Početna strana > Debate > Sudbina dejtonske BiH i Republika Srpska > "Novi pristup Bosni", ili hoće li RS stradati zbog podrške Rusiji?
Sudbina dejtonske BiH i Republika Srpska

"Novi pristup Bosni", ili hoće li RS stradati zbog podrške Rusiji?

PDF Štampa El. pošta
Nenad Kecmanović   
sreda, 02. april 2014.

Sve sam nekako mislio da se "nemoguća država" može sačuvati povratkom na izvornu verziju Dejtonskog sporazuma, odnosno vraćanjem nadležnosti koje su entitetima, po "bonskim ovlašćenjima", oteli visoki predstavnici Vestendorp, Petrič i Ešdaun.

Ali, među one tri-četiri nadležnosti koje su po originalnom tekstu Aneksa IV pripadale zajedničkom Savetu ministara, na prvom mestu navedena je spoljna politika. To nije bio problem dok je svet bio pod dominacijom jedine supersile. Ali, posle krize na Volstritu oktobra 2008, unipolarizam je zamenio multipolarizam. Amerika više nije što je bila, Rusija se podigla na noge, Kina izašla na međunarodnu scenu, Nemačka preuzela liderstvo u EU, a naše unutrašnje nesuglasice, entitetske u BiH i nacionalne u FBiH, obogaćene su i sve češćim spoljnopolitičkim.

Zanemarujući ustavnu odredbu da je spoljna politika u nadležnosti Predsedništva BiH, a da resorno ministarstvo u "vladi" samo predlaže, Zlatko Lagumdžija je u nekoliko navrata, umesto zajedničkog, u svet poslao bošnjački stav, iako nije bio i srpski i hrvatski. Naknadne intervencije Banjaluke da je bio i nelegalan i nelegitiman, jer ga ne dele sva tri naroda, nisu pile vodu, pa je i Dodik počeo da uzvraća. A pošto je Predsedništvo tročlano i odlučuje konsenzusom, bile su to obostrane najave da će BiH zvanično biti bez stava, odnosno suzdržana, ili po tradiciji Titove Jugoslavije - nesvrstana. Ne ide, međutim, ni tako...

Koliko god izgledalo neobično, veliki i moćni, ili samo moćni kada se međusobno sukobe, jako drže do podrške i malih i nejakih. Dodik je, recimo, prvi podržao Izraelce kada su pre nekoliko godina mitraljirali posadu turskog broda koji je pod zastavom Crvenog krsta prevozio oružje za Palestince. Zauzvrat, izraelski ministar spoljnih poslova Liberman je u teškom trenutku za Srpsku iznenada stigao u Banjaluku na "sedmodnevni odmor", i onda je nekako sve krenulo nabolje. A sada se predsednik RS našao u pravo vreme na pravom mestu da među prvim inostranim političarima podrži Krim u pravu na samoopredeljenje do otcepljenja od Ukrajine i na pripajanje Rusiji.

Oduševljenju naroda u Srpskoj zbog "Putinove osvete Kosova" nije bilo kraja, iako su Rusi dobili strateški dragoceni Krim sa Sevastopoljem, a Srbi samo moralnu satisfakciju. Likovanju tek nije bilo kraja kada je Obama omašio da je "šiptarski" referendum o secesiji, za razliku od krimskog, obavljen pod okriljem UN. Pri neutralnom stavu Beograda, razapetog između evropske budućnosti i aktuelnih ruskih energetskih investicija u Srbiji, Banjaluka je Moskvi postala najbliža slovensko-pravoslavna adresa na zapadnom Balkanu. Moglo bi to da bude presudno pred novu ofanzivu EU na BiH, koja, navodno, pod firmom "novog pristupa Bosni", obuhvata ustavnu prekompoziciju dva entiteta u "pet multietničkih kantona" ili nešto slično.

U Sarajevu se već ređaju predstavnici EU i njenih članica na ministarskom nivou da bi, pored evropske Hrvatske i odlučno proevropske Srbije, sa BiH zaokružili kontrolu nad zapadnim Balkanom. Počeće od presude "Sejdić - Finci" da bi, zapravo, rešili izbornu neravnopravnost Hrvata u Federaciji, za šta su zaslužni Zagreb, Vatikan i Berlin. A pošto to vodi jačanju "Herceg-Bosne" i decentralizaciji BiH, Sarajevu će, kao kompenzaciju, otvoriti perspektivu ustavne reintegracije RS.

U multietničkoj prestonici BiH, sa 96 odsto muslimanskog stanovništva, u toku je politički hepening. Smenjuju se Anđelina DŽoli sa Hejgom, Pusićevom, Pakovom, Kukanom, Matronjijem, Piculom i Kurcom, pa Lagumdžija dežura na sarajevskom aerodromu. A gosti se posle dočeka više susreću sa predstavnicima opozicionih "nevladinih organizacija" i "narodnih plenuma" nego sa predstavnicima demokratski izabrane vlasti, što je nezamislivo u bilo kojoj evropskoj zemlji.

I zajedno preporučuju da zbog korupcije u BiH, koja u zemljama EU iz kojih dolaze odnese najmanje 120 milijardi godišnje, vlast treba da preuzmu političari koji će više raditi u interesu naroda. Doris Pak je, jasno i glasno, izjavila da bi "bilo dobro da se socijalni nemiri prošire i na Republiku Srpsku", valjda da bi otklonila naše sumnje "da nisu bili samo spontani i da je bilo planirano da se preliju na celu BiH". A u bošnjačkim medijima se, posle Dodikovog povratka iz Moskve, vode rasprave na temu "Šta je ukrajinski scenario za BiH?", a posle povratka iz Beograda o "srpstvu na dva koloseka".

Opozicija u Srpskoj pobunila se što je predsednik RS podržao priključenje Krima Rusiji bez konsultacije parlamenta u Banjaluci. Ostalo je nejasno da li zato što im je tako oduzeo šansu da i sami podrže Rusiju ili da bi izneli suprotan stav. Da li su, možda, hteli da kažu da su suzdržani kao vlast u Srbiji, koja je razapeta između Brisela i Moskve da bi pokazali da su bliži vlasti u matici? Ili da su nesvrstani kao Predsedništvo BiH, da bi Sarajevu pokazali da bi bili konstruktivniji partner?

Sva je prilika da će Merkelova i nemačka EU naći dovoljno ekonomskih razloga da srede odnose sa Rusijom, nezavisno od političke lojalnosti prema SAD, i da će tako premostiti raskorak u kojem se našla vlast u Srbiji. Ali će BiH, rađanjem multipolarnog sveta, sve teže moći da ostvaruje čak i "jedinstvenu spoljnu politiku" - jednu od one samo tri-četiri zajedničke funkcije po izvornom Dejtonu. Zato je zaista vreme za "novi pristup BiH". Ali, stvarno novi.

 

Od istog autora

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li mislite da će u narednih godinu dana u Srbiji biti održani novi parlamentarni izbori?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner