Обраћање „про-босанским снагама“: Треба ли да вам се нацрта и обоји да Срби који живе у БиХ нису желели да се отцепе од Југославије и нису желели границу на Дрини

Сабина Силајџић, редовна професорица Економског факултета у Сарајеву, објавила је на друштвеним мрежама осврт који је назвала: Обраћање „про-босанским снагама” – пропитивање и свједоџба истини.

– Поштовани ‘про-босански’ дужносници, Дозволите ми да вам се обратим са намјером да вас, свједочећи истини гледе важних датума у новијој хисторији ове државе, позовем на здрав разум и морал. Ријеч је о истинама, дакле хисторијским чињеницама гледе 1. марта и 9. јануара, које је пресудно битно спознати прије него ли наставите клицати да је ‘почињена агресија на БиХ’, и славити своје помно пробране националне спаситеље, као миротворце и свеце, наводи на почетку Сабина Силајџић.

Њену објаву преносимо у цијелости:

– Да је међу вама имало наклоњености истини, у политичком дискурсу престали бисте обмањивати јавност славећи предратне ‘про-босанске’ снаге као праведне, као протагонисте просвјетитељског духа државности БиХ који увријежава права свију, свих њених народа и грађана. Како, зашто? Једноставно, читајте како слиједи:

Схватили бисте да је обиљежавање 1. марта као Дана независности БиХ трн у оку једном народу у БиХ, баш као што је обиљежавање 9. јануара као Дана РС жиг на рану иним народима у БиХ! Схватили би сте да оба ова датума неумољиво свједоче ЈЕДНО – да су ономад, те ‘92 и једни и други (и трећи) ИЗАБРАЛИ РАТ, као средство остварења двају легитимних, дочим посве супростављених политичких циљева: отцјепљење и пут у независну БиХ вс. останак у YU и пут у присвајање дијела територије БиХ с циљем припајања YU. Оба пута су, због своје супротности, водила ка истом – братоубијању и крвопролићу неслућених размјера.

Схватили бисте да је ‘Резолуција о проглашењу Републике Српског народа на територији БиХ’ израз легитимне политичке воље једног народа у БиХ да живи у Југославији, и да, у територијалном смислу један дио те земље постане федерална јединица у саставу YU! Схватили би сте да је ова Резолуција била ‘политичка мјера посљедњег уточишта’, да је представљала израз политичке воље Српског народа у БиХ,- иста је донесена од стране легитимних представника српског народа, изабраних вољом народа на првим демократским парламентарним изборима у БиХ. Донесена у оквирима ‘нових’ институција, јер унутар ондашњих институционалних оквира СРБиХ бијаху прегласани, ‘одстрањени’ вољом већине, не имадоше ономад механизам заштите ‘виталног националног интереса’, сви се оглушише на њихову ‘вољу’, на ‘опомене’, и на ‘пријетње’, зар се не сјећате!?

Схватили бисте, врло простом логиком, да је политичко организирање на трагу етноса, којег су здушно заговарали баш ти ‘свеци’ које ви славите као ‘миротворце’ и ‘праведнике’, славећи култ личности Алије Изетбеговића, створио политичке увјете неминовности договора о будућности БиХ на трагу поштивања воље сваког од трију ‘народа’. Право на самоопредјељење сваког од народа, право на избор карактера уређења те државе, обавезу преговарања и договора на трагу консензуса, постала је тако, темељна окосница задовољења правде. Умјесто праведности, и једни и други су изабрали ‘самовољу’, дакле РАТ! Једни посегнули за Референдумом и проглашењем независности, гдје су силом ‘права’ жељели постићи циљ – Независне грађанске републике БиХ, уређене на принципу једна човјек, један глас-, чиме су свјесно, с предумишљајем и без обзира на посљедице жељели НАМЕТНУТИ Србима у БиХ у каквој ће држави живјети. Политички представници Срба умјели су, без двојби, ‘вјешто’ одговорити на поменуте намете. Жалосну истину о тому знамо.

Схватили би сте да је Одлука о Референдуму услиједила и након усвајања пометнуте Резолуције, 9. јануара, те да поменута Одлука представља, експлицитно правно-формално оприједељење друга два народа у БиХ на одступање од мировних преговора и игнорирање воље српског народа! Рада бих вас подјсетила да су све битне одлуке из тог времена донесене методом прегласавања или гласања у одсуству ‘кворума народа’ , јер исти тада, није ни постојао! Рада бих вас подсјетила да, гледе статистике која се односи на исходе гласања о Референдуму, не постоји политички легитимитет о већинској вољи грађана у смислу ‘репрезентативности народа’, јер исти није уважавао принцип правде на темељу једнаких права народа! Фрагментација података на трагу етничке припадности гласача, говори у прилог недовољној заступљености грађана из реда српског народа, што уопће и не чуди, јер је Српски народ у БиХ био позван да бојкотује Референдум. Другим ријечима, ‘Мачку о реп’ можете слободно објесити политички легитимитет Референдума, на трагу којег је донесена Одлука о Проглашењу независне РБиХ, јер су се управо тим чином, погазили принципи праведности трију народа у БиХ. Учињено је тако од стране ондашњих представника ‘про-босанских’ снага, узгред Резолуцији усвојеној 9. јануара, чиме се свјесно ушло у сукоб, и у рат до ‘истребљења’.

Схватили бисте ви макар данас, 30 година касније, да је Резолуција, усвојена 9. јануара, услиједила након више од године дана пропалих преговарања и договора о будућности и уређењу БиХ! Поменута Резолуција је пандан Одлуци о Референдуму! На папиру изражене двије политичке воље које су, као у огледалу, одраз своје супротности. Обе су политички легитимне, али су због своје супротности захтијевале КОМПРОМИС и одрицање од принципа ‘Максима’, од ‘идеала’ и обавезивала све три стране на постизање КОНСЕНЗУСА! Јах…

У вези са посљедњим, пресудно битним се чини, подцртати чињеницу да су ондашње про-босанске снаге, (прецизније говорећи да је представник у ‘Бошњака’), здушно одбиле сваки приједлог ријешења који је подразумијевао административну подјелу БиХ, чак и у условима приједлога мировног споразума који је подразумијевао независну Републику БиХ и централне овласти државе. У духу хисторијских чињеница које говоре о приједлозима Ријешења за уређење БиХ у случају останка у YU, као и приједлозима и мировним Рјешењима о могућим административним подјелама БиХ у условима њене независности зна се много. Него ондашње пробосанске снаге изабраше политику намета и игнорирања политичке воље једног народа, баш као што ви данас помно чувате ту традицију славећи 1. март као Дан независности БиХ, док истодобно кликћете кудећи обиљежавање 9. јануара као дана РС. Чувате ви традицију и данас славећи прилоге и говоре који су се преламали у Холидеј Ин хотелу, ‘93. Говори којим се изнова, чак и у немогућим и застрашујућим ратним увјетима одбија приједлог заустављања рата и мировног ријешења о подјели БиХ. Боже свети!

Схватити значи срцем разумјети! Кад у овој држави буде намјесника и владара који ће истину гледати у очи, тад ће народи и људи на овим просторима угледати љепше сутра!

Епилог “схваћања” – упит о светости и праведности “про-босанске” политике?

Гледе горе поменутих историјских чињеница, много штошта преостаје, а што би данас ‘пробосанске’ снаге требале пропитати, умјесто што вјешто пропагирају светост политичких стремљења про-босанских снага одвајкада! Коначно, сагледавајући горе поменуте хисторијске околности, политички контекст и природу ‘спора’ који је претходио сукобу, одиста се питам, с којим моралним кредибилитетом кличете и дан данас да је почињена агресија на БиХ? Понекад ми се чини да заборављате, ко се против кога борио у овом рату! Војну и ину подршку из Србије, (и не заборавите ни на ону из Хрватске), морате одвојити од чињенице да се народи, -политички представници ‘у њиха’, дакле ‘човјеци’ који одвајкад живе у БиХ нису разумјели, да су они, жалосно је рећи, баш у том рату, једни другима крв пролијевали!

