Док Уставни суд Републике Србије ћути и не доноси одлуке о оцени уставности постигнутих споразума, председница непризнате државе Косово расписала је локалне изборе у држави Косово, који ће се спровести по косовском законодавству.

Добрим познаваоцима најновијих збивања у српској православној цркви познато је да међу архијерјима има неколико струја од којих су проруска и проекуменистичка најјаче.

Власт у Србији видевши да ће на северу Косова и Метохије излазност на шиптарске изборе бити или у промилима или изборног дана неће ни бити, услед физичке блокаде, постиже такозвани договор са Приштином о додатним бирачима из Србије, како би овај "проблем" правазишли.

Али одговорност за то деле припадници холандског батаљона, као и политичко и војно руководство Холандије, који су требали да предвиде да ће неспровођење одредбе о демилитаризацији омогућити вршење напада из енклаве, чиме је неутралност мисије УН била доведена у питање.

Друго, Руска Федерација је експлиците подржала демократско право Републике Српске на рефередум, и то у више наврата, а чланица је УН, Савјета безбједности и Вијећа за имплементацију Дејтонског споразума, па ваљда и међународне заједнице.

Са новом владом, очекује се да ће Србија постати нормална земља без корупције, која је била главни разлог за не инвестирање светских компанија, па чак и наше дијаспоре. Треба показати да смо место где свако може да инвестира.

Пресуду Светог архијерејског сабора примили смо у миру. Али се не можемо помирити са блаћењем нашег имена тако што ће се произвољним избором стављати на располагање жутој штампи само поједини документи из Нашег судског досијеа.

А без тог Лазаревог, косовског опредјељења за царство небеско, односно за виши, смисленији живот у слободи, без те духовне вертикале, без спремности на жртвовање, без вјере у спас и васкрсење, живот би се и на Косову и Метохији, као и на сваком другом, мање светом и страшном мјесту, већ одавно срозао у поданичко глувило.

Јасно је да је Сребреница пала тек онда када су западне силе почеле да траже изговор да се укључе у сукоб на страни босанских Муслимана, а такође и Хрвата, што би им омогућило да своје штићенике снабдевају оружјем отворено и у великим количинама.

Као мултиетничка федерална јединица, Република Српска не може имати крсну славу. Она је не може имати ни као секуларна република. Међутим, она и нема крсну славу. По слову закона, Република Српска је имала крсну славу раније, али је важећи Закон о празницима не познаје.