Када је реч о конституисању нових држава, видимо да Дејтонски споразум није само мировни споразум већ и споразум посредством којег спољни фактор себи додељују мандат да успостави и управља босанском државом, али и да мења властите пропозиције.

Напросто у БиХ нису ријешена тзв. “претполитичка” питања, усљед чега је систем, чак и тамо гдје нема институционалних прописа који то дефинишу, сам рефлектовао реалност. Типичан примјер је национална ротација на позицији предсједавајућег Вијећа министара.

Већ извјесно вријеме, школа мишљења трија Тадић – Вукчевић – Векарић блиска је и Златку Лагумџији, предсједнику Социјалдемократске партије БиХ. И он барата само с оним што му је доступно.

Све наведено упућује на то да би Република Српска имала разлоге да подржи хрватске захтјеве за успостављањем “трећег ентитета”, али постоје и супротни аргументи. Прије свега проблем би могле да представљају границе хрватске територијалне јединице.

Да ли оно што је растурило бившу Југославију – принцип вишенационалне државе – може да одржи БиХ. Па и то је привид, јер је немогуће одржати БиХ на принципу на коме се распала Југославија.

Јосип Броз и Едвард Кардељ, односно, Стјепан Месић и Милан Кучан, не би могли да функционишу у Босни и Херцеговини без асистенције препознатљивијих фигура од гастарбајтерске верзије Смиљка Шагоља – Јелка Кацина.

Када се утврди истина, лишена политизације, логичан след ствари налаже суђење свима који су у протеклом грађанском рату починили ратне злочине. Извињења и жаљења су акти добре воље, и свакако да су добродошла на свим странама.

Један од најосновнијих принципа на којима је Дејтонски споразум био заснован је била подјела БиХ по кључу 51-49, односно 51 одсто територије ФБиХ и 49 одсто Републици Српској, који је усагласила тзв. контакт група.

У близини Бугојна на једној падини су стијене необичних облика које се од давнина називају "камени сватови". Предање каже да су ту некада давно обијесни сватови прегазили старицу која је прала рубље. Старица их је проклела и они су се - скаменили.

Посљедње поруке са највиших међунардних инстанци гласе: „Три народа се морају сами договорити у буду ћности БиХ“, а нико, па ни Срби и Хрвати, не жели да живи заједно са осионим комшијама који стално пријете, псују, уцјењују и намећу на основу своје бројчане надмоћи.