Лов на Тому, или ко је "Мали Ђокица", а ко Робин Худ?

(Сведок)

Овде у земљи Србији свако, од последњег криминалца до последње профукњаче, проститутке или како се то у нас, ваљда једино у свету, каже – старлете (како то гордо звучи!) има и свој профил на Фејсбуку, свој блог или Твитер, а богме и свог новинара и своје новине!

Просто је несхватљиво, непојмљиво, мада разумљиво, да у српском медијском и свеопштем ништавилу владају хаос, безакоње, безумље и небулоза.

Свакодневно смо сведоци да се у „Информеру” појављују потерница за мени не баш претерано симпатичног, Сашу Јанковића, заштитника грађана... Нисам бројао баш колико дана заредом (осим викенд двоброја и мале паузе), али често. Али само док се нису срели, и то не само једном, заштитник грађана и председник Владе Србије Александар Вучић. После тога, потерница за Јанковићем је на волшебан начин „укинута”, до следеће прилике, али...

Кад нема Јанковића, добар је и - председник Владе?!

Истина, Војводине!

Бојан Пајтић.

Удри, терај, „тражи се”, „нађен је”, „откривен је”, „уловљен је”, а он, Пајтић, ето на мору, и то хрватском, и баш усред лета, у недоба (не поштујући препореку Александра Вучића да упозна своју земљу да би је више волео) и успут се одрекао ваучера, и све то баш кад Хрвати славе „Олују”!

Само у Србији, и нигде више, за проститутке, профукњаче и курветине се каже – старлета.

О „Олуји” и нецивилизацијском усташком пиру читајте у другој рубрици, а овде бих само парафразирао једну познату мисао: није сваки Хрват усташа, али је сваки усташа – Хрват!

Толико о томе.

Само, неке новине, неки новинари и неки уредници нису, како се у први мах чини, скренули с ума! Како нису?  Просто, све то што се свакодневно продаје на киосцима, а нису новине, ипак је негде осмишљено, да буде баш тако и никако другачије...

У том ријалитију „тражили сте гледајте”, већ постаје симптоматично и отужно да је један од дежурних криваца и председник државе Србије Томислав Николић!

Зашто Николић?

Мораћете да погађате, али да се успут и не правите да сте необавештени, неупућени, да Вас политика не интересује... (А никога наводно не интересује, а сви имају мишљење.)

Не, то код мене не пролази...

Јер, из авиона (кад није облачно) видљиво је да, с периодима диригованог примирја, букти рат два кабинета: председника Владе Србије и председника државе.

Крене, разбукта се, а онда један дува, други лади...

У Србији је новинарство најслободније на свету: можеш да пљујеш председника државе, а он може да ти пљуне – под прозор!?

Ове протекле недеље је, опет, очекивано, на удару председник Србије јер се, ето, усудио, да ради оно што може, сме и мора да уради ако уочи проблем, а све по Уставу Србије!

„Дрзнуо се” да врати предлог закона министра Вујовића на поновно разматрање. Одбио је да га потпише, и одмах је постао тема дана. Не неуставан и (не)упитан закон „о посебним условима продаје одређених непокретности у својини Србији”, већ онај који га је вратио на дораду!

(Изгледа да, засад, „дораде” неће бити, бар је Вучић рекао да се закон повлачи!)

А, према том закону многи би се вила и кућерина на елитним местима дочепали, не баш за џабе, већ за бадава...

Нешто се мислим: да нема Томислава Николића, председника Србије, оваквог какав јесте, са свим врлинама и манама, изгледа, требало би га – измислити!?

Не, нисам обожавалац Томислава Николића. Нисам био ни док је био Шешељева десна рука (а Вучић – лева)! Не, ни када су нам из Брисела (у пола пет, а гласало се до 20 сати?!) јавили да је Томислав Николић победио на председничким изборима...

о МУП остаје без посла: новине расписују потернице – за Јанковићем, Пајтићем, Николићем...

Јесте, пријатно ме је изненадио када се повукао са места председника Српске напредне странке и сву власт у странци (испоставило се и у држави) на тацни уступио свом заменику, својевремено Шешељевом генсеку Александру Вучићу.

