nalogodavci ovog zločina nisu i neće odgovarati.[6] Mnogi će se pitati zbog čega Vikiliks uopšte i objavljuje ova tajna dokumenta i snimke ubistva civila kada niko ko je odgovoran za te zločine neće odgovarati. Možda i jeste tako, ali ukoliko je u savremenom svetu ipak ostalo i malo mesta za istinu i pravdu onda je misija sajta Vikiliks u svakom slučaju sveta. Međutim, postavlja se pitanje da li se u savremenom svetu ceni nešto tako prevaziđeno kao što je istina i što je možda još i važnije šta će ljudi učiniti sa njom. Kako navodi britanski Gardijan, pozivajući se na sajt “Death taxes” citirajući autora Aleksa Mura, misija DŽulijena Asanža nikako ne može da uspe jer je ona u svojoj biti protiv svih trenutnih načela i tendencija savremenog sveta kome nedostaje anti-mejnstrim pokret koji je karakterisao period rata u Vijetnamu kada su hiljade hipika i pacifista marširali prema Vašingtonu zahtevajući prekid rata. Zaista najveća tragedija je da ljudi širom sveta gotovo apatično i pasivno prihvataju objavljivanje dokaza o najstravičnijim zločinima. Ljudi su odavno navikli na stravične slike masakriranih civila, dece i nedužnih tako da više ništa nije u dovoljnoj meri “krvavo” da bi šokiralo javnost. Naravno, čak ni činjenica da je tamo neki Asanž objavio gotovo 400 000 dokumenata koji govore o mučenju i ubijanju civila i zarobljenika nije dovoljno ekskluzivna. “Uprkos tome što otkrića sajta Vikiliks govore o ubistvu i mučenju u Iraku koja su daleko šokantnija od dokumenata koje je objavio Deniel Elsberg tokom sedamdesetih, čini se da svi govore samo o tome u kojoj je meri Asanž iritantna osoba.[7] Sa ovim se možemo složiti samo delimično jer je Asanž zaista postao prilično iritantan, ali pre svega krugovima u Vašingtonu koji su se ustremili na njega poput lešinara naročito nakon objavljivanja pomenutih 400 000 dokumenata. Danas je Asanž, kako navode svetski mediji, praktično beskućnik jer nijedna zemlja ne želi da mu pruži azil. Nedavno se i Švajcarska pridružila državama koje su odbile DŽulijanov zahtev za azilom. Ali naravno to nije sve. Ne samo da Asanž mora praktično da živi na aerodromima svetskih prestonica, već je suočen i sa još jednom veoma providnom nameštaljkom koja predstavlja ne baš previše inteligentno osmišljen napad. Naime najnoviji u seriji pokušaja diskreditovanja je navodni slučaj silovanja švedske državljanke. Nakon vrlo čudnih okolnosti u kojima su švedski sudovi različitih instanci poništavali presude, ova optužba ponovo postaje aktuelna. Asanž je naravno odbacio sve ove optužbe izjavivši pri tome da je sve to deo prljave kampanje protivnika Vikiliksa kojom se rukovodi iz Vašingtona nakon objavljivanja stotina hiljada dokumenata koji svedoče o aktivnostima američke vojske u Iraku i Avganistanu.[8] Osim toga, američka administracija je kako piše britanski gardijan, objavila finansijski rat Vikiliksu nakon što je blokirala fondove sajta. Britanska internet kompanija koja prikuplja donacije namenjene sajtu obavestila je osnivače da je zatvorila njihov račun jer se sajt našao na zvaničnim finansijskim crnim listama Američke i Australijske Vlade.[9]
Teško da možemo da očekujemo da će Obamina administracija pokrenuti istragu o dokumentovanim zločinima na šta apeluje Specijalni izvestilac Ujedinjenih nacija za pitanja mučenja Manfred Novak koji je pozvao predsednika SAD da pokrene istragu o slučajevima torture koji su otkriveni u dokumentima. “Obamina administarcija ima obavezu da kada se pojave ozbiljne optužbe o mučenju na račun nekog pripadnika snaga SAD da povede istragu i snosi posledice. Ta osoba morala bi da bude privedena pravdi. Očekivao sam da će takva istraga biti pokrenuta odavno jer je Obama došao na vlast obećavajući promene”.[10] Potpuno je jasno da će se Obamina administracija, koja je uzgred pretrpela ozbiljan politički poraz kada je izgubila većinu u kongresu na izborima održanim 03. novembra, oglušiti o ovaj zahtev jer je poznato koliko UN imaju kredibiliteta tako da je sasvim sigurno da niko neće odgovarati za navedene zločine osim ljudi koji su eventualno učestvovali u razotkrivanju ovih dokumenata poput već pomenutog obaveštajnog oficira Bredlija Meminga. Međutim, uprkos ovome, Vikiliks i ljudi koji stoje iza njega jasno su pokazali koliko je armija SAD u obaveštajnom pogledu ranjiva i to predstavlja najznačajniju posledicu razotkrivanja ovih dokumenata. Javnost možda neće marširati na Vašington zahtevajući prekid rata, ali sasvim je sigurno da se daleko iza očiju javnosti odvija jedan veoma intenzivan sukob čiji ishod trenutno niko ne može sa sigurnošću predvideti, ali jedno je nesumnjivo, brojni protivnici američkog militarizma dokazali su da mogu da nanesu ozbiljan udarac američkoj vojnoj doktrini. Na žalost, moramo da se složimo sa Aleksom Murom u zaključku da je današnje vreme specifično po tome što ga karakteriše jedno stanje svesti koje podrazumeva prihvatanje zločina i da to dovoljno govori da je najveći zločin već počinjen jer je savremeni svet uređen na takav način da nije spreman da prihvati istinu koja se uporno gura pod tepih. Više nikoga ne zanimaju rat i civilne žrtve zato što je to odavno postalo nešto što se događa na granici virtuelne realnosti koja se ogleda u prividu sigurnosti i udobnosti doma ljudi na Zapadu. Međutim, ono što ipak uliva nadu u mogućnost otrežnjenja je činjenica da postoje ljudi poput Asanža kojima je istina bitnija od svega. Mada prava istina je da ne smemo da previše idealizujemo Asanža i ljude koji stoje iza projekta Vikiliks jer u današnjem svetu više nema usamljenih lovaca na vetrenjače i sasvim sigurno je da se Asanž sa saradnicima namerio protiv jedne velike sile samo zato što iza njega stoji još veća sila. |