Западни медији као носиоци гебелсовске пропаганде

Један од водећих западних медија, британски ББС компромитовао је себе лажно оптуживши руски тв канал „Раша тудеј“, односно РТ, због наводног непрофесионализма. Наиме, водитељ емисије Daily Politics на BBC Two Ендрју Нил изјавио је да је новинарка РТ Анастасија Чуркина интервјуисала свог оца Виталија Чуркина, представника Руске Федерације у УН. Ендрју Нил је ову вест представио као скандалозно и непрофесионално понашање новинара медијске куће РТ. Међутим, пошто се кћерка Виталија Чуркина Анастасија никада није бавила тим, ова лаж је требала да „дискредитује“ РТ. Када је постало очигледно да је Нил ширио лаж, BBC је упутио званично извињење РТ, као и деманти измишљене приче.[1] РТ је, према званичним подацима, гледанија у свету од ББЦ и од америчке медијске куће ЦНН заједно.

Руска ТВ станица на енглеском језику је прави пример професионалности и правовременог извештавања. Новинари ове медијске куће су уживо покривали догађаје у Украјини и у Француској. BBC-ију је све ово засметало, а нарочито то што је руска медијска кућа гледанија од британског сервиса и од америчке медијске куће заједно. Овим је по ко зна који пут директно доказано да западни медији врше антируску и антисрпску пропаганду. Наравно, разлог зашто је британски сервис протурио ову измишљотину је у томе да се изврши додатни притисак на Русију. Познато је да сви западни медији крајње једнострано извештавају о рату у Украјини.

Можемо рећи да је стање на западном медијском небу остало исто као и за време распада СФРЈ и грађанског рата који је уследио. За Запад постојали су само једни „зли момци“, који су "силовали и убијали недужне Хрвате и Бошњаке". Ти зли момци су наравно били Срби, који су наводно и започели рат. Стварност пропуштена кроз призму западних медија постала је изокренута слика којом је јавно мњење купљено у корист једног свеопштег рата против српског народа, који је кулминирао бомбардовањем Србије 1999. током рата на Косову и Метохији.

Сви знамо каква је била улога западних медија, који су по директиви извештавали о "стравичним злочинима ужасних Срба против недужних Албанаца". Улога западних медија је сасвим јасна. Она представља један од начина на који се врши агресија на земљу која се противи новом светском поретку. Најпре се демонизује лидер земље, као што је био случај са Србијом, Либијом, Сиријом, Украјином, а онда се извештава о исфабрикованим доказима о наводним злочинима против свог народа или против других националности, као што је случај са бившом Југославијом. Медији су још у другој половини прошлог века верно служили западној војној машинерији, а тек су у 21. веку потпуно обзнанили своје Гебелсове методе. И заиста, готово сваки локални рат који се десио у протеклих неколико деценија није могао да прође без „објективног“ извештавања западних медија.

Савремени ратови почињу пропагандном увертиром за коју су заслужни медији. Пропаганда утиче на психу западног јавног мњења које се обично окреће против „непријатеља демократије“. Западни медији су извештавали о војном удару у Украјини и о „револуцији“ која је спроведена на Мајдану. Медији ни једном речју нису поменули да су полицајци припадници специјалне јединице „Беркут“ пуцали на наоружане терористе који су припадали "Десном сектору" и који су и започели свргавање Јануковича који је „гушио демократско право Украјинаца да постану чланица ЕУ“.

Као што су извештавали са свих локалних ратишта у којима се „штитила демократија“, тако и данас, као и на примеру Југославије, западни медији извештавају о рату у Украјини. С једне стране су припадници регуларне армије који се боре за очување целовитости Украјине док су с друге стране проруски побуњеници које Русија директно помаже и наоружава и који се боре за отцепљење источног дела Украјине. Медији из западних центара моћи непрестано извештавају о јединицама војске Руске Федерације које наводно упадају на територију Украјине, нарушавајући њен интегритет и суверенитет.

Ови извештаји имају за циљ једино да оправдају неправедне санкције које су уведене против руског народа. Међутим, западни медији умеју да буду и те како селективни када развој догађаја на терену не иде њима у корист. Наиме, они лако зажмуре и не извештавају о стварним злочинима које су извршили миљеници западњака. О обарању малезијског авиона изнад источне Украјине готово да и више нема ни речи на Западу јер је потврђено да су авион оборили сами Украјинци, а не проруске снаге, ракетом ваздух –ваздух. Док је било актуелно обарање путничког авиона, западни медији су на сва звона звонили о томе да је авион оборен са земље ракетом земља-ваздух, која је испаљена са положаја проруских „сепаратиста“ све у циљу да се Русија индиректно оптужи за обарање авиона, што је западно јавно мњење окренуло против Русије.

Сада када је циљ постигнут и када су Руси оптужени, о обарању авиона се ћути, више нема никаквих информација из Холандије, земље која је имала највише путника, тј. жртава на поменутом погубном лету. И на крају, као што је случај са лажном и измишљеном причом о некаквом интервју који је направила кћер руског представника Виталија Чуркина, који је требало да дискредитује најпрофесионалнију медијску кућу данашњице, западни медији својим „објективним“ извештајима утичу на психологију просечног човека на Западу који конзумира информације са медијског неба. Срећом, појавом РТ и чињеницом да је њен програм на енглеском језику западни гледаоци сада имају моћну алтернативу оличену у професионалном односу према светским збивањима. Само нам остаје да се надамо да није касно и да западни медији попут ББЦ и ЦНН већ нису направили непоправљиву штету, с којом чак ни професионализам РТ не може да се избори.