Истовремено, Томислав Николић је председник коме је Устав ограничавајући фактор и који се држи устава... А могао је да се и он држи оне "Не држи се закона као пијан плота", што је осмислио ЈБ Тито, а усавршио Борис Тадић. Али, није...

Зато не могу да разумем народ, (Владу и провладине медије могу, али не и да их оправдавам) да нама, грађанима Србије смета ако се неко понаша по важећем уставу, ако му је Устав ограничење, а не мач у руци...

Да би, кад ради свој посао, вратио је сумњив и, чини се, муљаторски предлог закона на ново разматрање Скупштини Србије, већ сутрадан постао мета медија, пре свих, уигране тројке „Курир“, „Ало“ и „Блиц“.

Одмах су му спремили свилен гајтан.

Морам да кренем од „Курира”. У петак 7. августа на насловној страници лепо пише

„ОТКРИВАМО – тајни план председника“, уз огроман наслов – „ТОМА РУШИ ВУЧИЋА на јесен“, уз поднаслове:

* Цепа СНС и оснива странку;

* Томислав Николић окупља око себе оне којима Вучић није дао фотеље;

* Опозиција очекује Томину нову странку;

* Председник Србије има подршку тајкуна којима се први човек Владе (дакле опет Вучић, примедба В.Д) замерио...

* ИСПОД ЖИТА Николић већ врбује оне који су незадовољни-пошто се нису окористили у СНС, а у жешћу „офанзиву” требало би да крене већ у септембру;

* Истраживања показују да председник Србије има много негативних поена јер је током свог мандата често био учесник бројних афера које су медији откривали...

(Ти медији су, наравно, пре свих – „Курир“, „Блиц“ и „Ало“.)

Ко је побегуља, и ко кога, заправо издаје?

И то није све. У том броју извесна Јелена Велиновић за коју (а у медијима сам четири деценије и кусур година) искрен да будем - НИКАД ЧУО НИСАМ (што је могуће, мој пропуст, незнање и необавештеност, признајем) а која се, уз име и презиме, громогласно потписује и као - заменик уредника политичке рубрике у, звучног ли имена, коментару ДАНА, између осталог дословно пише:

„Једном побегуља, увек побегуља. Једном прељубник, увек прељубник. Ослади се, ваљда, то. Било да је и о политичкој прељуби реч - какву је пре седам година направио и какву, по свему судећи, планира ускоро поново да начини шеф државе Томислав Николић.

Онда је преварио Шешеља, сада би, кажу упућени, да изда Вучића.

А да не може да поднесе то што је прилично небитан, не може. И то што га нико не зарезује.

А и како би кад његове и потезе чланова председникове фамилије ни Нушић не би могао боље да смисли. Сами се, брате, копају (није алузија). А кад те фрустрације више не могу да се обуздају, удри по Влади.

Па онда крену кукумавке - због „надлежних државних органа“ прва дама и велика добротворка Драгица Николић не може да гради породилишта, његовим пајтосима тајкунима злобници из власти секу струју... А после подбадања власти крене и избегавање важних државних догађаја, само да се не сретне с онима које не мирише - е то је циркус.

Можда би било поштеније да се лепо покупи и оде јер ружно је опањкавати, саботирати, критиковати и подбадати своје.

Не иде, брате. Није ред да се седи у истој кући, а да се укућани поткопавају. Што кажу неки мудрији и старији - боље добар развод него лош брак."

Или је Томислав напустио СРС, а Вучић није?! Успут, зар није Томислав основао странку, а Александар се неколико недеља снебивао, скривао, ломио и двоумио, којем ће се приволети царству и – преломио: од Војислава код Томислава?!

Добро, слобода говора, право на јавну реч, слобода штампе, демократија, неоткривени списатељски дар младе колегинице Јелене, али...

„Једном побегуља, увек побегуља. Једном прељубник, увек прељубник. Ослади се, ваљда, то. Било да је и о политичкој прељуби реч - какву је пре седам година направио и какву, по свему судећи, планира ускоро поново да начини шеф државе Томислав Николић.

Онда је преварио Шешеља, сада би, кажу упућени, да изда Вучића“.

Ништа не разумем?!

Да ли је Србији потребан председник државе, или је довољан само председник Владе?

Ваљда млада Јелена, како су јој објаснили „упућени”, хоће да каже да је Томислав Николић преварио Војислава Шешеља?!

Добро, јесте, а зар и Вучић није преварио истог тог Шешеља?! Или је Томислав напустио СРС, а Вучић није?!

Успут, зар није Томислав основао странку, а Александар се неколико недеља снебивао, скривао, ломио и двоумио, којем ће се приволети царству и – преломио: од Војислава код Томислава?!

Или млада колегиница не сме „по Александру”, па би преко Томислава да подсети јавност шта је било, кад је било, сад се приповеда...

Читајући њен текст, пошто тврди да је добро обавештена... (А да не може да поднесе то што је прилично небитан, не може. И то што га нико не зарезује ...)

Како то она зна да је председник Србије „прилично небитан”, па га плус „нико не зарезује“?!

Уз то, ако је Томислав „прилично небитан, а и нико га не зарезује”, од Јелене се очекивало да открије - ко је ТАЈ КОЈИ ЈЕ ПРИЛИЧНО БИТАН, и КОГА СВИ ЗАРЕЗУЈУ?!

Истина, заменик уредника политичке рубрике „Курира” даје председнику Србије, и нама неуким Србима, закључак, да не кажем савет...

 „Можда би било поштеније да се лепо покупи и оде јер ружно је опањкавати, саботирати, критиковати и подбадати своје.

Не иде, брате. Није ред да се седи у истој кући, а да се укућани поткопавају. Што кажу неки мудрији и старији - боље добар развод него лош брак.“

Верујем да је председник државе (једини који је директном вољом народа дошао на своју функцију) проучио текст, да би схватио шта му ваља чинити.

А, ствар је проста да простија не може бити: покупи пинкле и иди.

Није сваки Хрват усташа, али је сваки усташа Хрват!

То би, по „Куриру“, било – поштено?!

То што је вратио на дораду, чини се, муљаторски закон, то је за Јелену и њене наредбодавце, оговарање, поткопавање, саботирање, цинкарење...

А и није ред да седи у истој кући?!

С ким седи председник Србије у истој кући?

С председником Владе?

Јок!

Па с ким?

Или Јелена сматра да је све – Владино, као што су потурањем неуставног закона, покушали да виле и кућерине „поклоне” својима?

Или је Андрићев венац 1 исто што и Немањина 11?!

Или је нама Србима довољно само Немањина 11, а Андрићев венац 1, вишак и непотребан баласт?

Стварно, можда Србији и не треба председник државе, довољан је свемогући председник Владе? У ту медијску халабуку, по принципу један дува, други ’лади, укључује се и „Блицов” посилни „Ало”: „ВУЧИЋ: ВЕРУЈЕМ ТОМИ“! Уз поднаслов: Премијер уверен да Николићу није ни на крај памети да оснива неку нову странку.

У тексту „АЛО” почиње: „Премијер Александар Вучић рекао је да има пуно поверење у председника Томислава Николића и одбацио медијске спекулације да председник размишља о формирању нове странке.“

Уз то, Вучић је лаконски додао да има пуно поверење у Николића, као што и шеф државе има у њега!

И шта сад?

Ја волим њега, он воли мене?

Или ко се воли – тај се свађа?

А „Курир“, а Јелена? Па неће бити да су све измислили? Па баш против председника државе?

У српским порно-политичким медијима – ријалити! Тражили сте, гледајте

Или је српско новинарство најслободније на свету, а пљувати по шефу државе је најнормалнија ствар на планети...

Јер, „Ало” је баш 7. августа – кад је поменути текст и коментар обелодањен у „Куриру” – имао своје виђење одлуке Николића да врати закон на дораду...

Наднаслов: „Враћањем закона председник Србије кренуо у изборну кампању“

Наслов: „ТОМА БИ ДА ЗАМАЖЕ ОЧИ БИРАЧИМА!“

Поднаслов: „Председнику смета закон о продаји државних непокретности, али му не сметају његови тајкуни...“

Дакле... “Председник Томислав Николић одбио је да потпише нови закон о продаји државних непокретности, чиме је преко ноћи искочио из улоге заштитника тајкуна и богаташа и ускочио у улогу српског Робина Худа“, пише „Ало“...

Само „Ало” не би био то што јесте да нема свој „извор“ из Немањине?

...„Успротивио се тајкунима и политичарима и представио се јавности као Робин Худ. Тиме ће, наравно, ублажити одијум у јавности који је створио окружујући се контроверзним бизнисменима и тајкунима. Ово је његово најотвореније супротстављање Влади Србије. Николићу апсолутно није битно шта ће бити даља судбина закона, јер је он на овој причи поентирао – ОБЈАШЊАВА НАШ ИЗВОР из Немањине“!?

Дакле, то кажу „Ало” и „наш извор” из Немањине.

Добро, а шта каже „наш извор” који немамо: изгледа да је председник Србије одбијањем парафа озбиљно нажуљао нечије богатуне, контроверзне типове, тајкуне, олихгархе и криминалце који су већ трљали руке да се домогну, по могућству, за мале паре државног богатства. Али, та његова одлука, на коју је имао право, а није ни једини председник који је неки закон вратио, не би смела да има везе са Владом Србије?

Или бар не би требало да има?!

Или, ипак – има!

Ипак, „Курир“, 8. августа на насловној и на 4. и 5. страници даје извештај с конференције за штампу председника Владе Србије, из пера Сандре Малишић. Верујем, заслужује да се „репринтује”, а ко разуме, схватиће:

Наднаслов: „Премијер о Николићевом враћању Закона о непокретностима“

Наслов: „Само мали Ђокица мисли да ће виле отићи за џабе“

Поднаслов: „Држава плаћа обезбеђење и одржавање за објекте, а не наплаћује порез. Уместо што на све то трошимо пет милиона евра годишње, могли смо да добијемо више од 60 милиона. Имамо више објеката који вреде 2.000 или 3.000 евра. Где је то испод тржишне цене у Београду?“

Па следи текст:

„БЕОГРАД - Премијер Александар Вучић потврдио је јуче да ће Влада повући закон о продаји државних непокретности, који је председник Томислав Николић одбио да потпише уз образложење да је неуставан.

Шеф српске владе истиче да ће држава због тога остати без 60 милиона евра.

- Председник није вратио закон из хира. Уважили смо његов допис, али држава плаћа обезбеђење за те објекте, одржавање, а притом не наплаћује порез. Само имамо огромне трошкове. И уместо што на све то трошимо четири или пет милиона евра годишње, могли смо да добијемо 50-60 милиона евра и додатних 30 милиона од пореза. Али сада се сви праве блесави и наивни - рекао је Вучић.

Томислав Николић није први председник Србије који је вратио неки закон на „дораду”

Нема вајде

На питање да ли ће Влада предложити нови предлог закона, каже:

- Нема никаквог смисла да поново доносимо закон. Једино да идемо по судовима у наредних 20 година. Због нашег фолирања и претварања, због тога што ми нешто хоћемо да штитимо. А шта? Да ми морамо да платимо раднике за обезбеђење, да плаћамо за одржавање и да не можемо да наплатимо порез.

Вучић истиче и да држава нема велике вајде ни од издавања и то објашњава на сликовит начин:

- На Дедињу већ 16 година живи Лопов, то му је надимак. Не можемо да га избацимо из куће, а ништа не даје.

Пореска управа је рекла да ту квадрат кошта 2.800 евра. Имамо више објеката који вреде 2.000 и 3.000 евра. То су највише цене у Београду.

Где је то испод тржишне цене? То тако мали Ђокица замишља. Или полази од себе? Зна да би он нешто украо, ставио себи у џеп. И нису сви људи лопови. И нису сви у Влади лопови - рекао је Вучић и додао:

Не иде на брчкање

- Што не живим у тим вилама? Које ми следују у складу са законом. Не живим у њима. Него ми служе да угостим Ангелу Меркел и друге госте. Дајте људи да то продамо, да имамо приходе. Да зарађујемо паре. А не да губимо.

Вучић је напоменуо и да он не иде, као неки, да се брчка по мору јер га грађани много плаћају да уради нешто за земљу.

Премијер се осврнуо и на писање "Курира" да председник Србије планира да оснује нову странку.

- Имам поверења у Николића. Уверен сам и сигуран да му није ни на крај памети да оснива било какве политичке странке.“

Дакле, то је извештај „Курира”.

Колико је велики јаз између Немањине 11 и Андрићевог венца 1?

Све је јасно, или се чини да јесте.

Само није јасно: Ко је Мали Ђокица?!

Уз то, да ствар није баш наивна како изгледа, сведочи и писање „Вечерњих новости“, 7. августа:

Наднаслов: „Појачане спекулације да прети удаљавање две кључне политичке личности“

Наслов: „ИМА ЛИ ЈАЗА ИЗМЕЂУ НИКОЛИЋА И ВЛАДЕ?“

Поднаслов: „Недолазак председника у Сремску Рачу и враћање закона – сигнали спора“

Текст: „Док је политичка чаршија нагађала зашто се председник Томислав Николић није појавио на централној државној манифестацији обележавања злочиначке ’Олује’ у Сремској Рачи, он је први пут парламенту вратио један закон на поновно усвајање.

Том одлуком, да пропис о продаји државних вила прогласи неуставним и да га ’ритернира’ у Народну скупштину, Николић је подгрејао спекулацију да је јаз између њега и Владе све дубљи и да је Србија, можда, на путу институционалне кохабитације.

По партијским кулоарима, како власти, тако и опозиције, све отвореније се "шушка" да се управо Николић постепено претвара у јединог правог политичког ривала извршној власти.

Коцкице за тај ’мозаик раскола’ наслутиле су се већ на примеру председникове платформе за КиМ, која је послата у Немањину 11 чак средином маја и још тамо стоји у фиоци.

Према нашим информацијама, Николић није гледао благонаклоно ни на сценарио посете чланова председништва Босне и Херцеговине Београду, пошто за њега није било места у том ’распореду’.

Наводно, чим су се Бакир Изетбеговић, Драган Човић и Младен Иванић вратили преко Дрине, председник Србије је послао поруку у Владу да "после овога не намерава да посећује Сарајево".

Николићев кабинет до сада је отворено медијски ратовао само са министарком Зораном Михајловић, а било је ’пецкања’ и са Ивицом Дачићем, лидером социјалиста.

Ја теби сердаре, ти мени војводо

И Николић и Вучић јавно тврде да између њих не постоји никакав сукоб, да често и дуго разговарају, да имају коректне односе и да подржавају међусобни рад.

На конкретно питање, да ли су - одвојено обележавање "Олује" и прво (Николићево, примедба аутора) враћање закона у парламент - дефинитивни показатељ озбиљног раскорака између Николића и Вучића, саветница председника државе Станислава Пак одговара, за "Новости":

- Свако се труди да обави свој посао у најбољем интересу грађана Србије. Можда се метод и начин рада разликују. Битна је суштина, а то је да се оствари циљ задат у предизборним обећањима: бољи живот грађана Србије, уважавање наше земље у свету и мир и стабилност у региону. Ако сте обратили пажњу, ефекти те политике су већ видљиви, а њих не би било да није заједничке визије и јединства идеја председника и Владе Србије.“

* * * * * * * * * *

Има или нема сукоба између председника Србије и председника Владе Србије, између оснивача и лидера српске напредне странке, није на „Сведоку“ да – нагађа!

Истина и „Сведок“ има „дојаве“, али не и потврду тих „поузданих информација“, али није у сржи уређивачке политике ове новине која самостално битише већ две деценије на тржишту да се бави нагађањима или још мање инсинуацијама.

Оно што је јасно, несагласје постоји, али то, истовремено не значи и да је раскол у питању. Уз  то, мало је чудно да њихов некадашњи шеф, увек добро обавештени лидер радикала др Војислав Шешељ, громогласно, често не бирајући речи, напада свог некадашњег заменика Томислава Николића, а много мање је благоглагољив око свог дугогодишњег генералног секретара Александра Вучића?!

Многима то изгледа чудно, али познавајући сву тројицу, Шешеља, Вучића и Николића, као „белу пару“ мислим да и то Шешељ ради врло – намерно! Процењујући, да ли исправно или не, неважно је, да би, уколико успе да сруши Томислава Николића, Александар Вучић – сам врло брзо пао!

Само ни Николић ни Вучић нису нимало наивни; знају то – обојица. И страх од пада је, често, јак као она прича о седам прутова.

Уз то Николић има и претходна (туђа искуства) да би саплео о исти камен и превремено сам себи скратио мандат од пет година.

Јер, и Слободан Милошевић и Борис Тадић су уљуљкани лажним информацијама од најближих – превремено скраћивали мандат.

Први је отишао у Хаг да се не врати, а други у прошлост, из које се најчешће нико не враћа.

Први закон који је председник Николић за три године вратио парламенту - "Закон није у складу са Уставом"

У јавности пре више од годину дана било познато да је закон у припреми и да треба узимати у закуп одређену државну имовину, ону која је сада предмет продаје

Закон о посебним условима продаје одређених непокретности у својини Србије противуставан је, оценио је Томислав Николић, председник државе, и вратио га Скупштини Србије на поновно изјашњавање.

Спорни закон Скупштина је усвојила прошлог петка, а председник Николић вратио га је на поновно одлучивање четири дана касније, у уторак у 14.40.

Томислав Николић, председник Србије у образложењу каже да закон није у складу са Уставом, који у члану 84, ставу 1, предвиђа да „сви имају једнак положај на тржишту”.

У допису парламенту, Николић наводи:

„Закон о посебним условима продаје одређених непокретности у својини Републике Србије не уређује на одговарајући начин продају одређених непокретности зато што је у јавности пре више од годину дана било познато да је закон у припреми и да треба узимати у закуп одређену државну имовину, ону која је сада предмет продаје.

Подсећам да Закон о јавној својини у члану 4, ставу 2, ограничава да ’одредбе посебних закона којима се уређује режим ствари у јавној својини не могу бити у супротности са овим законом’.

Одредбе закона о јавној својини и сада овлашћују владу да одлучи о прибављању непокретности и располагању њима и условима за прибављање и отуђење непокретности. Предвиђено је јавно надметање, а у посебним условима, који морају да буду образложени Актом о оваквом располагању, ствари се могу прибавити, или отуђити, и непосредном погодбом.”

**********

Дакле, нејасно је зашто је Томислав Николић објективно на удару Вучићевих и провладиних медија? Да Закон има мањкавости – има. Да је председник Србије са својим тимом правника уочио нелогичности, да не употребимо неку тежу реч, уочио је. Да је по Уставу имао право да закон врати, имао је...

Дакле, враћени закон је само повод. Очито је да се иза „дораде“ нешто крупније ваља.

А обострани изливи љубави, па то се у политици и очекује. А Вучић и Николић се, објективно, политиком, слагали се ми с њом или не, свеједно, баве деценијама...

Нормално је такође да се политички путеви покаткад и разилазе. Од Шешеља и СРС Томислав Николић и Александар Вучић су кренули у СНС – заједно!

Ваљда млада Јелена, како су јој објаснили „упућени”, хоће да каже да је Томислав Николић преварио Војислава  Шешеља?! Добро, јесте, а зар и Вучић није преварио истог тог Шешеља?! 

Али, у Србији је постојала Коалиција „Заједно“, па се распала...

Зато, у политици никад не реци – никад.

Па и о „политичкој љубави“ Томислава и Александра.

Зар и наша највећа фолк дама Лепосава Лепава Лепа Лукић није до славе стигла хитом – „Од извора два путића...“

Јесте!

Маја Гојковић, председник Народне скупштине: Пословник је врло јасан

- Ако Народна скупштина одлучи да поново гласа о закону, који је председник републике вратио на одлучивање, закон се изгласава већином од укупног броја посланика (126).

Председник је дужан да прогласи поново изгласан закон, а уколико не донесе указ о проглашењу у Уставом предвиђеном року, указ доноси председник Народне скупштине. Процедура је јасна и ми ћемо се држати ње.

Вучић о Пајтићу: Нико не сме да прети

Александар Вучић осудио је исписивање графита „Смрт Пајтићу“ у Новом Саду и рекао да у Србији нико никоме не сме да прети смрћу.

- Проблем јесу графити. Ко год да их је написао. Имамо одређене сумње. Нисам сигуран да ће, уколико се истрага спроведе до краја, сви бити задовољни резултатима, рекао је Вучић.

Зоран Живковић, лидер Нове странке: Важи, брате, договорићемо се

Зоран Живковић, народни посланик, лидер Нове странке и бивши премијер Србије  оптужио је напредњаке:

- Њихови тајкуни другу половину прошле године провели су закупљујући државне некретнине да би сада могли да их откупе по цени – „важи, брате, договорићемо се”.

- Министар је проценио да ће потенцијални приход од продаје бити 40 милиона евра. Један посланик је рекао да се продаје 700 објеката, што значи да ће скоро 700 објеката, махом на Дедињу и Врачару, бити продато по цени од 600 евра за квадрат.

Зоран Бабић, посланик СНС: Закон у корист „бивших”?!

- Дирекција за имовину сачинила је до 2012. године, дакле пре доласка СНС-а на власт, 614 уговора и анекса уговора. Од 2012. па до дана данашњег сачињено је 78 уговора.

Ако ћемо да разговарамо на тај начин, онда ће право прече куповине имати 614 функционера бившег режима!

Агенција за борбу против корупције: Отвара се простор за „муљање” и корупцију

Огласила се и Агенција за борбу против корупције наводећи да Закон о посебним условима продаје одређених непокретности у државној својини “отвара простор за корупцију”.

Прецизније, „законске одредбе којима се уређује право на куповину и одређивање цене садрже ризике корупције”.

Нејасно је, међутим, зашто се Агенција за борбу против корупције није раније огласила?

У Агенцији пак кажу да је и овај закон, као и многи други, усвојен без јавне расправе и по скраћеном поступку, тако да нису имали ни времена ни капацитета да се њиме раније позабаве?!

То су учинили накнадно на тражење невладине организације ЦАТОР.

У мишљењу које је  објављено на сајту Агенције  наводи се да закон, за разлику од других важећих прописа који се односе на отуђење непокретности у јавној својини, у потпуности искљућује надметање и  конкуренцију, унапред одређујући могуће купце и цену!?

Такође, наводе да су у супротности основни циљ закона, а то је да буџет приходује од продаје тих непокретности, с одредбама по којима купци могу бити искључиво правна и физичка лица која користе предмет продаје на основу уговора о закупу, који је закључен пре 1. јануара 2015. и која су измирила у целости обавезу плаћања закупнине на дан подношења захтева за куповину.

Додатно, продајна цена је тржишна коју треба да одреди порески орган за разлику од других прописа који регулишу продају државне имовине, а који омогућавају конкуренцију ради постизања више цене.

Сем тога, овим законом предвиђено је право на значајно умањење цене по квадратном метру, као изузетак од правила по коме се та цена одређује у складу с тржишном вредношћу. Предвиђено је да цена може бити умањена уколико је тржишна вредност предмета продаје резултат инвестиција закупца учињених у претходних десет година, с тим што износ умањења не може прећи 25 одсто од утврђене тржишне вредности.

На тај начин остављен је простор да прописани изузетак заправо постане правило, то јест да се без претходно прецизно одређених критеријума у појединачним случајевима цена по  квадратном метру умањује до четвртине утврђене тржишне вредности.

Полазећи од тога, може се очекивати да ће у складу с предложеним решењем подносиоци захтева само у изузетним случајевима платити тржишну вредност утврђену од пореског или другог надлежног органа, што поново ствара сумњу да се законом  промовишу појединачни или групни интереси који су супротни јавном интересу.