O sekularizmu i pravoj meri odnosa države sa verskim zajednicama, nemaju samo oni koji ne veruju pravo da govore. Svojim „nejavljanjem“ povodom kanonske posete dr Pajtić Bojana crkvi u Srbobranu, ja udruženje građana „Ateisti Srbije“ od danas krstim sa „selektivni sekularisti“.

Zašto je crnogorska vlast donela odluku o priznanju nezavisnosti Kosova, znajući da će ona poremetiti odnose sa Srbijom, ali i dodatno produbiti podele u tek nedavno osamostaljenoj državi.

Zašto zapadne države iz nedelje u nedelju tako grozničavo pritiskaju Srbiju, iako se zvanični Beograd potpisivanjem Briselskog sporazuma faktički odrekao od Rezolucije SB UN 1244, a u domaćem javnom informativnom diskursu radi sve da bi se zaboravilo pitanje KiM.

Zauzimanje bilo kakvog stava po pitanju Srebrenice uopšte nije u delokrugu odgovornosti Evropske unije ili njenih organa. Briga o „prekrajanju istorije“ bila bi pohvalna da se radi o iskrenoj posvećenosti utvrđivanju činjenica.

Skoro sve reklame na firmama, kafićima, buticima i sličnim radnjama ispisane su na hrvatskoj latinici. Preko radio-stanica se uglavnom emituje „glazba“ hrvatskih „glazbenika“. I novi crnogorski muzički festivali se organizuju po uzoru na one u Hrvatskoj.

Te informacije su kod albanskih demonstranata ispred mosta na Ibru i u centru Prištine izazvale histeričnu želju za osvetom i kažnjavanjem Srba -  onih na severu zbog utapanja albanskih dečaka, onih na jugu zbog blokade jedne od najvažnijih saobraćajnica koja je odsekla pola Kosova i Metohije.

Naše države rade protiv nas. One su, nažalost, sve manje države, a sve više obične vazalne teritorije. To je jedan projekat, mnogo širi od naših zemalja, to je jedan opasan projekat, globalnih razmera, koji hoće da uguši narode, koji hoće da smrvi i u zemlju ukopa sve vrednosti hrišćanske civilizacije.

Nakon svih loših vesti o GMO, naučnici iz nekoliko svetskih laboratorija su nas ovog proleća obradovali i vešću da će uskoro biti u stanju da proizvedu veštačke kobasice i hamburger. Znači, za par godina imaćemo roštiljade sa veštačkim, laboratorijskim mesom iz epruvete.

Postavlja se pitanje, da li je hipodrom sveto tlo? Zašto bi neko vršio misu na hipodromu, a ne u hramu, naročito kad postoje hramovi? Da li po istom načelu može da se služi misa i po plažama, javnim kućama ili deponijama? Koja je onda svrha hramova?