Početna strana > Rubrike > Savremeni svet > Vreme je da priznamo da je Asad pobedio
Savremeni svet

Vreme je da priznamo da je Asad pobedio

PDF Štampa El. pošta
Đanandrea Gajani   
nedelja, 10. decembar 2017.

Iako su i juče ruski bombarderi tukli poslednje položaje Islamske države u sirijskoj provinciji Deir ez Zor, podržavajući vladine snage koje su angažovane u ofanzivi na istoku, radi se o zadnjim odsjajima jednog rata, koji se u Siriji, kao i u Iraku, okončava porazom kalifata.

U Siriji, pobeda Bašara Asada i njegovih ruskih i iranskih saveznika, potvrđena je takođe i u odnosu na druge naoružane grupacije, od boraca fronta Al Nusra do drugih džihadističkih milicija koje su odbijale da pregovaraju sa Damaskom.

Određene oblasti, poput Idliba, ostaju pod kontrolom pobunjeničkih milicija, ali su one opkoljene i lišene snabdevanja, stoga nesposobne da preokrenu ishod konflikta. Rusija i Iran, zajedno sa Turskom, upravljaju pregovaračkim procesom, zarad pacifikacije zemlje, što potvrđuje i samit u Sočiju, dok se u Saudijskoj Arabiji okupilo oko tridesetak opozicionih grupa (uz prisustvo specijalnog predstavnika UN-a za Siriju Stafana di Misture), u pokušaju da se oformi jedinstven front imajući u vidu naredne mirovne pregovore u Ženevi.

Rijad je po prvi put prihvatio da Asad ostane na vlasti tokom tranzicione faze od 18 meseci nasuprot zahtevu za neodložnom ostavkom sirijskog predsednika, kojeg su formulisale opozicione grupe i koji je takođe ponovljen na samitu u Saudijskoj Arabiji. Uostalom, teško je zamisliti odlazak sa scene sirijskog lidera koji je na bojnom polju dobio rat, sprečavajući da njegova zemlja padne u ruke džihadista, i kada je verovatan njegov uspeh na sledećim izborima.

Putin je istaknuo da će za postizanje eventualnog političkog sporazuma biti potrebni ustupci svih strana, uključujući i vladu sirijskog predsednika Asada, koji je skoro imao sastanak sa ruskih predsednikom, na kojem je zvanično objavljena pobeda u konfliktu koji je za šest i po godina uzrokovao smrt barem 400 hiljada ljudi, ali na kojem je takođe izražena odlučnost da se sprovedu ustavne reforme i organizuju novi izbori pod pokroviteljstvom UN-a.

U zajedničkom saopštenju, izdatom na marginama skupa u Sočiju, Rusija, Iran i Turska podvlače potrebu da se oslobode svi taoci i zarobljenici na obe strane u sukobu. Na ovo se nadovezuje potraga za nestalim osobama, stvaranje uslova za prekid vatre na duži period, i početak političkih razgovora, koji treba da budu „inkluzivni, slobodni, pravični i transparentni“.

U jednom saopštenju, sirijska vlada sa blagonaklonošću prihvata postignut sporazum, koji bi bio finalizovan organizacijom jednog mirovnog kongresa koji bi doveo za isti sto Damask i opozicione grupe. Sastanak bi mogao da okupi predstavnike različitih partija, opoziciju u zemlji i u inostranstvu, zarad diskusije oko parametara buduće zemlje, uz poštovanje nacionalnog suvereniteta, nezavisnosti i teritorijalnog integriteta.

Boutaina Šaaban, savetnica sirijskog predsednika, pozvala je sve milicije koje su još uvek aktivne da polože oružje. „Uspeh kongresa zavisi od različitih opozicionih grupa koje moraju da shvate da je došao trenutak da se okonča nasilje, položi oružje i pristupi nacionalnom dijalogu“. Šefovi glavnih štabova Rusije, Irana i Turske, sporazumeli su se oko mera povećanja nivoa koordinacije u tampon zoni Idliba, i razvili su specifične mere za dovršenje likvidacije preostalih jedinica Islamske Države i DŽabat Al Nusre. Da su vojne operacije sada već pri kraju, pokazuje volja kod Rusa da ih dovrše tokom decembra kako bi smanjili svoje vojne snage u Siriji, ostavljajući u zemlji samo trupe i sredstva koja su neophodna za funkcionisanje ruskih baza.

