Od pada Miloševića, sve su vlade u Srbiji bile u službi Zapada, posebno SAD. Sve su znale da će Albanci Kosovo proglasiti nezavisnom državom i sve su radile na tome da se to ostvari, mada su u javnosti govorile suprotno. One su, dakle, svjesno obogaljile vlastitu državu u ime „ulaska u Evropu“

Objasnili su nam već šta je ''prvi demokratski premijer'' mislio kada je sa bezbednog mesta bodrio NATO u ''vazdušnoj kampanji'', nacrtali su nam crno-belu sliku devedeste- dvehiljadite, objasnili šta čeka drznika koji preispituje ono što su mu servirali, omogućili nam kredite, hej! i strane banke i nasmejane mlade šalteruše.

Voleo bih da mi neko objasni zašto institucije države Srbije i ustanove koje se finasiraju od pretplate građana Srbije promovišu antisrpsku tvorevinu Mila Đukanovića i njegove glavne perjanice koje su upravo o tim građanima i o toj državi rekli sve najgore?

U Srbiji je narod nateran da plaća besmisleni i skupi BUS PLUS za potrebe privatne zarade nekolicine političkih aferista. Kada bi ovo barem bilo povezano sa boljim radom saobraćaja, još bi se to i moglo pravdati.

Tribuni tzv. Srba u Crnoj Gori očigledno su pristalice onih identitetsko statusnih rešenja koja znače konačni razlaz i radikalno odeljivanje od braće i rođaka opredeljenih „samo“ kao Crnogorci – tradiciji, istoriji i činjenicama uprkos.

Taman se uspostavi kakva-takva harmonija na relacijama: vlast-vlast, vlast-EU, vlast-NATO, vlast-opozicija (koje nema), i dogovore se harmonično da menjaju Ustav i gumicom izbrišu i Kosovo i Metohiju i da treba ozvaničiti „faktičko stanje“, a ono se pojavi  neki „gerilac“da poremeti harmoniju.

„U Drugom svjetskom ratu Hrvati su dva puta pobedili. Mi nemamo razloga se nikome ispričavati. Ovo što traže od Hrvata - ajde idite kleknuti u Jasenovac. Mi nemamo pred kim šta klečati“, rekao je Stipe Mesić.

Ovom pobjedom Milo Đukanović i njegovo društvo kupili su još dvadesetak mjeseci za dovršavanje započetih poslova. Iako je razlika između Vujanovića i trojice njegovih protivkandidata relativno mala, oko 11 000 glasova, za vladajuću koaliciju ovakav ishod ima ogroman značaj.

Nije vest ni da su se iz crkve uključili da obaveste javnost o tome kako je čitav događaj na Gazimestanu bio organizovan, kao i to ko su mladići koji su uzvikivali uvredljive parole. Crkva se i dalje sluša i najviše joj se veruje.

Nije teško shvatiti zašto mi izazivamo negodovanje sa obe strane srebreničkih barikada: i jednu i drugu stranu pokreću motivi političke prirode i oni se osećaju ugroženi kada se neko Srebrenicom bavi na nestandardan način – objektivno i neostrašćeno.