Početna strana > Debate > Sudbina dejtonske BiH i Republika Srpska > Novi ruski ambasador u BiH i sarajevska NATO stremljenja
Sudbina dejtonske BiH i Republika Srpska

Novi ruski ambasador u BiH i sarajevska NATO stremljenja

PDF Štampa El. pošta
Slobodan Durmanović   
sreda, 14. april 2021.

Iako su zvanični stavovi Rusije prema Bosni i Hercegovini (BiH) dobro poznati, novi ambasador Rusije u BiH Igor Kalabuhov već na početku svoje diplomatske službe u BiHkrenuo je u pravu medijsku ofanzivu u Sarajevu, za razliku od svojih prethodnika koji su, ko zna iz kojih razloga, retko nastupali u sarajevskim medijima. Istini za volju, Kalabuhov je sarajevskim medijima i bošnjačkim političarima već na početku ponudio šlagvort u vidu saopštenja ruske ambasade u kome je poslato nedvosmisleno upozorenje vlastima BiH da će „u slučaju praktičnog zbližavanja BiH i NATO-a, Rusija morati reagovati na taj neprijateljski korak“1. U saopštenju se dalje objašnjava da bi taj „neprijateljski korak“ predstavljalo, zapravo, učlanjenje BiH u NATO alijansu, odnosno da je za Rusiju prihvatljiv nivo saradnje BiH i NATO-a onaj koji imaju „zemlje koje se nisu pridružile NATO-u, kao što su Austrija, Irska, Švajcarska, Švedska i Finska“ 2.

 Moglo bi se reći da ovim poslednjim pasusom, ruska diplomatija pokazuje široko razumevanje za interes bošnjačkih i hrvatskih političara za bližu saradnju BiH i NATO-a, uzimajući u obzir da je NATO i danas prisutan u BiH u značajnoj meri, kao i da, recimo, Austrija i Irska održavaju nešto veći stepen saradnje sa NATO alijansom nego današnja BiH. To je, istovremeno, „crvena linija“ do koje će Rusija posmatrati BiH kao neku vrstu prijateljske zemlje, dočim bi prelazak te linije od strane vlasti BiH u tabor zemalja članica NATO-a doveo, u najmanju ruku, do snažnog zahlađenja odnosa Rusije i BiH. Tim pre što bi pokušaj vlasti BiH da učlane zemlju u NATO morao, praktično, da bude izveden mimo volje Republike Srpske (RS), čija se ogromna većina stanovništva protivi učlanjenju BiH u NATO. 

Tim pre što bi pokušaj vlasti BiH da učlane zemlju u NATO morao, praktično, da bude izveden mimo volje Republike Srpske (RS), čija se ogromna većina stanovništva protivi učlanjenju BiH u NATO

To dobro znaju i bošnjački i hrvatski političari u BiH, ali, pogotovo vodeća bošnjačka Stranka demokratske akcije (SDA) Bakira Izetbegovićai njen saveznik Demokratska fornta (DF) Željka Komšića, prosto zanemaruju raspoloženje ogromne većine stanovništva u RS. Otuda je njihovo reagovanje na saopštenje ruske ambasade bilo najžustrije. „Parlamentarna skupština BiH je 2006. godine konsenzusom donela Zakon o odbrani, kojim je trasirala svoj NATO put, te kasnije i niz drugih odluka i strategija kojim je potvrdila svoje opredeljenje ka članstvu u NATO-u”, odgovorili su Kalabuhovu iz SDA3. A Komšić je još dodao da je posle nedavnog formiranja Komisije BiH za saradnju sa NATO-om “dostavljen izveštaj o primeni prvog Programa reformi BiH, dok se dostavljanje drugog Programa reformi očekuje u narednim mesecima”.“Sve ovo jasno govori da se naše učešće u Akcionom planu za članstvo u NATO-u (MAP) nastavlja u okviru tempa i kriterijuma koji postavlja NATO“, zaključio je Komšić4. Iz sedišta NATO-a se, pak, nisu pozivali na argumente SDA i Komšića, navodeći čak da “saradnja sa NATO-om ne prejudicira niti jedno potencijalno buduće članstvo BiH u NATO-u”5. Zato je za Komšića reagovanje iz NATO-a bilo “blago”. “Imali ste dosta blage reakcije naših zapadnih saveznika, iznenadio me nonšalantan odnos i Vašingtona i Brisela, mislim da oni to potcenjuju”, rekao je Komšić, misleći na “rusku pretnju”6.

Ovakvi stavovi SDA i Komšića i njegovog DF-a nisu iznenađenje ni za malo boljeg poznavaoca prilika u BiH, tako da ni Kalabuhovu nije bilo teško da odgovori sarajevskim “stručnjacima” za “rusku pretnju”.  “Vi unutar BiH morate gledati na odluku i RS i onih koji možda u FBiH ne žele u NATO. To je vaš unutrašnji konsenzus. Za nas nema nikakve dileme. Mi poštujemo integritet BiH, poštujemo konsenzus u BiH, ali naglašavanje da navodno većina državljana BiH želi u NATO nikako ne može nadjačati želju većine građana RS da ne žele u NATO”, odgovorio je Kalabuhov. Istovremeno je odbacio navode da zahtev Predsedništva BiH iz 2009. godine za pristupanje u MAP vodi u nepovratan proces učlanjenja BiH u NATO7.“Većina građana nije za to da BiH uđe u NATO, zato što ima stav RS. U BiH sve mora biti uz saglasnost tri konstitutivna naroda”, zaključio je Kalabuhov8.

