Ако би историја била неважна прошлост, откуда толика настојања, толико новца и енергије да се она ревидира, кривотвори. Годинама већ, ако не и деценијама, осећамо снажна настојања да се изврши ревизија историје не само Првог и Другог светског рата, већ историје Европе читавог 20. века.

За скандирање на Цетињу на рукометној утакмици пред ТВ камерама ''Србе на врбе'' и ''Уби, закољи Србе'' нико није кажњен, чак ни опоменом. Власти СДПС-а и њихово партијско тужилаштво ту не виде ништа ружно и противно Закону.

 Председник Вучић и министар Дачић су шампиони овог „бинарног“ (зли језици би рекли „биполарног“) приступа питању Космета, које веома подсећа на политичку технику „двомисли“ из романа „1984.“ Џорџа Орвела. Председник је тако истовремено изјављивао да „Србија нема више ни метра на Косову“, као и да ће „бранити косовске Србе од сваког покушаја насилног прогона“

Оно што је један народ у то време чинило посебним народом, по чему се истицао и постао препознатљив, пре свега био је српски егалитаризам. Или, још прецизније, била је то жива спона између једнакости и праве демократије.

Нема вечних ни пријатеља ни непријатеља Србије. Њих одређују спољне околности и домаће прилике, које трасирају однос према моћнима. Трагедија Србије, па и НАТО бомбардовање, узроковани су политиком Слободана Милошевића и оркестра овдашњих „родољубаца“.

 Председник каже да ће 2100. године број Албанаца на Балкану бити осам милиона а број Срба само три. Мора да је то председнику „дојавила звезда Даница“. Још каже да је Срба на Косову 94,582 иако никада ниједан попис од `91. године на КиМ није извршен. Мора и то да су му неке небеске силе дошапнуле. Српска народна пословица каже „Нико крупно к`о Турчин не лаже“. Наш „Ацо Србин“ лаже још више

Темељном претрагом важећег законодавства, и уз најбољу вољу, нисмо успели да пронађемо нити један институт општег дела КЗ који носи назив „политичка позадина“. Прегледали смо све облике и начине остваривања кривичног дела, али нити један нема назив „политичка позадина“.

Зашто се у Србији још увек ћути о скандалозној вести коју су објавиле многе светске агенције: да ће Војска Србије бити међу 19 учесника НАТО вежби у Грузији? На ову бруку и срамоту за српски народ постоји само један одговор: хитна смена министра одбране у Влади Републике Србије.

Треба ли Митрополија и сви други да се одрекну свога утемељитеља на овим просторима – Светога Саве, да би била подобна? Треба ли да се одрекне Светога Василија Острошкога, којег је рукоположио српски Пећки Патријарх или Светога Петра Цетињског, којег је рукоположио српски Карловачки Патријарх?

Ми смо у Србији данас преплављени душебрижницима који покушавају да спрече рестаурацију фашизма код нас?! Код нас - то значи код Срба. Код Срба код којих фашизма, барем оног институционализованог никада није било, па се самим тим не може ни рестаурирати.