Sa okončanjem rata protiv džihadista, za Damask ostaje otvoreno pitanje prostranih teritorija koje su okupirale kurdske milicije koje podupiru SAD, i čija teritorijalna ekspanzija nije rado viđena niti u Ankari, niti u Iranu. Ne mogu stoga da se isključe jaki pritisci na sirijske Kurde kako bi se povukli u oblasti koje naseljava kurdska etnička grupa (kao što se već dogodilo sa iračkim Kurdima pritisnutim od strane Bagdada i proiranskih milicija) omogućavajući tako trupama Damska da povrate kontrolu nad skoro celokupnom nacionalnom teritorijom.

Time bi se potvrdio definitivan poraz SAD koje su podržavale milicije protiv Asada (na dvosmislen način, takođe i Islamsku državu), kao što je činila i Turska, koja je kasnije promenila stranu, i bori se protiv svojih dojučerašnjih saveznika samo da bi imala uticaj u vezi budućnosti Sirije, i pre svega oko kontrole kurdskih aspiracija.

Slabost SAD u Siriji, izazvana je tenzijama sa Turskom i činjenicom da je kao podršku Kurdima, Vašington razmestio malo vojnih lica, kojih je, ipak, poslednjih meseci više – 1723 prema ranijih 1253. U jednom izveštaju koji je objavio Pentagon, otkriva se, da je u poslednja tri meseca broj američkih vojnika na Bliskom istoku povećan za 33%, sa 40 517 vojnika u maju na 54 180 u septembru. Najveće povećanje je primećeno u Bahreinu gde je sedište pomorske komande i marinaca za region, i u kojem je u poslednja tri meseca broj američkih vojnika povećan sa 6541 na 9335, dakle za 2794. Američke oružane snage imaju baze barem u 14 zemalja regiona, i pored Bahreina, značajnija povećanja su registrovana u Kuvajtu, Siriji, Turskoj i Kataru. U Kuvajtu, broj vojnika je porastao sa 14 790 na 16 592, u Turskoj sa 1405 na 2265, a u Kataru sa 3164 na 6671.

Ovo povećanje, čini se, ne može se opravdati drugačije do mogućim operacijama protiv Bašara Asada i njegovih saveznika, budući da je rat protiv Islamske države faktički gotov, barem na vojištu.

Prema onome što prenosi Vašington Post, koji se poziva na izjave pojedinih predstavnika američke vojske, Sjedinjene Države planiraju da održe jedno stabilno prisustvo u severnoj Siriji, i da tamo uspostave jednu lokalnu vladu autonomnu u odnosu na Asadov režim. „Ne postavljajući bilo kakav rok za kraj američke misije, Pentagon stvara okvir da produži angažovanje, u godinama koje slede“, izjavio je jedan anoniman izvor Vašington Postu. Cilj može da bude samo to da se podupru Kurdi iz Sirijskih demokratskih snaga, zarad obuzdavnja sirijskog režima, Irana i Rusije.

Svakako, među poraženima u sirijskom ratu je i Evropa, koja se svrstala uz pobunjenike, koja je doživela ogromne prilive migranata i izbeglica, i koja je podnela najveće terorističke pretnje u svojoj istoriji, a da nije izvukla bilo kakvu korist. Kraj konflikta nametnuo bi, pored ostalog, i ubrzano vraćanje u domovinu mnogih Sirijaca koji su prihvaćeni kao ratne izbeglice i koji su dobili privremeni azil.

Preveo sa italijanskog: Nebojša Vuković

Izvor: http://www.lanuovabq.it/it/siria-e-ora-di-ammetterlo-ha-vinto-assad

 

Od istog autora

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li podržavate formiranje „malog Šengena“ između Srbije, Makedonije i Albanije?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner