Šarlatan sa opasnim namerama

(Press RS)

Ko kaže da samo mediji imaju "letnju šemu", pa u periodu vrućina i godišnjih odmora zbog manjka atraktivnih događaja predimenzioniraju bezazlene povode? I među političarima u BiH postoji konj za tu trku. Reč je o Željku Komšiću, predsedavajućem Predsedništva ove zemlje. Na nekom drugom prostoru zbog takve funkcije tretirali bi ga kao "šefa države". Ovde ga na takav način doživljavaju samo u bošnjačkom delu Federacije, dok je za RS i većinu Hrvata šarlatan sa opasnim namerama, koje su u stalnom neskladu sa limitiranim dometima njegove pozicije.

Ali, i uz dejtonska ograničenja, taj klovn uspeva da histeričnom retorikom često izazove buru. Uvek koristi istu metodu - izabere benigni razlog, u kome gotovo niko ne prepoznaje potencijal za svađu. Zatim zakotrlja grudvu besa i uživa dok posmatra kako se "šaka jada" njegove destrukcije pretvara u lavinu. Ovog puta, to je učinio tako što je, zajedno sa Bakirom Izetbegovićem, zaustavio rutinsku proceduru koja bi omogućila da se resursi Oružanih snaga BiH koriste za potrebe snimanja novog filma Emira Kusturice, a potom je otišao korak dalje.

Poručio je da bi, u slučaju da RS krene putem samostalnosti, svako kome je stalo do BiH uzeo oružje. Navodni legalista iz Predsedništva BiH, koji svakih par meseci poteže razne krivične prijave i zahteve za ocenu ustavnosti, mora da zna da nema pravno utemeljenog načina da ostvari svoje mizerne pretnje. U taj pohod bi mogao da krene isključivo posle otkopavanja zaliha iz nekakvih zemunica, uz obnavljanje paravojnih struktura poput nekadašnje "Patriotske lige".

Ukoliko smatra da bi tronacionalne Oružane snage BiH u hipotetičkoj "vanrednoj situaciji" bez pogovora bile u funkciji njegovih umobolnih zamisli, dovoljno je da se priseti sudbine JNA, da sazna šta bi se desilo sa lakrdijom od "vojske" na koju možda računa u budućnosti. Bez obzira na uspaljene rečenice, teško da "zlatni ljiljan" namerava da u ratnom "drugom poluvremenu", koje priziva, ponovo bude u "tenama" i sa kalašnjikovom u ruci. On bi radije da, u tom slučaju, iz nekog bunkera palamudi o "hiljadugodišnjoj državnosti Bosne".

Iste one BiH, čiji su glavni gradovi tokom tog imaginarnog milenijuma bili u Istanbulu, Beču i Beogradu, ali nikada u Sarajevu, pre 1992. Zato je Komšićeva verbalna dijareja tek kmečanje gubitnika, jer su obe Jugoslavije, Austrougarska, čak i Turska, bile daleko ozbiljnije države od današnje BiH, pa su davno završile u muzeju. Zašto bi sa "voljenom domovinom" nesrećnika iz zgrade Predsedništva BiH bilo drugačije, ma koliko podizao nivo kanalizacije, u kojoj RS i dalje mora da pliva?