Važno je svjedočenje Nedima Ademovića, šefa kabineta predsjednika Ustavnog suda BiH, koji je povodom izlaska Komentara Ustava BiH (izdavač Konrad Adenauer štiftung, Sarajevo), 24. aprila 2010. godine dao intervju sarajevskom „Oslobođenju“.

Ono što se u Srbiji dešavalo je velika bruka i za vlast. Srbija se već trinaest godina nalazi na evropskom putu, a ova vlada je znala za stanje u državi povodom tog pitanja, i imala je godinu dana da se pripremi. Ministar policije je imao punih pet godina da se pripremi. 

Nikolićeva druga izjava o Srebrenici, koju je pre nekoliko dana dao u Rimu, poprima vrlo ozbiljan i potencijalno promišljen karakter. Za razliku od one prve u junu, ova bi se teško mogla otpisati kao rezultat brzopletosti. 

Proglašenje kosmetske nezavisnosto iz 2008. godine koje je, da se u tom trenutku na čelu Srbije nalazila odlučnija i agilnija politička garnitura, moglo biti tretirano kao presedan  na osnovu kojeg bi se, a po principu pravne analogije, zahtevala redefinicija i "avnojevske" granice današnje BiH

Trilaterala dakle, ima svoje ljude koji su na vlasti u Srbiji i na žalost mi ne možemo očekivati nikakvo menjanje pogubne spoljne politike ove države. Moramo biti pesimisti jer se Rusija postepeno istiskuje iz Srbije što će imati dalekosežne negativne posledice po građane ove zemlje.

Početkom maja 1945, Jugoslovenska narodna armija stigla je do Zagreba, ali su najveći ustaški zlikovci –predvođeni Poglavnikom- uspeli da pobegnu. Uz njih i 500 pripadnika katoličkog klera. Oni nikada nisu odgovarali za svoje zločine.

Međutim, u odnosu na drugo važno pitanje vezano za Srebrenicu, začeće „genocidnog plana,“ Mladićevo veće bira unekoliko različit put. Do presude Mladiću, standardni narativ je bio da se začetak srebreničkog genocidnog plana locira na sastanku srpskog vojnog i političkog rukovodstva u hotelu „Fontana“ u Bratuncu u prepodnevnim časovima 12. jula 1995, mada Krstićevo veće priznaje da za to nema čvrstih dokaza.

Šta gledalac saznaje iz filmskog opisa? Da su žrtve bili Jevreji i Romi a zločinci ustaše, nacisti i Srbi. Ovakav raspored ne odgovara istorijskim činjenicama jer su Srbi izbačeni iz žrtava i preneti među zločince.

Patriotizam se ogleda u očuvanju ekonomske i svake druge supstance svoje zemlje, a ne ispraznim i patetičnim držanjem ruke „na srcu“, uz intonaciju nacionalne himne. Jeftini peformans i simulakrum za lakovjerne pod radnim naslovom "Komercijalni patriotizam".

Na kraju, iz zla povoda, možda je začeto i nešto dobro, nešto što je odavno trebalo da postoji a nije – stalni dijalog između izmučene, zapostavljene ali, pokazalo se, ipak vitalne srpske akademske zajednice na Kosovu i Metohiji i predstavnika njene države. Nadamo se, u cilju jačanja a ne slabljenja i isporuke Univerziteta, postojećim vlastima nepostojeće države Kosovo.