Ova nemoć aktuelnih vlasti u Srbiji koja sve više dobija sindrom „nejakog Uroša“ zagorčava život i ponižava Srbe i na Kosovu i Metohiji. Narodna poslovica Srba sa Kosova i Metohije kaže: „nije što su me bili, nego što će da se navade“ a Albanci su se baš navadili jer je Aleksandar Vučić bedna kukavica.

Možda je danas vladajući stav (mainstream) da su naše i porodice roditelja nam, sa međusobnim odnosima svojih članova, konzervativni ostatak patrijahalnih vremena, a da brak, porodica i uopšte zajednica roditelja i dece treba da bude sasvim drugačija – „transparentnija“ i modernistička.

Iznad Sredozemnog mora blizu obale sirijskog grada Latakije oboren je Ruski izviđački avion „Il Iljušin 20“ pri čemu je stradala njegova kompletna posada koja čini 15 članova osoblja i članova posade. Čitav dan su iz mora vađeni ostaci ljudskih tela. Kako je došlo do obaranja?

Statistika pokazuje da su Albanci imali daleko veći pad nataliteta od Srba u poslednjih 30 godina. Niko na Balkanu danas nije ni blizu stope rađanja od 2,1 koliko je potrebno za prostu reprodukciju stanovništva bez migracija.

Odluka o sudbini tela čoveka posle smrti mora biti isključivo njegova, a ako je on nije jasno izrazio - njegove porodice. Mešanje države u to na bilo kom nivou je nedopustivo i nemoralno. A vrlo moguće - i potencijalno opasno.

U svom već dokazanom konvertitskom zanosu, nazivajući ih "našom braćom", Aleksandar Vučić namerno prenebregava elementarne istorijske činjenice koje su pratile naše često tragične odnose s Nemcima i Bugarima. Ali, ostaje nada da srpski narod još uvek može da prepozna ko su mu pravi i iskreni savezni i bratski narodi.

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp najavio je skorašnje povlačenje američkih snaga iz Sirije. Već smo saznali da Trampova „tviter diplomatija“ ne odgovara realnosti na terenu.

Ovim tekstom dokazujem da je na platformi na kojoj Aleksandar Vučić rešava pitanje Kosova i Metohije, mnogo korisnije angažovati Bedžeta Pacolija. Znatno bolje bismo prošli, nego kada Vučić pregovara.

 Rusi su to, čini se, lepo shvatili pa su, bez obzira na deklerativnu podršku Aleksandru Vučiću, kroz reči dobro poznatog Sergeja Železnjaka decidirano Beogradu stavili do znanja:Potpisivanje sveobuhvatnog sporazuma sa Prištinom je gubitak teriotorije i nije nikakav kompromis, nego nacionalna izdaja.

U javnosti je neko vreme otvorena polemika o tome treba li Skupština AP Vojvodine da poništi akt nasilne asimilacije Bunjevaca i Šokaca u Hrvate iz davne 1945. godine ili, pak, ne treba. S jedne strane su predstavnici Bunjevaca kojima je ovaj akt ugrozio nacionalnu egzistenciju i osnovno ljudsko pravo, a sa druge su predstavnici vojvođanskih Hrvata koji tvrde da akt pravno ne važi, da je „rezultat želje samih Bunjevaca“ (kanda su sami sebe ukinuli)