Jasno je da bi eventualno raspisivanje referenduma na nivou cele BiH na kome bi bila zatražena podrška za ulazak BiH u NATO značilo preglasavanje Srba, odnosno zaobilaženje volje građana RS

Dakle, ruski ambasador nije negirao nijedan od dokumenata koje su prihvatili srpski političari u RS iz SNSD-a, SDS-a i PDP-a, počev od prihvatanja člana 84. Zakona o odbrani 2005. godine na koji se poziva Komšić, pa ni Program reformi BiH koji je potpisao predsednik vodećeg SNSD-a Milorad Dodik pre godinu i po dana, već se, praktično, pozvao na Rezoluciju o vojnoj neutralnosti koju je u isto vreme Narodna skupština RS izglasala, obavezujući političke predstavnike RS u institucijama BiH da ne daju saglasnost za članstvo BiH u NATO. Kada se na to doda da najmanje dve trećine stanovnika RS, a često i više, u poslednje dve decenije jasno izražava stav da BiH ne treba članstvo u NATO-u- prema svim istraživanjima, ko god da ih je sprovodio -jasno je da bi svaki srpski političar koji bi dao svoj glas za članstvo BiH u NATO ili se tome ne bi usprotivio, radio protiv volje građana RS. Kao što je jasno da bi eventualno raspisivanje referenduma na nivou cele BiH na kome bi bila zatražena podrška za ulazak BiH u NATO značilo preglasavanje Srba, odnosno zaobilaženje volje građana RS. Otuda se, na kraju, poruka Kalabuhova upućena prevashodno bošnjačkim političarima u Sarajevu, može delom čitati i kao poruka onim srpskim političarima u RS kojima možda padne na pamet da izigraju volju naroda kojeg predstavljaju. 

Napokon ili, možda, pre svega, Kalabuhov nikako ne zanemaruje interese Bošnjaka, ali ih u pitanjima odnosa BiH i NATO-a, upućuje pre svega na saradnju sa Srbima i Hrvatima u BiH, negoli i sa Rusijom i Zapadom. Pritom predlaže da se BiH uključi i u inicijativu “Rusijai islamski svet”, te podseća da su “Rusija i Turska prijateljske zemlje”, a da u samoj Rusiji “ima 140 miliona stanovnika, od kojih su 30-40 miliona muslimani”9. Dakle, novi ruski ambasador se na početku svoje diplomatske misije dobro potrudio da Rusiju ne predstavi samo kao zaštitnika interesa RS, već i kao jednog od promotera međunacionalnog dijaloga Srba, Bošnjaka i Hrvata u BiH. “Ako bi bio pravi dijalog, ne bi bilo ni reči o otcepljenju u RS. Koliko znam, to je stav i Milorada Dodika”, rekao, je, između ostalog, Kalabuhov10.

Međutim, ni takve njegove poruke, izgleda, za sada ne dopiru do političara koji predstavljaju Bošnjake, poput Izetbegovića i Komšića, dok se ostali gotovo nisu ni uključivali u polemiku sa ruskim ambasadorom. Može biti da je to zbog toga što pitanje približavanja BiH NATO-u sada nije prva politička tema u BiH, već je to dijalog između bošnjačkih i hrvatskih političara o izmenama Izbornog zakona BiH u kojima političke vođe Hrvata traže priliku za “jednakopravnost” u predstavljanju u institucijama BiH. Medijaciju u tom dijalogu već dugo vremena vode predstavnici EU i američki ambasador u BiH, ali izgledi za uspeh još nisu vidljivi. A ne bi bilo neobično da Izetbegović i Komšić novi neuspeh u tom dijalogu pokušaju da zamaskiraju nekom novom političkom “dosetkom” o “sledećoj stepenici” na “NATO putu BiH”, uz prećutnu podršku medijatora. To im ne bi bilo prvi put, a prilika im se pruža već za godinu dana kada BiH ulazi u kampanju za nove opšte izbore.

1. https://bit.ly/3sigVPi

2. https://bit.ly/3wRCCJH

3. https://bit.ly/2PUfWIk

4. https://bit.ly/32fXUm6

5. https://bit.ly/2OR0P1I

6. https://bit.ly/3uQcdu4

7. https://bit.ly/2OKTWPg

8. https://bit.ly/2PZy0k0

9. https://bit.ly/3dZECXD

10. https://bit.ly/2OMRZBX

 

 

Od istog autora

Anketa

Da li mislite da će se Srbija pridružiti sankcijma EU protiv Rusije?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner