IN MEMORIAM – velemajstor Verica Nedeljković (1929-2023) – dama jednom, dama zauvek

Srbija, srpski sport i srpski šah u sredu 13. decembra 2023. pretpela je nenadoknadiv gubitak: posle kraće bolesti preminula je legendarna Verica Nedeljković; magistar, prva žena inženjer brodarstva, šahovski velemajstor i kandidat za titulu prvaka sveta...

Ovo je sećanje o velemajstoru, diplomiranom mašinskom ininjeru, mr. Verici (Jovanović) Nedeljković (95), (rođenoj u Pridvorici, Čačak, 16.septembra 1929), i njenom suprugu, kardiologu dr Srećku Nedeljkoviću (rođenom u selu Virovu, opština Arilje 4. decembra 1923. – preminuo 2. januara 2011. u Beogradu, sahranjem u Aleji velikana) internacionalnom šahovskom majstoru, profesoru Medicinskog fakulteta u Beogradu vrhunskom kardiologu - rečju - o porodici Nedeljković...

Ni o Verici, ni o Nedeljkovićima, naravno, nema ni dokumentarca, nema igranog filma.

Jer, ovo je Srbija.

Ovaj moj tekst-sećanja o Verici i Nedeljkovićima je moj mali i lični pokušaj, pošto sam poznavao Vericu i Srećka, njenog sina dr Miloša i brojne klince iz te loze...

Da javnost u Srbiji pročita i utuvi sebi u glavu, da je Srbija imala i ima ono što mnogi nemaju, od Tesle, Pupina, Andrića, Đokovića, Jokića, Španovićke... a to svakako nisu ni oni koji nam Veliki brat i njihovi vazali nameću, likovi iz raznoraznih parova, farmi, zadruga, starlete, preciznije prostitutke,lažne pevačice, spodobe i mulj i talog jednog društva...

Ne, ovo je priča o pravim ljudima, ljudinama, o kojima Srbija mora da zna da postoje, da je moguće da postoje i da budučnost Srbije nikako nije na farmi, u parovima i u esenciji gluposti koje nam se nameću...

Moju dragu poznanicu, velemajstora, inž. Vericu Veru Nedeljković upoznao sam davno... U središnjim godinama prošlog veka!

Rođena 16. septembra 1929. godine, Pridvorica, Čačak.

Odličan đak, oslobođena Male i Velike mature... (majka Vinka (rođ.Popović), iz Dučalovića) i otac Milorad Jovanović (Jovanović-Tošović iz Pridvorice). Osnovnu školu je učila u Jezdini kod učiteljice Olge Vujović, sestre narodnog heroja Ratka Mitrovića) Osnovnu školu i gimnaziju završila u Čačku...

Studije na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu upisala 1948.god. Diplomirala 1955.god. Bila je PRVA žena diplomirani inženjer brodogradnje u Srbiji!

Magistar tehničkih nauka postala je 1974.godine. Radila je u Jugoslovenskom rečnom brodarstvu (JRB), Srednjoj brodarskoj školi, i od 1961. do 1987. godine na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Predavala je predmet Otpornost materijala, autor i koautor je brojnih knjiga iz tog predmeta.

Specijalističko usavršavanje na Univerzitetu Duram, Severna Karolina, SAD, 1979.god.

Šah je naučila u čačanskoj gimnaziji i Šah klubu „Borac“.

Prelaskom u Beograd 1948. na studije, učlanila se u ŠK „Crvena zvezda" i u njemu zauvek ostala!! - do 13. decembra 2023, dok je smrt nije matirala!

Titulu nacionalnog majstora osvojila je 1950. godine kao prvakinja Jugoslavije.

Titulu internacionalnog majstora FIDE 1954.god. kao pobednica Zonskog turnira FIDE, ali i plasmanom na Turnir kandidata za izazivača svetskog prvaka.

Titula velemajstora FIDE 1977.god. dodeljena joj je za osvojeno drugo mesto na Turniru kandidata za izazivača svetskog prvaka 1959.godine. U Plovdivu.

Šest puta prvakinja Jugoslavije. Četiri puta pobednica Zonskih i Međuzonskih turnira.

Pet puta uzastopno učesnica Turnira kandidata za izazivača svetskog prvaka!

• Treće mesto na svetu 1959-1962.
• U reprezentaciji Jugoslavije 20 godina neprekidno.
• Uspeh na međunarodnim mečevima sa Rumunijom, Mađarskom, Bugarskom...
• Uspesi na mečevima Jugoslavija-SSSR izuzetni: U Beogradu 1961. pobedila najjače Ruskinje sa senzacionalnih – 5:1! U Rijeci 1963. pobedila aktuelnu svetsku prvakinju Nonu Gaprindašvili i aktuelnu izazivačicu svetske prvakinje Alu Kušnir.
• Srebrna olimpijska medalja na Turniru nacija u Splitu 1963.godine je istovremeno i za Riplija i za Ginisa: Verica Nedeljković ostvarila je rekordnih 12 pobeda iz 12 partija protiv najjačih šahistkinja sveta toga doba.
• U izboru deset najboljih sportista i sportistkinja Jugoslavije 1963. godine bila je osma, iza Miroslava Cerara (gimnastika), Radivoja Koraća (košarka), a ispred, recimo, Nikole Pilića (tenis), ujedno prva među sportistkinjama.
• Zaslužni sportista Jugoslavije 1957. godine.
• Sportista godine grada Beograda za 1957. godinu.
• Odlikovana Ordenom zasluga za narod 1972. godine.
• Uz to veliki broj plaketa, povelja, zlatnih znački, diploma, zahvalnica, pohvala,...od šahovskih organizacija, klubova, gradova i republike.
• Ušla je u više enciklopedija, zapisana u šahovskoj istoriji.
• Nacionalno sportsko priznanje 2007. godine.
• Nagrada za životno delo Sportskog društva Crvena Zvezda, 2016. god.
• Sa suprugom Srećkom, osnivač i pokrovitelj „Trofeja Verice i Srećka Nedeljkovića", finalnog šahovskog prvenstva studentkinja i studenata Univerziteta u Beogradu.

Dođoh, videh, pobedih...

Verica Nedeljković, iako često sprečena obavezama na poslu, školi ili na fakultetu, kad joj je vreme dozvoljavalo, učestvovala je na ekipnim turnirima, i često svojoj Zvezdi doprinosila osvajanju brojnih titula na Ekipnom prvenstvu Jugoslavije i Kupu Maršala Tita. Sećam se jednog ekipnog šampionata Jugoslavije, sredinom sedamdesetih, mislim da je to bilo u Njivicama, ili na Krku, Puli...

Alisa Marić, Svetozar Gligorić, Verica Nedeljković

Partizan je rušio redom, Milunka Lazarević je dobijala sve od reda, a u Zvezdi, dotad bez Verice škripalo je u ženskom delu ekipe...

I, pred susret koji je rešavao prvaka, kao i obično, Zvezda-Partizan u sali tajac.

Preko puta Milunke Lazarević sela je, niotkuda – Verica Nedeljković?!

Došla je sa puta, samo za tu partiju.

I vratila se odmah!

Šta mislite ko je pobedio?

I ko je postao ekipni prvak države?

Zvezda!

Verica je šokirala i Milunku i Partizan, ali to je druga tema iz naše slavne šahovske prošlosti...

Viđao sam je na brojnim turnirima, često opisivao njene partije sa brojnih turnira, naročito njene mitske partije sa Milunkom Lazarević (o tome kasnije) da bih je sreo pre nekoliko godina...

Uživo!

Šah izmeđ dva otkucaja srca

Mog starog znaca Srećka poslednji put sam sreo u Niškoj Banji pre više godina...

Ne u ordinaciji, ne u šahovskoj areni nego na Srećkovom novom zadatku. Dede. Budno je pazio na svog unuka koji se jurcao po velikom parku.

Srećko i Verica Nedeljković

Deda Srećko je bio srećan. Unuk, mislim da se zove Srećko, sada je veliki momak, nije baš tada mario ni za kardiologiju, ni za šah, ali...

Kasnije, čuo sam, postao je i šahista, ima i titulu, a verovatno će imati i sjajnu akademsku karijeru.

Uostalom, krv nije voda, a bigrafije deda Srećka i Bake Verice garancija su da će to biti baš tako i nikako drugačije...

Smrt je bila brža...

Nedavno sam pokušao da za Britiš čes magazin napravim intervju sa Vericom Nedeljković. Poslao sam joj desetak pitanja u želji da podsetim čitaoce najuglednijeg svetskog časopisa koji izlazi u Londonu na velemajstora Vericu Nedeljković, najstarijeg živog velemajstora ne svetu... Razgovarao sam i sa njenim sinom Milošem koji je prihvatio da mi pošalje Veričine odgovore... Nismo stigli...

Poslednji put sreo sam se uživo sa Vericom u foajeu Mašinskog fakulteta , kada su legende srpskog šaha Verica Nedeljković i Ljubomir Ljubojević povukli prvi potez na turniru. I dugo su pratili igru svojih šahovskih naslednika...

Dugo smo ćaskali, setili se prošlih, i boljih vremena, a onda me je Verica – matirala:

- Čitam redovno tvoje tekstove u “Svedoku”!

Odavno se nisam osećao, verujte mi na reč, ponosnije.

Legenda jugoslovenskog, srpskog i svetskog šaha, čita “Svedok”?! I moje tekstove...

Vladan Dinić