Ова немоћ актуелних власти у Србији која све више добија синдром „нејаког Уроша“ загорчава живот и понижава Србе и на Косову и Метохији. Народна пословица Срба са Косова и Метохије каже: „није што су ме били, него што ће да се наваде“ а Албанци су се баш навадили јер је Александар Вучић бедна кукавица.

Можда је данас владајући став (mainstream) да су наше и породице родитеља нам, са међусобним односима својих чланова, конзервативни остатак патријахалних времена, а да брак, породица и уопште заједница родитеља и деце треба да буде сасвим другачија – „транспарентнија“ и модернистичка.

Изнад Средоземног мора близу обале сиријског града Латакије оборен је Руски извиђачки авион „Ил Иљушин 20“ при чему је страдала његова комплетна посада која чини 15 чланова особља и чланова посаде. Читав дан су из мора вађени остаци људских тела. Како је дошло до обарања?

Статистика показује да су Албанци имали далеко већи пад наталитета од Срба у последњих 30 година. Нико на Балкану данас није ни близу стопе рађања од 2,1 колико је потребно за просту репродукцију становништва без миграција.

Одлука о судбини тела човека после смрти мора бити искључиво његова, а ако је он није јасно изразио - његове породице. Мешање државе у то на било ком нивоу је недопустиво и неморално. А врло могуће - и потенцијално опасно.

У свом већ доказаном конвертитском заносу, називајући их "нашом браћом", Александар Вучић намерно пренебрегава елементарне историјске чињенице које су пратиле наше често трагичне односе с Немцима и Бугарима. Али, остаје нада да српски народ још увек може да препозна ко су му прави и искрени савезни и братски народи.

Председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп најавио је скорашње повлачење америчких снага из Сирије. Већ смо сазнали да Трампова „твитер дипломатија“ не одговара реалности на терену.

Овим текстом доказујем да је на платформи на којој Александар Вучић решава питање Косова и Метохије, много корисније ангажовати Беџета Пацолија. Знатно боље бисмо прошли, него када Вучић преговара.

 Руси су то, чини се, лепо схватили па су, без обзира на деклеративну подршку Александру Вучићу, кроз речи добро познатог Сергеја Железњака децидирано Београду ставили до знања:Потписивање свеобухватног споразума са Приштином је губитак териоторије и није никакав компромис, него национална издаја.

У јавности је неко време отворена полемика о томе треба ли Скупштина АП Војводине да поништи акт насилне асимилације Буњеваца и Шокаца у Хрвате из давне 1945. године или, пак, не треба. С једне стране су представници Буњеваца којима је овај акт угрозио националну егзистенцију и основно људско право, а са друге су представници војвођанских Хрвата који тврде да акт правно не важи, да је „резултат жеље самих Буњеваца“ (канда су сами себе укинули)