I zato, da završim riječima već izrečenim u ovom tekstu, svi mi svjedočimo koliko je ustavno utemeljena i legitimna borba Republike Srpske, na koju je ona prinuđena, za uvođenje reda u rad Ustavnog suda BiH i koliko je ta borba uistinu nužna odbrana za vladavinu prava, a protiv neustavne sudokratije i dvostruke igre Ustavnog suda BiH.

Država jemči Crkvi nepovredivost prava svojine i državine nad manastirima, hramovima, zgradama i drugim nepokretnostima i prostorima u njenom vlasništvu, u skladu sa pravnim poretkom Države

„Nijedna te se duša nije odrekla... Kosmet = Srbija” (veliki graffito već pet godina na zgradi br. 16 u ulici Majke Jevrosime u Beogradu)

Srbija je mala, miroljubiva evropska zemlja, koja se bori za poštovanje međunarodnog prava, Povelje UN i Završnog dokumenta iz Helsinkija, dok je NATO osvajački savez multinacionalnog korporativnog kapitala koji grubo krši osnovne principe međunarodnog prava.

Zabranjuje se svim državama članicama PIC-a da se na bilo koji način upliću u bilo koja pitanja koja su po svojoj prirodi unutrašnja pitanja BiH, jer o tome na osnovu načela suverenosti mogu da raspravljaju i odlučuju samo nadležne institucije i organi u Bosni i Hercegovini

Drugi su došli u našu kuću i nama propagiraju svoje ideje. Potkradaju ih nam, nameću ih, i oni hoće da nam kažu šta treba da budemo i kakvi treba da budemo. Mi smo oni koji su izloženi nasilju. Siluju nam pamet, i siluju nam dušu

Predlog za nacionalne penzije za matematičke talente, iako nesumnjivo iznet sa dobrim namerama, u sebi nosi klicu jednog idejnog sistema koji je potpuno poražen upravo zato što je neodrživ

Bez obzira na specifične okolnosti, agresije su objašnjavane lažnim izgovorima, a kao „okidači“ su korišćeni inscenirani „masakri civila“ i slični događaji sa potencijalom za pridobijanje podrške oružanim napadima. Agresije je uvek pratila orkestrirana propaganda koja žrtve predstavlja kao „zlo“, a agresora kao bogomdanog mesiju.

Ako bih ono što slijedi morao izreći u samo dvije rečenice, onda bi to bile rečenice koje su i svojevrsne hipoteze ovog teksta.

I naravno, mnogo češće greše pojedinci nego čitave institucije, naročito one najvažnije i najuglednije. Zato je i u ovom slučaju mnogo realnije da sam u strateškoj proceni pogrešio ja nego SPC, to je ohrabrujuća nada i moguća uteha za moje eventualne i priželjkivane netačne procene, izrečene u dobronamernoj sumnji i vođene čestitim namerama