На страну морал, тога овдје одувијек ‘мањка на претек’, како си још допуштате да се позивате на међународно право кад хипотетизирате ‘агресију’? Добро знате ко је донио, и гдје је донесена Резолуција о проглашењу Републике Српског народа у БиХ. Па полазите ли ви од Истине, или од СМУТЊЕ!? Резолуција о проглашењу Републике Српског народа у БиХ, донесена овдје у Босни, на Палама, надомак Сарајева. Донесена је од легитимно изабраних политичких представника Српског народа у БиХ, који су посегнули градити паралелне институције у БиХ. Можете ли ми објаснити о каквој ‘агресији’ је одиста ријеч!?

Треба ли још једном да вам се ‘нацрта и обоји’ да Срби који живе у Босни нису жељели да се отцијепе од Југославије, нису желили границу на Дрини! Не неки ванземаљци, не грађани неке друге државе, него наши земљаци. Нису, зашто би!? Коначно, заборављате да су политички представница Срба били спремни преговарати о различитим облицима политичке аутономије за Српски народ у БиХ, у условима проглашења независности Републике БиХ, и да су преговарали мјесецима! ‘Пробосанске’ снаге су те, које су правно-формално одустале од преговора!, и похрлиле да донесу Одлуку о Независности, без огледа на посљедице!

Како видим, умјесто да прогледате срцем ИСТИНУ, ‘про-босанске снаге’ еволуирају с временом! Данас како примјетим, се и на ‘науку’ позивате са намјером да доказујете чин агресије и планирани чин геноцида сходно поменутој Резолуцији и сходно иним Одлукама. Искрено, овим поводом, осим популизма и кича којег предводите на том скупу који је организиран 9. јануара ‘24 у Народном позоришту у Сарајеву, питам се, имате ли ви и трун памети и трун разума, или је заиста тако тешко допријети до дефиниције агресије сходно Међународном праву!

На посљетку, с којим моралним кредибилитетом очекујемо и надамо се дану, у којем ће се у ‘Скупштини’ БиХ и РС усвојити Резолуција о Сребреници? Уколико ‘про-босанске’ снаге не одступе од идеолошке индоктринације која говори у прилог светости протагониста Референдума и грађанске БиХ противно вољи Српског народа, уколико не одступе од тезе о почињеној агресији, јер је иста и правно и суштински неутемељена, онда требају схватити да имају правни основ, али немају ни морални, ни политички легитимитет захтијевати изгласавање Резолуције о Сребреници? До тада, Ces't la Vie!, свак задовољан са ‘истином’ коју ‘проповједа’.

‘Нада посљедња умире’!?

Питам се, зарад будућности БиХ, зарад наше дјеце, можемо ли на скорију историју макар гледати на трагу минимума консензуса, а то је да прихватимо чињенице о рату у БиХ сажете у Судским пресудама Међународног суда у Хагу (ICJ-YU). Кад схватимо да није било ‘светаца’ тих деведесетих, да сви ми можемо бити ‘свеци’ свједочећи истини, позивајући на добро и доброчинство намјесто зазора, угледати ће дјеца брдовитог Балкана свјетлост нашег, а не туђег неба! Буди Бог с нама. Свако добро свима – закључила је Сабина Силајџић.

Као “post scriptum”, Сабина Силајџић је додала три цитата из Курана:

“О ви који вјерујете, бојте се Бога и говорите истину.” (Кур'ан, 9:119.) “Бог неће упутити на прави пут онога ко је склон претјеривању и лажи.“ (109: 28)

“О вјерници дужности према Богу извршавајте и праведно свједочите! Нека вас мржња, коју осјећате према неким људима, никако не наведе да неправедни будете! Праведни будите, то је најближе честитости. И бојте се Бога, јер Бог добро зна оно што чините.“ (Кур`ан, 5:8)

“О ви који вјерујете, поступајте праведно, свједочећи Богу макар и против самих себе или против родитеља и ближњих рођака, био он богат или сиромашан – та, Бог им је најпречи. Стога немојте слиједити страсти науштрб праведности. Ако се пак будете измицали праведности, или се окретали од ње, Бог је обавјештен о ономе што радите!” (Кур'ан, 4:135)

(Бањалука.нет)