Мада у цркви за патријарха кажу да је само "први међу једнакима", сви знају колико је важно која личност заузима то место. Да није тако, не би избор патријарха изазивао толику пажњу.

Натурализовани Горанци вредан су, мирољубив и доброћудан народ. Увек су настојали да имају добре односе са сусдима других вера и нација. На добре комшијске односе и сарадњу упућивали су их тешки услови живота у овом крају, а такође и заједнички интереси.

Прича г. Миодрага М. Петровића у тексту ,,Оставка и избор патријарха” ни црквено-историјски ни канонски не стоји, јер је „завођење за Голеш-планину”, а дотични самогласни „саветник и стручњак” одавно је познат по сличним завођењима.

Саговорница, као доказ, открива невероватну конструкцију према којој се „Трајковићевој неће ништа десити, јер она свима прича да је болесна“.

Канонско је начело и црквена пракса да оболелог патријарха замењује најстарији по хиротонији или рукоположењу митрополит. Такав је у улози „бљуститеља”, а не патријарха, што значи да је хранитељ или чувар патријарашких права док је спречен да их спроводи.

Без политизације случаја "Жуте куће", он ће се свести на обичан криминални чин, каквих вероватно има још у свету, а он то није. Он је крајње политички случај, са јасним политичким циљем, са актерима из политичког естаблишмента и део је политичке турбуленције деведесетих.

Шта је мотивисало Биљану Плавшић да се нагоди, мало је вероватно да ћемо у скорој будућности сазнати. Чињеница је да је њена одлука у том тренутку била политички тријумф за Трибунал и његове спонзоре.

Откуда то да су сва ова четири толико међусобно различита актера, директно или индиректно инволвирана у предизборну кампању за јесење изборе у РС, толико јединствено негативно фокусирана на Додика? Српска има и премијерку и предсједника Парламента, представника у Предсједништву и у Савјету министара БиХ, а њих нико не помиње.

Почетак оружаних сукоба је донео нове индиције о томе да не идемо у добром правцу. За дебакл са запоседањем граница у Словенији од стране ЈНА Милошевић и Срби из савезних органа окривили су Анте Марковића.

Само предочавање патријархове молбе да му се одобри повлачење из активне службе код многих је подстакло сумње у њену аутентичност. Једно од питања која се постављају јесте: Зашто је и монах који је стално поред патријарха удаљен из болничке собе када је молба потписивана?