Шешељева искључивост, Драшковићева превртљивост и Николићева неспособност да се првенствено према самом себи одреди остављају сувише маневарског простора тренутној владајућој постави да се и даље самоуверено и бахато понаша.

(Из Архиве НСПМ-а)

И синоћ кад смо одлазили од њега тражећи благослов, својом већ изнемоћалом руком закрстио је ваздух савршено спокојним и сигурним покретом да се чинило да ће тај крст остати тамо заувек.

Све што су до сада Срби били натерани да ураде добило је смисао. Они су само карта на коцкарском столу своје државе и Европске уније и то изгледа она ситна, најмање вредна, са којом не знате шта ћете када вам у коцкању падне па желите што пре да је се отресете.

Ово је рад на основу сачуване архивске грађе и написаних књига које у својим деловима осим битака обухватају и сегмент ратног страдалаштва по логорима.. 

Резултат избора још увек је непознаница, али независно од тога покушај примене стандардне технологије „обојене револуције,“ да би се ванинституционално утицало на исход, у Републици Српској је доживео морални и политички крах.

Као што рече песник за Бога да би више волео да Бога нема, па да дође, него да га има, а да не долази – у овој прилици могло би се рећи да је боље да Срба и српских земаља има, па да их не признају, него да их нема. а да су признати.

Али, папа Бенедикт по сваку цену хоће да обнови римску империју. Не даје никакаве концесије англиканској заједници, већ хоће да заувек одржи средњевековни римски централистички систем. Чак иако то онемогући јединство хришћанских Цркава у фундаменталним питањима.

„Косово“ није независно (у правом смислу) како де јуре, тако ни де факто. Може се слободно рећи да је то „Косово“ (као и косовски Албанци) имало више аутономије и права у оквиру СФРЈ и СРЈ, него сада када је наводно „независно“.

Крах сребреничке резолуције у Канади и озбиљно одуговлачење Ганићевог процеса у Лондону, мада је бошњачки естаблишмент био убеђен да ће оба питања врло глатко и на задовољавајући начин решити, служе као порука и опомена.

Готово сва домаћа и инострана истраживања показују да Додик, Жељка Цвијановић и СНСД, са ДНС-ом и СП-ом, имају већу или мању предност над кандидатима и листама Савеза за промене, али не толику да резултат не би могао бити тесан.