Косово и Метохија
|
|
Хурст Ханум
|
субота, 30. април 2011. |
Највеће силе као што су Кина, Русија, Индија и већина држава Латинске Америке, Африке и Азије, одбиле су да се укрцају на тај воз који предводе САД и УН. Све док Србија не призна косовску независност, те државе неће променити мишљење.
|
Истина и помирење на ex-YU просторима
|
|
Јован Ненадов
|
среда, 30. децембар 2009. |
Више од половине силоватеља су босански Срби, остало су Хрвати и муслимани - стоји у извештају према мишљењу Европске истраживачке комисије, иако "изузев тог броја нема никаквих других података".
|
Косово и Метохија
|
|
Младен Ђорђевић
|
петак, 20. мај 2011. |
У политици ништа не треба да буде табу, па ни идеја о подели Косова, али је питање је на који би се начин она данас одразила на Србију. Према многим мишљењима, имала би катастрофалне последице, не само по Србе јужно од Ибра.
|
Истина и помирење на ex-YU просторима
|
|
Слободан Дурмановић
|
понедељак, 14. децембар 2009. |
Овде је реч о прилично различитим аршинима међу бх. тужиоцима према различитим жртвама, чак и када би прибегли градацији злочина по којој је злочин над сребреничким Бошњацима “тежи” од злочина над коњичким Србима или злочина над војницима ЈНА у Тузли.
|
Судбина дејтонске БиХ и Република Српска
|
|
Ненад Кецмановић
|
уторак, 11. март 2014. |
Сви његови претходници су пријетили развлашћивањем ентитета, централизацијом и унитаризацијом да би деморалисали народ и обесхрабрили руководство, а производили су бумеранг ефекат - национални рефлекс самоодбране и окупљање око јаког лидера. Хил је лукаво кренуо обрнутим путем.
|
Куда иде Србија
|
|
Бошко Обрадовић
|
субота, 21. август 2010. |
Српске интеграције су пут до Српске Уније, а Српска Унија је наш политички и државотворни идеал, пре свих других понуђених интеграција. Ускоро може бити касно да се постави овај национални политички циљ, јер ће га сви суседни народи већ имати и истаћи, а нове геополитичке карте на Балкану биће подељене.
|
Црква и политика
|
|
Владика Григорије
|
среда, 10. децембар 2008. |
Поштујући елементарну људску логику и елементарну црквеност, чинило ми се најнормалнијим да - ако је већ ту молба првога међу нама, његовом руком потписана, у шта смо се сви увјерили и једнодушно прихватили - молбу старога, светога и немоћнога оца уважимо. |
Куда иде Србија
|
|
Чедомир Антић
|
уторак, 17. август 2010. |
Србија нема искуства у модерној, дугорочној и демократској националној политици. За део наше политичке елите током протеклих двадесет година, брига о српском народу у региону је једна заморна и досадна маскарада.
|
Црква и политика
|
|
Велибор Џомић
|
среда, 26. новембар 2008. |
Ниједан православни свештеник у Црној Гори нема право да каже да су само црногорски Срби или само Црногорци верници канонске Православне Цркве. |
Косово и Метохија
|
|
Радоман Јовић
|
уторак, 08. март 2011. |
Током преговора, ако не и на самом почетку, српска страна ће се суочити са многим проблемима, почев од избора места преговарања, преко статуса приштинске делегације, затим посредничке улоге ЕУ па све до тема на дневном реду и очекиваног тврдог става Приштине.
|
|
Куда иде Србија
|
|
Марио Калик
|
четвртак, 26. август 2010. |
Крајње је време да схватимо да нешто више од немоћног пристајања на овакву „реалност“ коју неки узимају за мерило, ма колико била неправедна, можемо постићи једино ако покажемо више и одлучности у одбрани својих интереса.
|
Црква и политика
|
|
Јована Глигоријевић и Зоран Мајдин
|
петак, 19. децембар 2008. |
Легенда каже да је, видевши силесију луксузних аутомобила испред Патријаршије, патријарх упитао портира чији су, и добивши одговор да су се њима високопреосвештени довезли, прокоментарисао "у чему би се тек возили да нису дали монашки завет". |
Куда иде Србија
|
|
Владислав Б. Сотировић
|
субота, 11. септембар 2010. |
Ни сам Стаљин није био свестан да у ствари Тито хоће да искористи Немце ради остваривања својих политичких циљева мимо званичне политике Москве. Корени разлаза на релацији Тито–Стаљин не воде од почетка Тршћанске кризе.
|
Црква и политика
|
|
Милорад Вучелић
|
петак, 19. децембар 2008. |
У дугогодишњој прецизнио разрађеној стратегији уништавања наше земље, дошла је по свему судећи на ред и Српска православна Црква. Улогу егзекутора на себе је пруезео „српски Обама“, владика захумско-херцеговачки Григорије. |
Косово и Метохија
|
|
Вук Јеремић
|
четвртак, 17. март 2011. |
Косово је наш Вели Форџ и Јорктаун, наш Аламо и Гетисбург, наш Перл Харбур и Иво Џима - све у једном. О њему ноћу сањамо, и за њега се молимо у цркви. Оно је зеница нашег ока, и наш Јерусалим.
|
Истина и помирење на ex-YU просторима
|
|
Владислав Б. Сотировић
|
субота, 05. децембар 2009. |
Без сравњивања повесних рачуна немогућ је и искрени суживот у оквирима нове Југославије – Европске уније. Неопходно је да се подвуче црта на хрватско-српске повесне односе – да се случајно и ЕУ не би распала по узору на Титову Југославију.
|
Судбина дејтонске БиХ и Република Српска
|
|
Слободан Дурмановић
|
петак, 14. март 2014. |
Могућности за одржавање таквих избора у РС се некако могу и изнаћи у политичкој пракси, дочим се ванредни избори на нивоу БиХ не би могли одржати без промене Изборног закона БиХ, јер тај закон уопште не предвиђа могућност одржавања ванредних избора.
|
Истина и помирење на ex-YU просторима
|
|
Слободан Дурмановић
|
четвртак, 03. децембар 2009. |
ИЦМП се финансира од страних донација, а Одобашић тврди да се кроз процес ДНК анализе “опере изузетно велика количина новца сваке године”. Стране донације завршавају у џеповима запослених у ИЦМП. Они немају интереса да предају лабораторије за ДНК домаћим стручњацима.
|
Судбина дејтонске БиХ и Република Српска
|
|
Стефан Каргановић
|
петак, 07. март 2014. |
У Републици Српској, под диригентском палицом истих сила које су уз помоћ домаћих сарадника у Украјини управо завршиле свој рушилачки посао (бар они тако мисле), одигравају се припреме за исти процес. Мете су јасно дефинисане, мизансцен за извођење пуча под лажном заставом увелико се поставља.
|
Куда иде Србија
|
|
Душко Ковачевић
|
уторак, 03. август 2010. |
Читав двадесети вијек, када је и дошло до отјелотворења југословенске интегралистичке идеје, можемо уопштено рекапитулирати кроз два супротна процеса која су се смјењивала: конструкције и деконструкције, градње и разградње.
|
|