Нови приступ ЕУ према БиХ - до коначне пропасти?

Након што је комесар ЕУ за проширење Штефан Филе неславно завршио своју медијацију са политичким вођама Републике Српске и Федерације БиХ о спровођењу пресуде „Сејдић, Финци“, увелико је почело да се прича о новом приступу ЕУ према БиХ. Ипак, још није ни на помолу конкретан план  којим би био дефинисан тај нови приступ, мада се неки обриси могу назрети из јавних наступа званичника из земаља ЕУ.

Када је, дакле, Филе отишао из Сарајева последњи пут, тобоже веома разочаран, најавио је у две-три реченице да БиХ може рачунати на „помоћ“ ЕУ, и то  „проширивањем структуралног дијалога ЕУ и БиХ о реформи правосуђа неким члановима  поглавља 23 правних тековина ЕУ (питања правосуђа и темељних права), због одлучније борбе против корупције у БиХ”[1]. То што Филе говори можда звучи добро, али може лако да “скрене”  у нежељеном правцу: као што су се у досадашњем току структуралног дијалога убацивали захтеви из Сарајева за оснивање “врховног суда” на нивоу БиХ, а мало шта било решено од проблема у функционисању Суда и Тужилаштва БиХ – тако ће и проширивање дијалога новим темама које помиње Филе пре довести до нових међунационалних трвења вођа РС и ФБиХ, него што ће представљати пут у решење проблема. При томе ваља напоменути да, барем када је реч о процесуирању ратних злочина, Суд БиХ и Тужилаштво БиХ никада нису стекли легитимитет у очима већине Срба у РС: због тога је и покренут структурални дијалог пре две године, али степен поверења у те институције у РС није порастао. Штавише, породице српских жртава у неколико наврата су тражиле да се власти у Бањалуци повуку из структуралног дијалога, јер ниједан “крупан” случај злочина над Србима још није процесуиран.       

Не треба заборавити ни то да у Суду и Тужилаштву БиХ до сада није процесуиран ниједан „крупан“ случај корупције у БиХ, упркос сумњама о уплетености у корупцију не само представника домаћих власти него и страних званичника, а неки процеси су завршени ослобађајућим пресудама (некадашњем премијеру РС Младену Иванићу, на пример). А то није тако тешко решавати: ако се, наиме, зна да је убедљиво највише корупције у јавним набавкама, како у БиХ, тако и у ЕУ( интерна процена ЕУ је да у земљама чланицама корупција „поједе“ око 150 милијарди евра; процена послодаваца је да у БиХ бива „поједено“ око пола милијарде евра) – онда је за почетак довољно у Парламентарној скупштини БиХ озбиљно ревидирати и постојећи лош Закон о јавним набавкама и предстојеће још горе измене тог закона, а не „уплитати“ тај проблем у структурални дијалог.

Развлачење проблема оставља простор за сумњу да званичници ЕУ, заправо, намеравају да индиције о умешаности политичара у корупцију искористе за њихово уцењивање зарад постизања својих циљева, а не за стварну помоћ у правцу смањења корупције у БиХ. А постојећа законска решења и предстојеће измене су толико лоши да ниједна велика странка међу Србима, Хрватима и Бошњацима није озбиљно дигла глас против њих, из простог разлога што свака од њих држи велики део колача на неком од нивоа власти (од општинског до нивоа БиХ), где је у могућности да више или мање профитира од јавних набавки.

Интересантан је, такође, и Филеов предлог који се појавио на конференцији ЕБРД-а у Лондону, да „Европска комисија планира да покрене разговоре са државама региона о макроекономској, фискалној и финансијској стабилности, јер ниједна од држава западног Балкана нема функционалну тржишну економију”[2]. Још није сасвим познато шта то значи када је реч о БиХ,  али није тешко погодити да је то на трагу раније одлуке ЕУ да све државе региона израде државне стратегије у одређеним областима (пољопривреда, индустрија итд.) уз помоћ ЕБРД-а, Светске банке и ММФ-а, при чему би ЕУ цело тржиште западног Балкана, заправо, прилагодила својим економским потребама.

У случају БиХ, то би, рецимо, могло да значи да ће у неком моменту Брисел затражити формирање министарства пољопривреде на нивоу БиХ, а можда и још понеко министарство на истом нивоу. То се могло приметити и пошто је недавно инспекција из ЕУ током посете БиХ закључила да су прерађивачи млека испунили све услове за извоз у ЕУ, али дозволу за извоз нису добили јер је потребно формирати „министарство пољопривреде БиХ“, како наводе у Спољнотрговинској комори БиХ[3]. Зашто министарство спољне трговине и економских односа са иностранством БиХ не може да игра јасно омеђену улогу координационог тела између министарстава пољопривреде РС и ФБиХ - за везу са ЕУ - још нико није ваљано објаснио.

Напослетку, министарка спољних послова Хрватске Весна Пусић најавила је свој план за БиХ, који се темељи на предлогу да, пре отварања преговора са ЕУ, БиХ буде позвана у процедуру претпреговарања са ЕУ. На тај начин, како предлаже Пусићева, пресуда “Сејдић-Финци” не би, као до сада, била услов који треба испунити пре него што се БиХ приближи ЕУ, него би се тај проблем решавао у ходу[4]. Тај предлог је необично сличан ранијем предлогу коју је понудила бриселска тинк танк група ЕСИ[5], о чему смо овде већ писали[6].

Ипак, нешто више о свим овим плановима - Филеовом, Пусићкином и другима - моћи ће да се говори пошто се у мају одрже избори за Европски парламент, те општи избори у БиХ у октобру. У међувремену, власти РС усклађују своју легислативу са правним тековинама ЕУ, а спремиле су и свој план који се темељи на испуњавању кључног услова за приближавање БиХ ЕУ – механизма координације[7]. Но, политички договор РС и ФБиХ о овом питању још није постигнут, пре свега због сукоба Бошњака и Хрвата у ФБиХ о начину на који поменути механизам треба да изгледа, а проблем је поново онај стари: док Бошњаци траже “мало” више централизације, Хрвати захтевају “јасно препознавање кантона” кроз механизам координације.

То, просто, значи да, као и у случају “Сејдић, Финци”, проблем приближавања БиХ ЕУ и даље лежи у нерешеним односима у ФБиХ између Бошњака и Хрвата. И зато ће сваки бриселски план који то не уважи, пре или касније завршити на исти начин као процес преговарања о спровођењу пресуде “Сејди, Финци”. А неки нови Штефан Филе биће опет тобоже тешко разочаран као и овај садашњи Филе, али нови бриселски експерименти у БиХ ће се опет наставити - до коначне пропасти.