Књижење војне имовине у РС као корак ка учлањењу БиХ у НАТО

Уставни суд БиХ недавно је одбацио као недопуштену апелацију Републике Српске (РС) против пресуде Суда БиХ којом је наређено књижење на БиХ 11.474 квадратна метра војне имовине у Хан Пијеску[1]. Поменутом, другостепеном пресудом Суда БиХ, одбачена је жалба РС, али је Правобранилаштво РС затражило ревизију те одлуке, па је, заправо, Уставни суд БиХ оставио РС могућност да се поново жали, ако по РС буде неповољан исход по изјављеној ревизији. Но, имајући у виду да је Уставни суд БиХ и до сада доносио одлуке које су у РС сматрали у најмању руку антидејтонским, ни од будуће апелације у РС изгледа не очекују много.

Но, и оваква, неправоснажна пресуда о књижењу војне имовине на подручју Велики Жеп код Хан Пијеска за бошњачке и хрватске политичаре је од огромног значаја, јер они намеравају да што пре почну књижење тзв. перспективних војних локација на министарство одбране БиХ, односно на БиХ, с обзиром да је књижење 63 такве локације, од којих су 23 на тлу РС, кључни услов да НАТО активира Акциони план за чланство БиХ(МАП) у НАТО алијанси. Последњи пример оваквог понашања потиче од бошњачког члана Председништва БиХ Бакира Изетбеговића за којег је "генерално, ствар решена". "На државу су укњижене и прве локације у РС и наставак књижења више није политичко, већ питање владавине права. Одлука је Суда БиХ да је то све државна имовина. Питање је времена, а то може потрајати јер немамо неке папире", дословце је рекао Изетбеговић почетком новембра, након састанка са генералним секретаром НАТО-а Јенсом Столтенбергом у седишту те војне алијансе у Бриселу[2].

Но, овај ватрени бошњачки поборник чланства БиХ у НАТО добрим делом је слагао и свог саговорника и јавност: нити је Суд БиХ правоснажно одлучио да је војна имовина у РС "државна имовина", нити је извршено књижење. С друге стране, вероватно је тачно да је питање времена када ће Суд БиХ донети одлуку о књижењу, као што је тачно и да књижење може потрајати, јер папира о књижењу нема. Могуће је, такође, и да папира о књижењу неће ни бити, ако се буде питала Републичка управа за геодетске послове РС, односно власти РС. То, мада невољно, признају и поједини бошњачки политичари и правници. "Геодетска управа РС је одлучила да игнорише све наше захтеве за књижење перспективне војне имовине. Не постоји начин да их ми натерамо да то ураде", изјавио је бивши заменик министра одбране БиХ Емир Суљагић[3]. Истовремено, правник Есад Хрвачић тврди да РС "нема основа да књижи војну имовину", али додаје да то не могу да учине ни други. "Без законске регулативе, БиХ је остала ускраћена за то да донесе проведбени акт којим би се књижила војна имовина", каже Хрвачић[4]. Тај став готово да се подудара са ставом савјетника министра правде РС Николе Ковачевиће који истиче да "БиХ нема закон о стварним правима на основу којег би се могло одлучивати о тужбеном захтеву који се односи на перспективну војну имовину". "РС је у ревизији навела да Суд БиХ није надлежан у наведеном случају, јер не постоје материјални прописи на основу којих би могао донети одговарајућу одлуку", објашњава Ковачевић[5].

На политичком плану, и власт РС предвођена председником Милорадом Додиком, као и супарнички Савез за промене(СзП), месецима износе мање-више исти став да у погледу књижења војне имовине није реч о владавини права, већ о отимању територије РС.  Премијерка РС Жељка Цвијановић чак је подржала иницијативу о одржавању референдума о овом питању[6], док је Додик је поручио да поменуте одлуке Суда БиХ и Уставног суда БиХ "можете окачити мачку о реп, ако доносите тако очигледне прекршаје и криминалне одлуке"."Та имовина неће бити уписана на БиХ. Та имовина остаје Републици Српској", рекао је Додик[7]. Из СзП-а су још раније саопштили да су поменуте судске одлуке антидејтонске , јер "нарушавају територијалну поделу БиХ, дефинисану Дејтонским споразумом, по коме Српској припада 49 одсто територије БиХ"[8]. Поручили су и да се РС "неће одрећи своје имовине, али да није проблематично да Оружане снаге БиХ(ОС БиХ) користе ту имовину"[9], што је правило установљено још приликом оснивања ОС БиХ. За српског члана и актуелног председавајућег Председништа БиХ Младена Иванића кључ супротстављања књижењу војне имовине РС на БиХ налази се у институцијама РС које " на располагању имају велике и бројне механизме којима се то може одгађати"[10]. Иванић се, истовремено, заложио за повратак принципима политичког договора установљеног још 2012. године "Бањалучким споразумом"[11], према коме је договорено да се у Парламенту БиХ у пакету донесу закони о књижењу цивилне и војне имовине.

Но, од "Бањалучког споразума" поодавно је одустала Изетбеговићева Странка демократске акције(СДА), која очигледно има намеру да укњижи војну имовину на БиХ путем Суда БиХ и Уставног суда БиХ. Правобранилаштво РС је још раније најавило да ће се, на крају, жалити и Европском суду за људска права у Стразбуру, али то очигледно не смета ни СДА ни осталим бошњачким политичарима који желе да се војна имновина на територији РС укњижи на БиХ. Иако је извесно да би, на основу договора на принципима "Бањалучког споразума" много брже дошло до књижења војних локација у РС на БиХ - јер су то и Срби подржали - а том брзином би БиХ добила и МАП, сада је очигледно да је бошњачки политичарима важније да добију што могу више: по тој максималистичкој логици, ако прође пракса да Суд БиХ доноси одлуке о књижењу војне имовине у РС на БиХ, слична пракса биће успостављена и за цивилну имовину. По таквој пракси, на БиХ би била укњижена сва имовина за коју бошњачки политичари оцене да је потребна за рад институција БиХ, а остало би могло да буде дато ентитетима и општинама на коришћење, а понешто можда и у трајно власништво.

Дакле, бошњачки политичари спремни су да причекају 5-6 година да буде исцрпљена сва процедура у правосуђу БиХ у вези књижења војне имовине, како би дочекали да је укњиже на БиХ, притом рачунајући да до неке случајно супротне пресуде Уставног суда БиХ или Европског суда за људска права, неће бити одложено књижење војне имовине на БиХ. А док чекају да добију МАП, свако мало изјављују како је само питање месеца када ће им МАП пасти у крило, с тим да "неуспех" мање-више отворено приписују РС. Таквим приступом, водећи бошњачки политичари лагано приближавају БиХ НАТО-у и настоје "легално" да дођу до имовине РС.

Ако српски политичари у РС не успеју да спрече антидејтонско отимање имовине, како то и сами називају, од њиховог систематичког приступа овом проблему остаће тек она једна, често понављана реченица да ће о чланству БиХ у НАТО одлучивати грађани РС на референдуму, кад за то дође време, уз "јуначење" оличено у поруци да "Дрина неће бити граница између НАТО-а и Србије". То "јуначење" је заправо пуко наслањање на будућу одлуку власти у Београду о чланству Србије у НАТО: ако Србија не уђе, нећемо ни ми, а ако Србија уђе, онда ћемо и ми. У међувремену, НАТО може бити гарант и "војно неутралне" БиХ, баш као што "гарантује" и војну неутралност Србије премијера Александра Вучића. А ако Вучићева Србија одлучи да буде још "неутралнија" у савезу са НАТО алијансом, онда ће, је ли, и РС и БиХ бити исто толико "неутралнији". И тако све до пуне "неутралности" у границама НАТО-а.