Voleo bih da mi neko objasni zašto institucije države Srbije i ustanove koje se finasiraju od pretplate građana Srbije promovišu antisrpsku tvorevinu Mila Đukanovića i njegove glavne perjanice koje su upravo o tim građanima i o toj državi rekli sve najgore?

Srbi jesu od povesnih događaja pravili mitove i legende, a najpoznatiji slučaj je sa Kosovskim bojem i kosovskim junacima. Međutim, za razliku od Srba, hrvatska „pravaška“ historiografija je od želja napravila čitavu teoriju o „hrvatskom tisućljetnom državnom pravu“, što je vizuelno ozvaničeno i na grbu Tuđmanove Republike Hrvatske.

Tribuni tzv. Srba u Crnoj Gori očigledno su pristalice onih identitetsko statusnih rešenja koja znače konačni razlaz i radikalno odeljivanje od braće i rođaka opredeljenih „samo“ kao Crnogorci – tradiciji, istoriji i činjenicama uprkos.

Želim da kažem da je u pitanju jedna velika prevara čiji je cilj pre svega političke prirode, a ne da pomogne, ili da se nova država Srbija navodno sada zaštiti. Pa valjda će tu državu bolje da štiti policija, tužilaštvo, razni sudski organi nego što će to da čine mediji!

„U Drugom svjetskom ratu Hrvati su dva puta pobedili. Mi nemamo razloga se nikome ispričavati. Ovo što traže od Hrvata - ajde idite kleknuti u Jasenovac. Mi nemamo pred kim šta klečati“, rekao je Stipe Mesić.

Ovom pobjedom Milo Đukanović i njegovo društvo kupili su još dvadesetak mjeseci za dovršavanje započetih poslova. Iako je razlika između Vujanovića i trojice njegovih protivkandidata relativno mala, oko 11 000 glasova, za vladajuću koaliciju ovakav ishod ima ogroman značaj.

Kao što nije mogla (htela) da spreči FIFA da odobri Kosovu međunarodne utakmice, Srbija isto tako neće moći ni da pomogne i zaštiti srpski narod od te integracije, jer bi se to smatralo ometanjem Kosova, a to po briselskom sporazumu ne sme da radi. 

Nije teško shvatiti zašto mi izazivamo negodovanje sa obe strane srebreničkih barikada: i jednu i drugu stranu pokreću motivi političke prirode i oni se osećaju ugroženi kada se neko Srebrenicom bavi na nestandardan način – objektivno i neostrašćeno.

Postoje putevi i načini da se dijalog ostvari, ali oni su tu samo da pomognu jedni drugima u praktičnim pitanjima, niko se ne meša u unutrašnju tradiciju druge crkve. Nikad niko nije pokušao svoj stav o Hristu i veri da nametne drugome.