Руска подршка Асаду а посебно могућност да Дамаск поседује С-300 дубоко узнемиравају Вашингтон и Тел-Авив, а по мишљењу Јануша Бугајског, Москва верује да Асаду једноставно треба дати још времена да би однео одлучујућу победу у грађанском рату.

Војвођански Мађари су очигледно схватили поруке и прилику која им се указала из Брисела, а јасно је и да владајући десничарски кругови у Мађарској прижељкују ревизију Тријанонског споразума, с којим се Будимпешта ни дан данас није помирила.

У овим драматичним данима, велику улогу одиграла је и седма сила Србије. Све време преговора давала је снажну, готово стопостотну подршку нашим преговарачима, а по стављеном парафу још и већу. Слично једноумље у нашој земљи готово да није забележено још од времена диктатуре највећег сина наших народа и народности.

Добро је и мудро што на премијерове надмене и саркастичне речи Српска православна црква није реаговала, а остало је непознато да ли се председник Владе бар усмено извинио патријарху Иринеју, иако то, разуме се, није никако исто што и јавно изречена осуда.

Устав подразумева да је КиМ саставни део Републике Србије. Овим преговорима који се воде у Бриселу судбина Србије се препушта на милост и немилост ЕУ која је већински признала Косово као независну државу.

Опозиција је већ критиковала Мадурово именовање за привременог председника, сматрајући то кршењем Устава, а сада Каприлес захтева пребројавање свих гласова да би признао резултате избора и легитимитет новог председника.

У тој ситуацији, можда је најважије питање кога ће подржати САД и ЕУ. Лекић пре избора није добио подршку тзв међународне заједнице, док је Вујановић отворено изјавио да би о уласку у Атлантски савез требало да одлучи црногорска скупштина, а не грађани.

У такозваној српској патриотској јавности преовладала је, након изгубљених територија и ратова, и након фаворизовања проевропске лоповске касте у Србији, идеја да се након бусања у груди и пркоса целом западном свету, Србија окрене Милошевој мудрости и и недићевском патриотизму, не би ли ствари бар донекле окренула у своју корист.

Приче су веома сличне. Позвани обећају да ће доћи, а онда се, после преспаване ноћи, разговора са најближим члановима породице или можда неког разговора којим су упозорени да пазе шта раде, наједном сете неких важних и неодложних обавеза које им стижу баш на дан расправе.

Избори су међутим одржани не само у знаку великих тензија између ВМРО-ДПМНЕ и СНСД, већ и у знaку хроничне етничке напетости између Македонаца и Албанаца и повременог насиља на улицама, које је поново букнуло почетком марта на улицама главног града жестоким обрачуном младих Албанаца са специјалним снагама полиције.