понедељак, 23. децембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Економска политика > In Fiat veritas, или у чему је разлика између "Фијата" и НИС-а
Економска политика

In Fiat veritas, или у чему је разлика између "Фијата" и НИС-а

PDF Штампа Ел. пошта
Дејан Миљковић   
недеља, 15. фебруар 2015.

(или Нека се оствари истина, па нек све иде...)

Serbia and IMF, EIB, WB, FIAT, International accouting standard 21 – WONDERLAND!

У Србији се води полемика око успешности инвестиционог улагања или приватизације два велика економска система – Нафтне индустрије Србије (НИС) и Фабрике аутомобила у Крагујевцу (ФИАТ). Као професор међународних финансија и макроекономије, реших сам себи да отклоним дилему, и да упоредим економске и финансијске податке две нове компаније. Стога потражих најпре финансијске извештаје компаније НИС коју је приватизовала руска компанија ГАСПРОМ НЕФТ.

На сајту НИС Србија Гаспром Нефт могу се наћи финансијски извештаји са напоменама од овлашћених рачуноводствених ревизора на српском и енглеском језику. Погледајте веб сајт страницу на енглеском језику: http://ir.nis.eu/perfomance-highlights/financial-figures/

Даље истраживање са циљем да отклоним поменуту дилему у погледу успешности поменутих приватизација подразумевало је упоређивање финансијских извештаја компаније ФИАТ аутомобили Крагујевац са финансијским извештајима НИС Србија Гаспром Нефт. Међутим ту се појавио проблем. На званичном wеб сајту компаније тј. фабрике аутомобила у Крагујевцу: http://www.fiatsrbija.rs/index.html, која је приватизована од стране ФИАТ и где ФИАТ има 66.67% а Република Србија 33.33% власништва - финансијски извештаји НЕ ПОСТОЈЕ.

Изненађујуће! Но, постаје ми јасно зашто економисти у Србији не анализирају успешност ове приватизације. Истраживачки дух научника, и уверење да је ФИАТ озбиљна компанија која поштује законе земље у којој послује, а закони Србије констатују да компанија на крају године објављује финансијски извештај са напоменама уз извештај од овлашћеног независног ревизора, не дозвољавају ми да одустанем од потраге за извештајима. Уосталом ако погледате wеб страницу групације FIAT CHRYSLER AUTOMOBILES, лако ћете пронаћи све финансијске извештаје:  http://www.fcagroup.com/…/fina…/Pages/financial_reports.aspx

Да скратим причу, већ дуго пратим финансијске извештаје компаније Фијат аутомобили у Крагујевцу а који се не налазе на wеб страници нове компаније, већ на wеб страници Агенције за привредне регистре (Serbian business registers agency). Zašto se tamo objavljuju? Da li su lako dostupni domaćoj i inostranoj javnosti? To su pitanja na koja bi odgovor trebalo da daju Vlada Republike Srbije i kompanija Fiat.

Znači, ako želite podatke o poslovanju Fiata u Srbiji prvo posetite web stranicu Serbian business registers agency http://www.apr.gov.rs/eng/Home.aspx. Затим активирате поље COMPANIES и када се отвори нова wеб страница активирате Data Search (access to data from SBRA’s database). За претрагу информација везаних за компанију Фијат аутомобили Крагујевац потребно да у поље за претраживање укуцате пун назив фирме који гласи COMMERCIAL ENTITY FOR PRODUCTION OF PASSANGER VEHICLES FIAT AUTOMOBILES SERBIA DOO KRAGUJEVAC, наравно то морате укуцати на српском језику тј. ПРИВРЕДНО ДРУШТВО ЗА ПРОИЗВОДЊУ ПУТНИЧКИХ АУТОМОБИЛА ФИЈАТ АУТОМОБИЛИ СРБИЈА ДОО КРАГУЈЕВАЦ. Други начин је да у пољу за претрагу које се односи на матични број укуцате 20468122, а сви ви које интересује пословање Фијата у Србији лако долазите до матичног броја, зар не!? Но, ако и успете да урадите све ово, за вас из иностранства чека вас изненађење, јер иако сте почели од wеб странице на енглеском језику отвара се wеб страница на српском језику!? http://pretraga2.apr.gov.rs/…/EnterpriseBusinessNa…/2393502…

PART 1. Fiat Serbia and European investment bank (EIB) (This part will be specialy interesting for EIB, EU comission, BMW, Mercedes, Peugeot, Reno, WB)

Ако након свега успете да дођете до финансијских извештаја, и платите услуге превођења, онда ћете пронаћи веома интересантне информације у финансијским напоменама уз финансијске извештаје (у додатку се налазе напомене уз финансијски извештај за 2011, 2012 и 2013.г). Рецимо кредит који је Фијат аутомобили Сербиа добио од Европске инвестиционе банке (ЕИБ) у износу од 500 милиона евра. За две партије А и Б гаранцију су дале FIAT s.p.a. и SACE, а за партије Ц и Д Влада Републике Србије. На страни 20, Напомена број 16 уз финансијски извештај (2012) стоји да је почела изградња фабрике у јулу 2011 г. и да се завршетак очекује 2013. г. Такође стоји да се изградња финансира кредитом, и још се упућује да се погледа напомена 23, што је грешка јер напомена број 24 говори о финансијским средствима од ЕИБ. Међутим, изненађење следи на страни 25, када се прочита ‘Напомена број 24’ у истом финансијском извештају (2012) под називом ‘Капитал, наставак’. У наведеној напомени уз финансијски извештај, констатује се да је Фијат користио поједине кредитне транше од ЕИБ у укупном износу од 310 милиона евра ради управљања изложености ризику од промене девизног курса, као хеџинг инструменти у вези прихода од продаје на иностраном тржишту.

Према Георгу Вилхелму Фридриху Хегелу (1770-1831), метафора је стална дистракција (забава, разонода), и у прошлом тексту који сам послао већини економиста користио сам метафору о „Алиси из земље чуда”. Тада сам констатовао, да којим случајем Алиса из земље чуда дође у Србију, вероватно би пала у несвест. Следећи великог филозофа Хегела (мада више преферирам филозофију Артура Шопенхауера) настављам са поменутом метафором али је мало мењам и уместо синтагме „вероватно пала у несвест” употребићу „сигурно пала у несвест”. 

Земља која је изнедрила највеће светске филозофе и научнике и која данас производи аутомобиле БМW, Мерцедес, Опел и Фолксваген, је озбиљна земља и надам се да ће неко од људи којима шаљем овај текст проверити шта се то дешава са ових 500 милиона евра од ЕИБ. Као професору нешто ми ту није јасно, просто финансијска средства од ЕИБ дају се за инвестиционе пројекте а не за хеџинг ризика промене девизног курса. Међутим, и у напоменама уз финансијски извештај из 2013. г. на страни 25, у напомени број 22 се констатује да је Фијат користио кредите од ЕИБ у укупном износу од 500 милиона евра ради управљања изложености ризику од промене девизног курса, као хеџинг инструменти у вези прихода од продаје на иностраном тржишту.

Да ли је грешка? Фијат је, интересантно, сваке године мењао овлашћене ревизоре при састављању финансијских извештаја, тако да је мало вероватно да различити ревизори праве идентичну грешку. На сајту ЕИБ констатује се да је 2011.г. ЕИБ одобрила кредит од 500 милиона евра за изградњу фабрике у Србији. Погледајте линк: http://www.eib.org/projects/pipeline/2009/20090666.htm

Потписивању уговора са ЕИБ присуствовали су и тадашњи представници Владе Србије са представницима ЕИБ: The EIB was represented by Dario Scannapieco, Vice-President responsible for operations in the Western Balkans, and the Republic of Serbia by the Deputy Prime Minister Bozidar Djelic, the Minister of Economy and Regional Development, Nebojsa Ciric, and the Governor of the National Bank of Serbia, Dejan Soskic. Погледајте линк: http://www.eib.org/…/2011-061-eib-welcomes-serbian-delegati…

Мени уопште није јасно како је могуће одобрити новац за инвестиције а користити тај новац за управљање изложености ризику од промене девизног курса! Вероватно и остале ауто компаније добијају од ЕИБ кредите на исти начин, не знам...

PART 2. Doing busines in Serbia or fiscal paradise for selected foreign investors (This part especialy will be interesting for World Bank, IMF and EU)

У свакој од напомена уз финансијске извештаје у делу 2.3 Преглед значајних рачуноводствених политика, потврђује се да Влада Републике Србије плаћа све доприносе за све запослене за период до 10 (десет) година, почевши од датума затварања трансакције. Такође, Фијат има право на изузеће плаћања пореза (порез на некретнине, порез за спровођење урбанистичког плана, порез на приказивање заштитног знака, итд) у периоду од 10 (десет) година.

Да ли Фијат уопште плаћа неки порез у Србији? Можда порез на добит?

Погледајмо информације у напомени уз финансијски извештај (година 2012) страна 18, тачка 14. Порез на добит. Фијат има порески кредит од 36.968.903.000 рсд (динар) или у еврима по девизном курсу на крају 2012. године око 352 милиона ева. Порески кредит Фијат може да користи до 2022. године при плаћању пореза на добит. Но то није све, Фијат има пренете пореске губитке у износу од 11.813.661.000 рсд или око 113 милиона евра, које могу да користе на терет будуће опорезиве добити до 2017. године. Значи негде око 470 милиона евра. Што значи да је одговор на претходно питање у вези са плаћањем пореза на добит – НЕ (негативан)!

Сада ми је јасно зашто је тешко доћи до финансијских извештаја Фијата у Србији и зашто их нема на енглеском језику – сви воде рачуна о здрављу Алисе из земље чуда, јер ако Алиса буде читала и анализирала финансијске извештаје, сигурно ће пасти у несвест!

Има ту још интересантних ствари, али напоменућу још само једну, мени лично веома интересантну. Но, пре тога могао бих да констатујем да се обим државних субвенција на годишњем нивоу отприлике креће у рангу тренутног смањења плата просветних радника у Србији (лако се израчуна).

PART 3. Kindergarden for adults

Следећу интересантну ствар назвао сам - ДЕЧЈИ ВРТИЋ ЗА ОДРАСЛЕ KINDERGARDEN FOR ADULTS - ово му дође као својеврсни оксиморон али је реалност у Србији. (За моје студенте, оксиморон је антитеза тј. исказивање парадокса, рецимо као у Радовану III када описују изглед Вилотића и кажу упадљиво сув и дебео!)

У напоменама уз финансијски извештај из 2013.г на страни 22, напомена број 18, констатује се да „Протоколом о регулисању међусобних односа” од 22. марта 2013. г, Фијат стиче право на бесповратну финансијску помоћ од 6 милиона евра под условом да запосли минимум 600 нових радника уз услов да не умањује број додатно запослених радника у периоду од 3 године након датума заснивања радног односа. Ако узмемо у обзир да плаћања свих фискалних обавеза у вези са доприносима и порезима на плату преузима Република Србија, онда Фијат на основу ове субвенције може да запосли 600 радника да играју шах, карте или нешто друго и да му након 3 године остане око 50.000 евра од 6 милиона евра. Зато сам ову меру назвао Kindergarden for adults!

Озбиљна компанија као Фијат требало би да упошљава раднике сходно кретању пословне активности, а не да се понаша као социјална установа и формира вртиће за одрасле на захтев Владе Републике Србије.

Светска банка на основу овога би морала да размотри своје ставове у погледу амбијента у којем страни инвеститори послују у Србији. На основу приказаног Србија сигурно улази у топ 5 земаља у којима треба покренути бизнис. Наравно, Србија је потписала и Споразум о придруживању и стабилизацији, а на основу члана 53 (Владавина права) који гласи: 1. Србија ће привредним друштвима и држављанима Заједнице олакшати започињање пословања на својој територији. У том циљу, након ступања на снагу овог Споразума, она ће одобрити: а) у погледу пословног настањивања привредних друштава из Заједнице на територији Србије, положај који није мање повољан од положаја који даје својим привредним друштвима или било којем привредном друштву из треће државе, који год је бољи; мораће да обезбеди исте услове за било ког инвеститора из ЕУ.

Премијер Александар Вучић и председник Србије Томислав Николић очито немају довољно информација о овим дешавањима. Већина ових изнетих чињеница јесте резултат рада претходне Владе Републике Србије. Преузимањем власти велики број нестручних људи окружио је премијера и председника тако да је стари систем наставио да функционише. Нестручни људи, говорим о људима из економске области, руководе кључним економским ресорима и саветују премијера и председника. А да су нестручни, говори на пример чињеница да је премијер Александар Вучић током посете председника Русије Владимира Путина затражио слободан извоз аутомобила Фијат на тржиште Русије. Ако погледате податке из финансијског извештаја видећете да материјални расходи при продаји производа огромним делом долазе од повезаних лица из иностранства. Другим речима, да је Русија дозволила увоз аутомобила из Србије, покренула би процес мултипликације производње у Италији.

Чувени немачки филозоф Артур Шопенхауер (1788-1860)  је једном приликом рекао – „Таленат је налик стрелцу који погађа мету, геније је налик стрелцу који погађа мету невидљиву за друге”. Ко је у овом случају геније? Фијат! Међутим сада је мета постала видљива!

Вратимо се на почетак ове анализе и намеру да се упореди ефикасност инвестиционог улагања у НИС и ауто индустрију – Ја то не могу да упоредим, а ви?

На крају, недавно је у Давосу неко споменуо да се у свету води рат валутама. Није био далеко од истине, али није поента у валутном рату. Светски економски систем има велику, назовимо је, конструкциону грешку у виду међународног рачуноводственог стандарда 21. Тај стандард може да се примени као моћно економско оружје против појединих земаља, док земље као што су Немачка и САД су заштићене. Мислим да ће ово посебно интересовати Кину, Русију, итд... О томе неки други пут...ускоро...

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер