Сарајлије су се наивно „уфурале“ у ту причу и себи увртиле у главу да су стварно „пупак свијета“, а и сви остали Бошњаци да треба само да кукају да су им Срби направили геноцид, да су и Хрвати агресори, да им је међународна заједница окренула леђа, да их је 300 хиљада побијено из чиста мира,  да су им сви нешто криви и дужни - и готов посао.

Испливавава на површину архивска грађа која потврђује о отвореној и систематско-стратешкој сарадњи хрватских усташа и Брозових партизана. Ради се о документованој сарадњи усташа и партизана на простору Гацке долине.

Уз сав досадашњи нерад и уз такве „брзе измене“ на једном обимном, уз то веома осетљивом предмету, није тешко закључити да руководиоци Одељења Тужилаштва БиХ за ратне злочине нису показали да су у довољној мери заинтересовани за кривично гоњење починилаца злочина над Србима у Подрињу.

Замислили смо се над могућим последицама ревносног рада српског политичког судства. Својим одлукама,  оно очигледно промовише одређену политичку климу, шаље јавности одређене политичке поруке, које путем медија утичу на ширење реваншизма и стварања хаоса.

Много повода за манипулацију дали су сами протести: од непостојања артикулисаних захтјева и циљева, непознатог организатора, неинформисаности и укључености проблематичних ликова и порука до циљаног паљења и уништавања објеката у коме су смјештене кантоналне владе и двије политичке партије.

Масовна подршка коју је Милошевић добио почела је да се топи због његовог калкулисања и склоности  закулисним радњама, а и када је постало очигледно да у своје окружење прима људе који немају углед.

Mуслимани Србије, нарочито муслимани који више нису то по националном изјашњењу, већ су постали Бошњаци, одавно се веома политички разилазе. Деведесетих година већи део исламске заједнице је био у опозицији београдском муфтији Јусуфспахићу.

Властима у Београду је после овакве резолуције, коју је лондонски Гардијан назвао примером „конструктивне двосмислености“, и неповољне одлуке МСП остављено колико-толико маневарског простора пошто је одлучено да дијалога ипак буде.

По пуштању на слободу Биљана Плавшић заслужује сваки обзир и сваку заштиту од државе. Није овде реч о личним симпатијама, већ о минимуму националног и државног достојанства које треба васпоставити.

Врло је упадљиво инсистирање на рушилачком и деструктивном карактеру бунта, насилном рушењу институција система, с циљем да се апелује на патриотске емоције бошњачког народа. Лагумџија је подсјетио да зграда Предсједништва БиХ није горјела ни за вријеме „агресије“.