Početna strana > Debate > Sudbina dejtonske BiH i Republika Srpska > Zaštita zločinaca od nezaštićenih porodica žrtava
Sudbina dejtonske BiH i Republika Srpska

Zaštita zločinaca od nezaštićenih porodica žrtava

PDF Štampa El. pošta
Slobodan Durmanović   
četvrtak, 20. februar 2014.

Nakon što je nedavno Tužilaštvo Srbije za ratne zločine zatražilo raspisivanje međunarodne poternice za muslimanskim ratnim liderima u Srebrenici Naserom Orićem i Hakijom Meholjićem zbog ratnih zločina nad Srbima na području Srebrenice i Bratunca, na kratko su se uzburkale strasti među političarima s obe strane Drine, ali je sve ubrzo utihnulo. Srpski političari, kako u Beogradu, tako i u Banjaluci, utrkivali su se nekoliko dana u izjavama kako je došlo vreme da Orić bude krivično gonjen, da bi im njihove bošnjačke kolege u Sarajevu uzvratile priredbom u čast Orića i Meholjića sa porukom da ih nikad izručiti neće Srbiji.

Bošnjački lideri Bakir Izetbegović, Zlatko Lagumdžija i Fahrudin Radončić su, takođe, saopštili da oni tobože nemaju ništa protiv da se Orić, Meholjić i ostali procesuiraju u Sudu i Tužilaštvu BiH, ali – s obzirom na to kako su svoje „junake“ primili, te imajući u vidu „brzinu“ kojom Tužilaštvo BiH istražuje ratne zločine nad Srbima – Orić i Meholjić mogu biti sasvim mirni.

Naser Orić i Hakija Meholjić

Naime, iz dopisa koji je rukovodilac Posebnog odeljenja Tužilaštva BiH za ratne zločine Ibro Bulić uputio 20. januara ove godine Radojki Filipović, predsednici Organizacije porodica poginulih boraca i nestalih civila RS u Bratuncu, može se zaključiti da se to tužilaštvo ponajviše trudilo da odugovlači sa kažnjavanjem počinilaca zločina nad Srbima u Podrinju.

Fahrudin Radončić i Zlatko Lagumdžija

Bulić navodi da njegovi tužioci rade na ukupno šest predmeta (četiri vodi tužilac DŽevad Muratbegović, a po jedan tužioci Dika Omerović i Miroslav Janjić), od kojih tri treba da budu završena do kraja 2015. godine, a preostala tri do 2023. godine, što su rokovi  definisani Državnom strategijom za rad na predmetima ratnih zločina u BiH koja je izglasana pre nekoliko godina u Parlamentarnoj skupštini BiH.

Bulić ne navodi dokle se stiglo u istrazi u pomenutim predmetima, jer je to „u interesu istrage“, kao što ne objašnjava ni zašto je potrebno 8-9 godina za okončanje istraga. Naime, ovih dana navršilo se osam godina od kako je MUP Republike Srpske podneo objedinjeni izveštaj protiv većeg broja pripadnika Armije RBiH (među njima je i Orić) kojima se stavljaju na teret ratni zločini nad Srbima u Podrinju: 636 osoba srpske nacionalnosti, među kojima je 101 žena, 15 dece i 97 starih osoba.

Od osumnjičenih lica iz tog izveštaja, do danas je samo jedan osuđen. Reč je o Veizu Bijeliću, stražaru u logoru „Štala“ koji je držala TO RBiH u Cerskoj kod Zvornika, osuđenom za silovanje jedne Srpkinje. Bijelićev podređeni Ferid Hodžić, poratni kantonalni ministar u Tuzli, ubrzo je oslobođen i – to je sve od Tužilaštva BiH.

Posebno je interesantno što je taj veliki predmet do sada promenio više tužilaca, pri čemu je najduže bio kod tužiteljke Sanje Jukić – do pre samo nekoliko meseci. A onda je za ceo predmet zadužen novi tužilac u Tužilaštvu BiH: tužilac Miroslav Janjić dobio je ovaj predmet pre nešto više od mesec dana, maltene čim je primljen na svoj novi posao. To, naravno, može biti dobro ako taj tužilac bude dobio i dovoljno vremena i sve potrebne tužilačke resurse za obradu tog ogromnog predmeta, ali u to je teško poverovati. Tim pre što je tužiocu Janjiću već dodeljen zadatak da zastupa jednu optužnicu na suđenju za zločine počinjene nad Srbima u Posavini.

Uz sav dosadašnji nerad i uz takve „brze izmene“ na jednom obimnom, uz to veoma osetljivom predmetu, nije teško zaključiti da rukovodioci Odeljenja Tužilaštva BiH za ratne zločine nisu pokazali da su u dovoljnoj meri zainteresovani za krivično gonjenje počinilaca zločina nad Srbima u Podrinju. U prilog tome govori i činjenica da je predmet u kome se tereti Naser Orić Tužilaštvo BiH oduzelo od Okružnog tužilaštva u Bijeljini još pre pet godina i da ni nakon toga ništa nije uradilo. Pritom valja podsetiti da je taj predmet formiran nakon dobijanja  „zelenog svetla“ Haškog tribunala, imajući u vidu da su se pojavili novi dokazi kojih nije bilo prilikom izricanja oslobađajuće presude Oriću u Hagu. Od tada su se pojavila dva svedoka koja su pristala da pod merama zaštite govore o direktnom Orićevom učešću u ubijanju zarobljenih vojnika i civila, a jedan od njih svedočio je nedavno i na suđenju Radovanu Karadžiću u Hagu.

Vladimir Vukčević

Tužilaštvo Srbije za ratne zločine sada je došlo do još jednog svedoka „koji se nalazi u jednoj istočnoj zemlji, koja je prijateljska Srbiji, pod strogim režimom zaštite i neposredni je svedok događaja”, kako kaže Vladimir Vukčević. Vukčević će sada biti u (ne)prilici da, na osnovu Protokola o saradnji tužilaštava Srbije i BiH, ovo svedočenje ustupi Ibri Buliću i njegovim kolegama koji su tobože veoma zainteresovani za nove dokaze protiv Orića, Meholjića i ostalih.

I sad, kada Bulić ili neko drugi dobije izjavu zaštićenog svedoka, moći će sasvim rasterećeno da se vrati u Sarajevo i zatraži odgovore Orića i Meholjića, koji su već zaštićeni sa sve tri bošnjačke političke strane, Izetbegovićeve, Lagumdžijine i Radončićeve. A možda će i neko od tužilaca iz Beograda doći u Sarajevo da uzme izjave od tako zaštićenih Orića i Meholjića. Ishod će, ipak, biti isti: Orić i Meholjić ostaju zaštićeni od izručenja Srbiji, ali to neće omesti ni vlasti u Sarajevu i Beogradu da nastave da grade dobrosusedske odnose, ni vlasti u Banjaluci da nastave da vode strukturalni dijalog o reformi pravosuđa u BiH pod patronatom EU. A porodice srpskih žrtava u Podrinju nastaviće da tonu u očaj. Od toga, izgleda, nema ko da ih zaštiti.       

 

Od istog autora

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li mislite da će u narednih godinu dana u Srbiji biti održani novi parlamentarni izbori?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner