Божић у „европској Србији“

И ове године су Срби у Републици Србији са „Датумом“ на окупираном Косову и Метохији и у најсрпскијој Републици Српској прославили Божић по јулијанском календару, али и у конкордатској Црној Гори са Србима као националном мањином упркос учешћу од 30% у укупном становништву и у „Лијепој њиховој“, где Срби са око 4% не представљају више реметилачки фактор.

У православним храмовима читана је порука патријарха Српске православне цркве господина Иринеја са позивом на слогу, праштање, мир и љубав у породици, са пријатељима, комшијама и свим другим људима, без обзира на њихову вероисповест и националну припадност. Посебно се осврнуо на положај нашег народа на Косову и Метохији и апеловао на власти у БЈР Македонији да се на слободу пусти архиепископ охридски и митрополит скопски Јован, упозорио да Срби у Хрватској данас страдају на само због свог имена и језика, већ и писма. Властима у Црној Гори упутио је молбу да зауставе притисак непризнате „Црногорске православне цркве“, уз питање зашто се по истој логици не оснује Црногорска римокатоличка црква?

Ако се пажљивије прочитају све ове посланице, испада да патријарх српски Иринеј није у току са истинама које нам проповедају чланови нашег политичког тријумвирата како са Хрватском, Црном Гором и Македонијом имамо најбоље могуће односе, а са „Републиком Косово“ (коју нам признају да је никада неће признати) заједнички корачамо ка чланству у евроатлантским интеграцијама. На том путу могле би нам се као независне „европске регије“ придружити Војводина, Санџак и Влашка нахија, док би „Република Косово“ била ојачана тзв. Прешевском долином.

Носиоци највиших државних функција и лидери готово свих политичких странака у Србији честитали су православним верницима Божић порукама о љубави и миру у свету налик онима које изговарају кандидаткиње за избор мис универзум. Најпопуларнији међу њима је нагласио да Србија жели са Албанцима мир, преговоре и разговоре, али да никада неће заборавити свој народ на Косову и Метохији. Верујемо да се ова брига односи и на Србе у САД, Аустралији, Немачкој, Аустрији, Швајцарској...

Посебно је интересантно осврнути се на то како су овај највећи хришћански празник пратили штампани и електронски медији у Србији. Све дневне новине (чије власнике још увек не знамо), са изузетком „Политике“ и „Вечерњих новости“, објавиле су посланицу патријарха Српске православне цркве господина Иринеја на латиници. То и није никакво чудо ако се има у виду неадекватан став српске владе поводом силовања ћирилице у Хрватској (са којом имамо најбоље односе).

На свим телевизијама са тзв. националном фреквенцијом смо гледали америчке и британске филмове са божићном тематиком. Оне су се тако најдиректније укључиле у акцију промене свести код Срба, нарочито оних најмлађих. Са свих екрана су одјекивали стихови песме „We wish You a Merry Christmas (3 x) and a Happy New Year). „Наше“ телевизијске куће у свом програму немају такве садржаје.

Никоме није пало на памет да за овај дан осмисли одговарајућу причу и пренесе ја на филмску траку. Ако се за то не додељују средства из буџета министарства културе и не добијају донације западних амбасада и фондација, можда би се могли, уколико се то не коси са „европским вредностима“, емитовати филмови руских аутора. Исправите ме ако грешим, али се ја из мојих средњошколских дана сећам једино комада „Наш Божић“ Боре Станковића. Оно са телевизијама са националним фреквенцијама је посебно чудно ако се има у виду да их нису додељивале нације већ Радиодифузна агенција као државни орган, па би им више одговарао назив државне. Карактеристичан је извештај новинара ТВ Б 92 поводом паљења бадњака испред Храма Светог Саве у коме каже да је овом догађају присуствовало десетак грађана, без обзира на то што снимак на РТС показује да их је било барем неколико стотина.

Ако мислите да сам претерао и подлегао теоријама завере, сачекајмо и погледајмо како ће „наши“ штампани и електронски медији пропратити дан посвећен Светом Трифуну. Пардон, хтедох рећи Светом Валентину.