среда, 23. октобар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Дебате > Косово и Метохија > Нова брука српске власти - селотејпом до “историјског компромиса“ на Косову
Косово и Метохија

Нова брука српске власти - селотејпом до “историјског компромиса“ на Косову

PDF Штампа Ел. пошта
Милан Динић   
четвртак, 16. јануар 2014.

(Сведок)

„Сада је потпуно јасно да Приштини не одговара Бриселски споразум, да Влада Републике Србије није признала једностране одлуке Приштине и да се албански званичници плаше формирања Заједнице српских општина". 

Ова реченица преузета је из саопштења које су 24. децембра 2013. године издали новоизабрани градоначелници четири српске општине на северу Косова и Метохије (КиМ) – Северна Митровица, Звечан, Зубин Поток и Лепосавић.

Непуних двадесетак дана касније, у ноћи између 11. и 12. јануара, мимо очију јавности, ови градоначелници, као и одборници (изузев Крсторима Пантића и два одборника у Северној Митровици) на конститутивним седницама потписали су изјаве на којима су стајал грб и обележја самопроглашене албанске републике Косово, додуше, прелепљени траком.

 

Од чврстих и одлучних порука да „Србија не заборавља свој народ на КиМ“ (Александар Вучић, изјава дата у Грачаници на Божић 2014.) и да је „много већа нервоза у Приштини него у Београду“ (опет изјава Вучића у Грачаници на Божић 2014.), те да су Албанци у проблему јер им не одговара Бриселски споразум, дошло се до тога да су Срби ставили потпис на документ са грбом и обележјима непризнате косовске државе који су били прелепљени траком, и да је то био „компромис“ за који се изборила српска влада на преговорима у Бриселу!?

 

Тиме су институције у овим општинама конституисане и тако је Србија, по ко зна који пут, још по нечему постала чудо у свету – политичкој акробатици – дајући нови допринос познатој историјској реченици која каже да је у политици све могуће и ништа није немогуће.

Да ли ће овакав преседан (заправо скандал) постати пракса у другим питањима око Косова или можда сутрадан АП Војводине – вероватно хоће уколико је о Србима и Србији реч јер код нас, очито, све пролази.

Велики ентузијазам и еуфорија који су уочи, за време и непосредно након локалних избора на КиМ новембра и децембра прошле године ширени од представника Владе Србије и листе „Српска“ коју је влада подржала, утихнули су у само два-три дана уочи овог (соломонског) решења за потписивање изјава и конституисањем општина.

Од чврстих и одлучних порука да „Србија не заборавља свој народ на КиМ“ (Александар Вучић, изјава дата у Грачаници на Божић 2014) и да је „много већа нервоза у Приштини него у Београду“ (опет изјава Вучића у Грачаници на Божић 2014), те да су Албанци у проблему јер им не одговара Бриселски споразум, дошло се до тога да су Срби ставили потпис на документ са грбом и обележјима непризнате косовске државе који су били прелепљени траком, и да је то био „компромис“ за који се изборила српска влада на преговорима у Бриселу!?

Овај догађај, поред тога што је сраман и показује пуну кратковидост или, боље рећи, малоумност српске политике на КиМ, вређа и достојанство и разум сваког иоле одговорног грађанина Србије. Потписом на документ на коме је део садржаја прелепљен (а који ће потом бити заведен у надлежној институцији косовске републике у пуном садржају који укључује и прелепљени део) изрека „слеп код очију“ добија потпуно ново значење према коме и није лоше бити слеп код очију?!

Или, прецизније – ако те не видим, значи да не постојиш.

Наравно, у свему томе улогу су имали и медији. Док су албански медији, и њихови политичари на друштвеним мрежама, јасно објавили још неколико дана пре споразума да је у Бриселу ЕУ рекла Србији да „конституисање општина мора да буде по косовским законима“, те да су сагласни са ставом албанске стране, у медијима у Србији се или извештавало штуро, или се говорило о преговорима који трају са прећуткивањем по Србе на КиМ очито неповољних детаља. Тако се од приче да су Албанци у проблему и да им се, ето, фактички тресу гаће од Бриселског споразума који је велика победа Србије, дошло до тога да се тражи „компромис“, а да би на крају, пошто је постигнут споразум, био употребљен еуфемизам, па је РТС известио да ће одборници потписати изјаве и положити заклетве „по правилима локалне самоуправе и према Бриселском споразуму“, намерно пренебрегавајући да су „правила локалне самоуправе“ прописана законом самопроглашене републике Косово и да носе њена обележја и на њу се позивају!

За заставу ове нове „победе“ Србије, међутим, нису се много отимали први људи српске владе, увек алави на преузимање заслуга и похвала. Ипак, и кад је шкарт у питању (а у Србији је све шкарт – само мањег или већег сјаја) има ко би се и тиме радо дичио. Тако је главну реч преузео Милован Дрецун, први човек Одбора Скуштине Србије за КиМ, иначе познат јавности по томе што као државни представник прича о ваљаности Бриселског споразума, о успесима државне политике на КиМ, о неопходности схватања нових односа у свету и слично, а на другим телевизијама емитује своје емисије о албанским хордама зла, утемељене на теоријама завере о светским моћницима који зарад геостратешких интереса желе да униште Србију (додуше, емисије су снимане пре него што је Дрецун постао посланик у новој власти)!?

Дрецун је тако поводом постигнутог „компромиса“ изјавио да је постигнуто решење „можда могло да буде боље, али одговара статусној неутралности и преговарачком оквиру у којем је вођен и постигнут Бриселски споразум“.

