Kривуља моћи не иде у прилог успеха поновног америчког ангажмана, који има рок од највише око две године, а можда и много мање. Надајмо се да ће то бити крај деструктивне балканске авантуре америчке политике која је осуђена на пропаст.

Јесмо или икада чули иједну самокритику из ОХР-а? Је ли иједна реформа коју су водили, а било их је туце, била под њиховом лупом или су чим је пропала све свалили на неспособност овдашњих политичара? Сулудо је бранити политичаре који нису учинили ништа.

Одлука није прекршила међународно право. Суд је једноставно игнорисао основне принципе тог права. Појам "посебног случаја" је политичка хипокризија. Чак и они који користе овај аргумент свјесни су да сепаратисти широм свијета могу искористити случај Косова.

О садржају исказа заштићених сведока засад се не зна ништа, сем онога што је Арнаут “открио”. Он је, дакле, установио, баш као и Олкок, да сведок “А” није кредибилан, јер је наводно дао исказ теретећи Ганића како би се некако спасао од оптужби на свој рачун.

Oбистиниле су се процене добрих познавалаца прилика и малобројних исламистичких покајника, да је за терористички напад у БиХ довољна само воља неколико фанатика који су међусобно добро повезани.

Уколико нема ефикасног институционалног механизма да се томе стане у крај, а очигледно нема, адекватну реакцију сигурно не треба тражити у псеудонеутралном гарду предсједавајућег Савјету министара Босне и Херцеговине Николе Шпирића.

После самита „Западни Балкан и ЕУ" у Сарајеву постало је јасно да земље региона морају да направе нову, реалнију политику према ЕУ. Неодрживо је да земље Балкана раде све што треба на путу ЕУ интеграција, а да ЕУ не зна када ће и да ли ће нас примити.

За опстанак Срба у БиХ, неопходна је јака Република Српска, иза које у сваком тренутку мора бити Србија, као гарант Дејтонског споразума, са јасно дефинисаним националним интересима.

Намеће се закључак да је Устав БиХ у свом изворном нормативном контексту једини модус вивенди, те да би сваки крупнији покушај нарушавања националног баланса какав је успостављен његовим ступањем на снагу представљао опасан и неизвјестан процес са несагледивим посљедицама.

Шта је спорно за Сулејмана Тихића, Хариса Силајџића, Златка Лагумџију или Фахрудина Радончића у неочекиваном подухвату Штефана Филеа и Олија Рена?