Сарајевске пометње - Радончић против Бакира, и где је ту СДС?

Сарајевском политичком чаршијом ових дана влада Вибов афоризам: "Стално вјежбам како да одлазећем дам ногу, долазећем руку, а да притом сам не паднем." Пометње су уздуж и попријеко, видљиве и невидљиве. Највећа је, свакако, у бошњачком корпусу коју је произвео Бакир Изетбеговић, након што је закључио да је средио Републику Српску путем такозваног савеза за промјене. Зато је кренуо у обрачун с Фахрудином Радончићем, највећим политичким конкурентом.

По јефтином сценарију борбе против криминала и корупције, Радончић је требало да буде ухапшен у Турској с торбом пара и злата, ваљда онога што га је Бакирова мајка, Алијина супруга, сакупљала као ратну помоћ за БиХ. Чувен је снимак који је емитовала Радончићева телевизија, у којој Халида Изетбеговић одваја "врећу злата за мог Бакира". Рачунао је да ће бабиним капиталом, политичким и оним другим, откачити Радончића и поништити дато обећање да ће га подржати као заједничког кандидата СДА и СББ за бошњачког члана Предсједништва БиХ на изборима 2018. године. План је био да преузме и Радончићеву странку или макар поједине посланике, одборнике и чланове, па се дефинитивно неприкосновено устоличи као први у Бошњака. Притом је Радончићу медио у прислушкиваним телефонским комуникацијама, кунући се у Бога свемогућег како ништа не зна о хапшењу Радончићевог замјеника Даутбашића, за који му "муштулук уфатио" Осман Мехмедагић Осмица, шеф ОСА-АИД-а, опет бабин капитал. Бакир се јадао Радончићу како неко хоће да им разбије коалицију и бошњачко јединство, успостављено послије тешког међусобног пљувања и монструозних оптужби. Фахрудин се показао мудријим, што се види из прислушкиваних разговора, али и заклињања СББ-а за опстанак бошњачке коалиције. Миран и самоувјерен, Радончић чека суђење по очигледно монтираној политичкој оптужници, важући колико ће раскринкати Бакира да га не уништи, већ да га учини својим дужником. Не мирују ни Бакирови противници унутар СДА и по томе се види да Бакир, играјући блишке, није добацио ни до црте ципела свога бабе Алије. Знају и они да још није вријеме за рушење, али јесте за урушавање, након што је Бакир сумњиво изабран за предсједника СДА.

Друга велика сарајевска пометња је у СДС-у, који не може да се одбрани од аргументованих оптужби да је поданичким односом према Бакиру зарад својих фотеља у Савјету министара, Парламенту, СИПА, РАК-у и још неким агенцијама које су инсталирали странци, одустао од изборних обећања, али и од изворног програма СДС-а. То кажу и утемељивачи Републике Српске окупљени око Момчила Крајишника, а и бројни други честити чланови СДС-а који су одлучили да оснују СДС-Изворни и раскринкају издајничко дјеловање садашњег руководства СДС-а. Младен Босић, несрећно заљубљен у себе, а потом у Бакира и неке амбасаде, не види да му предсједничка функција виси на мало дебљем концу. Своју шансу чекају Мирко Шаровић и Дарко Бабаљ, али и Соња, кћерка Радована Караџића, првог предсједника Републике Српске и СДС-а, кога су срамно искључили из странке, ваљда што из Хага није долазио на састанке и плаћао чланарину. Сви заједно живе у страху да ће их Бакир морати одбацити кунући се Радончићу да је за све крив СДС, који влада СИПА и који га је прислушкивао, а што је потврдио Драган Мектић, СДС-ов министар безбједности у Савјету министара. Запамћена је Мектићева изјава којом је презриво одбацио било какву могућност да "сједи с Радончићем у Савјету министара против кога се води озбиљна истрага и поступак у Приштини". Бакир ће морати доказивати Радончићу да нема ништа против њега, али више неће бити довољна заклетва Алахом.

Трећа сарајевска пометња је у такозваној међународној заједници за коју сарајевска чаршија прича да није никад била слабија, ни значајем ни утицајем, јер је БиХ на маргини маргине западних држава. Потврђује то и Драган Чавић, хвалећи се како такозвани лидери - Он, па Босић и Иванић, нису хтјели да се јаве на позиве америчког и њемачког амбасадора поводом закона о швајцарцима. Храбри мишеви-шибицари који подваљују свима редом. Познато је да се политичке сцене слабих држава креирају конструктивним хаосом, да би се у њима лакше манипулисало изабраним органима. Таква власт онда постаје дезоријентисана, забављена сама собом, без шансе да се бави економско-социјалним проблемима становништва (тиме и бирача), чак ни с оно мало инструмената којима располажу у вријеме свеопште свјетске кризе. Такозвана међународна заједница је и креирала власт на Бе-Ха нивоу по мјери Бакира Изетбеговића и такозваног савеза за промјене. Циљ је био само да се елиминише СНСД као изборни побједник у Републици Српској (трећи пут заредом), да би се ишло у легализацију пренесених надлежности, заправо отетих Републици Српској. Слично је било и након општих избора 2010. године, када су странци и Бошњаци елиминисали ХДЗ као изборног побједника, уводећи проусташку ХСП и интересни Лијановићев бољитак. Чак је и зомби познат као ОХР изашао из хибернације у коју га је још 2007. ставио СНСД, противећи се Лајчаковим мјерама. Био је то пораз од кога се ОХР више није опоравио, како то у својој књизи "Контрапобуњеничка дипломатија" инсајдерски свједочи Филип Леро-Мартин. Активирали су свог официра за везу с Тужилаштвом и Судом БиХ, надајући се да ће као лешинари коначно срушити Додика. Зато су скоро сви потенцијали органа гоњења, како се некада звало тужилаштво и полиција, стављени у функцију прогоњења Додика и његовог окружења. Безбједност грађана оставили су на изволте терористима, мигрантима, пробисвијетима сваке врсте, јер је инструментализованом Тужилаштву и Суду БиХ и СИПА, као извођачу радова, најважнији посао ћерање Додика.

У тој свеопштој пометњи дешавају се политичка престројавања, али и бјежанија из тонућих бродова власти успостављене вољом странаца. Умјесто озбиљног рада, креирана је и одржава се нестабилност, што води сваковрсном хаосу. Биће тога још, све док се Босна и Херцеговина не остави на управљање изабраној власти с већинском бирачком подршком. БиХ није изборна јединица ни за што, па ни за органе власти на нивоу БиХ. Зато се у Сарајеву не бира власт БиХ, него саставља. Ту власт треба да чине странке које чине власт у ентитетима, која потом делегира своје представнике у органе на нивоу БиХ. Ову садашњу су састављале сарајевске амбасаде, па сносе одговорност за још једну од својих "добрих намјера". Заправо се ради о намјери одржавања БиХ као државе на чекању, заглављене да не иде никуда.

(Независне новине)