Неутрални, недовољно обавијештени и неписмени су поставили питање „да ли ће Џајић сада прећи у гробаре“? Уз дужно поштовање, гробари јесу земљорадници, али се овдје ипак ради о фудбалу и фудбалерима. Да се не разликују од Делија у познавању природе и друштва показали су навијачи из супротног табора.

Сада је Велика Британија на референдуму одлучила да изађе из Европске уније и остави огромну рупу у срцу ЕУ али и цијелог западног свијета који је употријебио најтежу артиљерију да заустави излазак Британије. 

Једноставно, човек је скренуо пажњу да Југославија није настала у Другом, него у Првом светском рату, осврнувши се на духовне импликације југословенске идеје у делу „истомишљеницима“ нимало драгог српског „националисте и десничара“, великог писца Милоша Црњанског.

Ако је тачан податак да одлуку о рашчињењу владике Артемија није подржало чак тринаест чланова сабора (седам против и шест уздржаних), онда је то знак да ни за значајан део архијереја СПЦ Артемијева кривица, чак ни сада, није нешто што би било „изван сваке разумне сумње“.

Да овај нови скарадни чин српске трагедије има свог трагичног антијунака, побринуо се нико други него изгласани али не и устоличени градоначелник Северне Митровице – Крстомир Пантић. 

Етничка мапа БИХ биће драматично другачија од оне на последњем попису (1991). Оно што је еклатантно је груписање три нације, за разлику од мапа боје ‘леопардове коже’ 1991. и раније. Међутим, наметнута методологија ће вероватно додати ‘недостајуће проценте’ Бошњацима у Брчком, Сребреници и Вукосављу, што је Србима ‘трн у оку’

Сведоци смо да, након две стотине година од првих корака ка установљењу своје нововековне државности, српски народ опет стоји на почетним позицијама у процесу болног и мукотрпног реконституисања те исте државности и међународног признања њеног легалитета и легитимитета. 

Претпоставка да је патријарха Германа требало забавити о његовом јаду управо у Београду, како би СПЦ лакше прихватила, између осталог, одбијање да призна самопроглашену аутокефалност Македонске православне цркве и рушење капеле на Ловћену, има довољно основа.

Страдали су Срби по Метохији и на Косову 1998/99 веома много. Међутим и због близине границе и због специфичности борбених дејстава Срби из Ђаковице су изузетно много пострадали. Толико много да је и данас, 15 година након рата, одлазак у родни им град скопчан са великим опасностима, а о повраћају њихове узурпиране имовине нема ни говора.