 

Да ли ће овакав преседан (заправо, скандал) постати пракса у другим питањима, око Косова или можда сутрадан АП Војводине – вероватно хоће уколико је о Србима и Србији реч јер код нас, очито, све пролази.

 

Додуше, можда Дрецуну и не треба замерити на изјавама које су тотално неконзистентне са оним што прича у својим емисијама, јер су његова сазнања свакако већа имајући у виду функцију коју обавља, па можда томе доприноси и чињеница да је гост на пријему у америчкој амбасади поводом 4. јула.

Међутим, да овај нови скарадни чин српске трагедије има свог трагичног антијунака, побринуо се нико други него изгласани, али не и устоличени градоначелник Северне Митровице – Крстомир Пантић. Човек који је прво био жесток противник локалних избора на Косову, па затим њихов жесток поборник, сада је опет против свега и то је демонстрирао подношењем оставке на место заменика директора Канцеларије за КиМ.

Споразум (односно – компромисно решење – како је то саопштила влада и медији које она контролише) постигнут око полагања заклетви, ма колико делује поражавајуће и открива праву суштину Бриселског споразума и неискреност српске владе према сопственој јавности, чудним сплетом околности (нажалост, очито само у Србији могућем) опстаће вероватно као неки мање познати, али ипак препознати нови успех „мудре“ и „одговорне“ политике Србије према КиМ.

Само, сада је питање, ако буду били поновљени избори за градоначелника у Северној Митровици – а према свему судећи, хоће – како ће влада овог пута да мотивише Србе да гласају ако је и прошли пут, уз сву машинерију и притиске једва намакнут довољан број гласова?!

Ипак, ово „нојевско решење“ владе око формирања општина на северу Косова могло би да нађе своју примену и шире.

Рецимо, да сваки грађанин прелепи онај део рачуна који му се не свиђа и да само такав документ прихвати као валидан...

Или би можда гувернерка Табаковић (која је родом са Косова, па јој је тема блиска) могла да примени овај принцип и нареди штампање новчаница са прелепљеним цифрама, па да свако сматра, ма коју новчаницу пружио, да је њена вредност „статусно неутрална“ и свако сам може да тумачи о којој суми је реч...

Све у свему: сачувај боже од српске „победе“ и од најаве владе Србије о албанском поразу...

 

Од изјаве да је „много већа нервоза у Приштини него у Београду“ (Александар Вучић у Грачаници на Божић 2014.), те да су Албанци у проблему јер им не одговара Бриселски споразум, дошло се до тога да су Срби ставили потпис на документ са грбом и обележјима непризнате косовске државе који су били прелепљени траком, и да је то био „компромис“ Од чврстих и одлучних порука да „Србија не заборавља свој народ на КиМ“ (Александар Вучић, изјава дата у Грачаници на Божић 2014.) и да је „много већа нервоза у Приштини него у Београду“ (опет изјава Вучића у Грачаници на Божић 2014.), те да су Албанци у проблему јер им не одговара Бриселски споразум, дошло се до тога да су Срби ставили потпис на документ са грбом и обележјима непризнате косовске државе који су били прелепљени траком, и да је то био „компромис“ за који се изборила српска влада на преговорима у Бриселу!?

 

Како је изгледало конституисање општина на северу - две верзије истог догађаја

Према речима једног од одборника који је поднео заклетву у Северној Митровици и потписао изјаву, читав процес био је потпуно неутралан.

- Нити је било застава Косова, нити било каквих државних обележја Србије или Косова, нити се у тексту заклетве помињало „Косово“, „република“, па чак ни „устав“. Све је било у складу са Бриселским споразумом.

Са друге стране, како „Сведок“ сазнаје, касно у суботу увече 11. јануара, албански одборници су са припадницима КФОР-а и ЕУЛЕКС-а дошли у општину, тражили да се скину обележја која су сматрали за српска и у зграду унели обележја републике Косово, па се тек онда приступило полагању заклетве.

У Звечану су албански одборници желели да убрзају процес, па уместо да чекају да се скину српска обележја у сали, отишли су у мању салу и положили заклетву.

Оливер Ивановић: Не верујем да ћу добити подршку Београда

У изјави за „Сведок“ Оливер Ивановић каже да после корака Крстимира Пантића постоје две могућности: или да се иде на поновне изборе, или да другопласирани добије мандат.

- Помињу се обе варијанте, али ја мислим да је најреалније да се иде на нове изборе.

На питање да ли овог пута очекује да он буде кандидат владе Србије у Северној Митровици, Ивановић каже:

- Надам се да је Београд сада научио лекцију. Влада Србије је влада свих Срба и мора тако да се понаша. Ипак, не очекујем да ће мене влада подржати. Верујем да ће листа „Српска“ имати свог кандидата.

После одлуке Крстимира Пантића да поднесе оставку на место заменика директора Канцеларије за КиМ, као и његово одбијање да буде инаугурисан за градоначелника Северне Митровице, многи виде Оливера Ивановића као новог градоначелника и као некога на кога би Београд могао да рачуна.

„Сведок“ је још 25. новембра, у тексту посвећеном локалним изборима на Косову, у антрфилеу објавио да су одређени албански аналитичари као и добро упућени кругови блиски земљама Квинте (САД, Велика Британија, Италија, Француска и Немачка) уверени да ће Оливер Ивановић бити градоначелник и да о томе постоји сагласност Београда и Квинте.

Судећи према тренутним дешавањима на КиМ, ово се може показати као тачно. 

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, до краја 2019. бити постигнут споразум Београда и Приштине?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер