Najvažnije je ipak ono što Marten nije prećutao. U citiranim redovima sasvim eksplicitno stoji da su Vašington i Brisel od početka imali za cilj “jačanje centralnih struktura”, a ne dosljednu primjenu Dejtonskog sporazuma.

Dugo u prošlosti o zaštiti metohijskih manastira - Pećke patrijaršije, Visokih Dečana i Deviča, brinule su posebno izabrane vojvode, koje su taj častan posao obavljale dobrovoljno i besplatno.

Ono što je počelo kao nasilje nad zakonima države pretvorilo se u nasilje nad zakonima logike, a kada i zakoni države i zakoni logike nestanu, ostaje samo nasilje. Argumenti su zamrli, podsmeh je zamukao, ostala je samo jeza koja se širi poput epidemije.

Da su sve osobe u ovim grobnicama bile streljane, kao što se u zvaničnoj verziji događaja tvrdi, stanje nađenih posmrtnih ostataka bilo bi najvećim delom homogeno, a obrazac ranjavanja u skladu sa teorijom o streljanju.

Umjesto toga, jedino rješenje koje ima ustavno uporište jeste sporazum o mehanizmu koordinacije, čiji potpisnici i donosioci su BiH, entiteti i kantoni, što onda znači da se i sve eventualne izmjene vrše opet i samo na taj način.

Petooktobarska revolucija je dovela na političku scenu novu, demokratski vlast. Ova vlast nije volela socijalnu bedu pred svojim očima. Žurila je u Evropu, i na tom putu rušila je sve pred sobom.

Vladika Artemije je dopisu od 18. septembra zatražio da celokupna prepiska bude objavljena na sajtu SPC, ali to još nije učinjeno. Artemiju su zabranjena sva sveštenodejstva, a Irinej je u saopštenju istakao da se bivši vladika eparhije raškoprizrenske odrekao svoje vernosti.

Sud i Tužilaštvo BiH su pravni nonsens, ali su opstajali pritiskom dijela međunarodne zajednice. Kada se pomene neustavnost nametnutih zakona, digne se sarajevska dreka koja odjekuje do Brisela i Vašingtona, da je to rušenje i kršenje Dejtonskog sporazuma, jer su odluke Ustavnog suda konačne i obavezujuće.

Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve (SPC) odlučio je da umirovljenom vladici Artemiju privremeno zabrani sva sveštenodejstva do predstojećeg, drugog redovnog zasedanja Svetog arhijerejskog sabora koji će doneti konačnu odluku.

Ustav ipak ima popriličnu podršku u AP Vojvodini. Naravno, ovakava interpretacija rezultata referenduma o Ustavu je možda previše smela, ali ovako sagledani rezultati svakako veoma slabe tezu da „Vojvodina nije glasala za Ustav“.