Последњег дана марта 2023. избори за првог човека САНУ - Душан Ковачевић фаворит, садашњи председник Владимир С. Костић се неће кандидовати?!

Наредни избори новог председника САНУ, као и избор новог Извршног одбора САНУ, два потпредседника и генералног секретара 30. марта ове године у Српској академији наука и уметности - проћи ће без Владимира С. Костића (69), садашњег актуелног председника! Он је, да подсетимо, два пута, први пут пред академицима и недавно на конференцији за штампу изјавио да се неће кандидовати за – трећи мандат?!

Ова потврда из уста самог Владимира С. Костића, објективно, велико је изненађење - јер је Владимир С. Костић био и велику фаворит да по трећи пут победи на изборима за председника САНУ, 30. марта 2023. године...

И, с доласком нове 2023. године, почетком јануара Владимир С. Костић се поново обратио јавности упознавши медије с предстојећим изборним процесом, али и са својом чврстом одлуком да се не кандидује?!

Владимир С. Костић: “Време је за друге!”

- После осам година, својом вољом и без икаквих притисака, налазим да би сваки мој покушај продужења вршења ове функције био наметљив, претеран и без трунке пристојности. Једноставно, време је за друге!  Овако је средином новембра прошле годинеа  Владимир С. Костић председник САНУ најавио је и поновио да се повлачи с места на којем је провео осам година и да се неће поново кандидовати.

Пре неколико дана, на конференцији за медије председник САНУ био је, чини се, још јаснији:

– Ми смо пре осам година ступили на дужност. И игром околности тада смо од једне куће добили испитивање јавног мњења о присутности Академије у јавном мњењу, о активностима које се овде организују. Била је то занимљива студија урађена телефонским путем с око 1.100 селектираних особа из Србије. С обзиром на бројку учесника не бих се у то клео, али занимљив је био исход. Наиме, мали број људи имао је јако мало информација о томе шта САНУ ради, а супстанцијалан број није уопште знао шта Академија ради. Велики број људи није знао ни где се Академија налази. Само два до три процента људи за себе је тврдило да има увид у оно што Академија ради. Били смо испод радара јавности, и то је за нас било поражавајуће, казао је Костић, и наставио...

– Прва конференција за медије одржана је пре шест година и ја сам је водио. И сада сам стигао до последње конференције Извршног одбора САНУ на овом месту. Завршавам као злочинац на месту злочина и затварам тај круг, горко се нашалио Костић у свом, вероватно, последњем обраћању јавности.

САНУ отворила двери

Али, и поред бројних критика које је САНУ трпела у јавност и оних уперених против њега, пре свега због, благо изречених оцена о односу председника САНУ о Косову и Метохији, академик Владимир С. Костић осврнуо се на постигнуте успехе у претходних осам година, бар кад је видљивост и маркетинг САНУ у питању:

– Са задовољство могу да кажем да, уз извесна искакања која су се дешавала, у 2022. години објављено је 10.857 прилога о САНУ. Дакле, видљивија је Академија него што је била раније. А желим да вас информишем и да је с новим сајтом та видљивост Академије постала још израженија. Од установљења, на сајту смо имали око 120 вести о активностима, симпозијумима, концертима у САНУ… Сајт је посетило 127 хиљада корисника 2022. године с просечним задржавањем од један минут и 40 секунди. Колико сам разумео, то је много. Уколико сам рекао неку глупост, опростите ми, али 127 хиљада људи ипак нешто значи. Јер, имали су знатижељу да виде шта се дешава у овој кући – навео је одлазећи председник САНУ.

Онда је, чини се, мало ван теме говорио о програму Академије наредних месеци (а то ће свакако обртазложити нови председник, кад буде изабран?!) и подсетио је на пријем у чланство САНУ истакнутих уметника (Мрђана Бајића, Миодрага Табачког, Слободана Шијана) и, нажалост, благопочившег Дејана Мијача за којим, како је рекао, искрено жале, јер је било много идеја шта би све могло да се уради, и да се „представи српско позориште на модернији начин“... А потом се одлазећи председник САНУ Александар С.Костић осврнуо на најважнију ствар која очекује САНУ у овој години – избор нових часника:

– Очекује нас 30. марта избор новог Извршног одбора САНУ – новог председника, два потпредседника и генералног секретара. Волео бих да вас упознам са изборним циклусом. До краја фебруара одељења САНУ достављају предлоге Председништву САНУ за нове часнике. Коначан рок за достављање предлога за кандидате искључиво путем писарнице САНУ јесте 7. март. Већ 8. марта биће одржана седница Изборне комисије за избор часника САНУ. Комисија ће сагледати да ли свака пријава садржи све неопходне елементе и на крају саставити листу кандидата. А две недеље пре званичних избора, 16. марта, биће одржана конференција на којој ће чланови Академије бити упознати са списком кандидата. Није правило али је пожељно да предлози за председника садрже и предлог програма рада и визију кандидата, казао је Костић.

Приче о неком мом тајном деловању немају везе

Невољно, или се само тако чини,  говорио је одлуци да се после осам година повуче самовољно из трке за евентуални трећи мандат на челу САНУ:

– Одлука моје маленкости јесте да после два турнуса мислим да није уљудно нити пристојно да наставим са својим присуством на челном месту Академије. Приче које се у медијима појављују о неком мом тајном деловању немају везе. Ја сам то одлучио и то се не може мењати – одсечан је био Костић.

Осврнуо се и на то што се у меддијима и јавности, од када је саопштио да одлази с места председника САНУ - спекулише с именима претендената на функцију председника САНУ:

– У једном од недавних интервјуа искрено сам рекао да уколико Академија нема бар десет кандидата који не могу да раде боље посао од мене онда је треба расформирати. Имена која се појављују у штампи су потпуно легитимна. Не бих волео да та имена кандидата потврђујем, али 7. марта ћемо апсолутно сви бити информисани ко су кандидати о којима ће се одлучивати. Гајим још увек илузију да је та врста избора важна за ову средину. И у том смислу надам се да ће Академија кроз избор будућег председника и часника изабрати и даље правце кретања ове куће,  закључио је Владимир С. Костић.

“Хвала вам и довиђења...”

Када је упита “шта сматра најважнијим што је у протеклих осам година на месту првог човека САНУ урадио, одговорио је:

– Неумесно је да говорим о томе. Знам да сам желео да урадим још више. Себи могу да дам један комплимент – да сам посао радио свакодневно и с екипом која је преузела свој део одговорности. Да ли је било успешно, то ћете ви морати процените. Ја се не бих усудио. И није ово патетика. Хвала Вам ио довиђења!

Многи су ово “довиђења” протумачили тако – да ће се Владимир С. Костић ипак у задњи час предомислити, али...Уколико проф. др Владимир С. Костић остане при својој одлуци – да се не кандидује, сасвим је могуће да ће број могућих кандидата за првог човека најумније српске установе – Српске академије наука и уметности бити велики, а трка много неизвеснија.

“Гужва у шеснаестерцу!”

У академској чаршији, као могући “наследник” Владимира Костића помињу се: “вечити кандидат” – др Јован Хаџи-Ђокић (78, Бајина Башта), Миро Вуксановић (78, Крња Јела – Црна Гора), проф. др Коста Чавошки (81, Банатско Ново село), Тибор Варади (83, Велики Бечкерек, данас Зрењанин), др Стеван Пилиповић (72, Нови Сад), др Данило Баста (77, Зрењанин), књижевник Матија Бећковић (83, Сента) и као главни фаворит - писац и књиижевник Душан Ковачевић (74, Мрђеновац код Шапца)...а могуће је да се још неко појави, јер је изборна процедура у САНУ почела прошле недеље...

Дакле, фудбалским језиком речено: “гужва у шеснаестерцу!”, а потенцијалном победнику неће бити нимало лако, да у, по много чему, разједињеној САНУ добије потребан број гласова, 50 одсто плус један...

Јасно је. међутим, да ће се многи академици који се помињу као кандидати пресабрати и, верујемо реално проценити своје шансе, и одустати на време. Уз то, приметно је да међу кандидатима фигурира сам један (др Јован Хаџи-Ђокић) из Одељења медицинских наука, које је најбројније и по закону великих бројева има највише шансе да “прогура” свог кандидата, али...

Јасно је да међу поменутим академицима има научника разних политичких опција, Тибор Варади, Матија Бећковић, књижевник Душан Ковачевић, а један од оних који би могао да “помири” све опције је академик Данило Баста, који – како ми је рекао, нема намеру да се кандидује за председника САНУ!

Шта “квалификује” Душана Ковачевића?

Ипак, последњих недеља “испливао је” академик - као главни фаворит - писац и књиижевник Душан Ковачевић (74, Мрђеновац код Шапца)... Добро, али шта квалификује академика, писца и књижевника Душама Ковачевића као фаворита за будућег председника Српске академије наука и уметности?!

Да ли, и пре свега, речи из 2015. године тог редовног члана САНУ и великог драмског писца о судбини Косова и Метохије које покушавају да нам отму:

 - Ако постоји некакав ’сценарио’ за ’коначно решавање српског питања’ као вечитог ’реметиоца’ идеје о међународној контроли балканских простора, он, вероватно, личи на немачки план током Другог светског рата – подела Србије по ’интересним зонама’ (погледати мапе из 1941–1944). Тренутни, међународни ’дипломатски рат’ око Космета води се заправо само из једног јединог разлога – како пронаћи у Србији људе – било би добро да су из ’врха власти’, који ће потписати некакав папир – било шта, може и салвета, да се – (добровољно) одричу свог дела земље не би ли чиновници разноразних ’мировно-преговарачких организација’ имали нешто ’црно на бело’ пред светом и, нарочито, пред сецесионистима у својим земљама, да је ’случај Србија’ решен на ’добровољној основи’, те нема смисла да и они, на пример, Баскијци, потежу за експлозивом и муницијом, у жељи да добију Оно, што су Они добили тероризмом. Тај папир, тај ’поклон’, у Србији нико (нормалан и моралан) неће потписати, а онима који би то ипак учинили – без обзира на то што би им потпис ’важио’ као да је на тараби, ваљало би спремити ’анекс уговора’, у који би било ’таксативно унето – поклања и своју кућу, окућницу, станарско право и гробно место, те, тако тим чином и потписом потврђује своје убеђење да се само уступцима и одрицањем могу изградити ’добросуседски односи’ са будућом државом на територији Србије, све у име мира и будућности, Србије.” (20 српских подела (Срба на Србе), Завод за уџбенике, Београд 2015, стр. 32) 

Верујем да су овим аргументованим, интелектуално бриљантним и високо моралним, ставом били инспирисани и предлагачи академика Душана  Ковачевића за кандидата који ће бити вољан и способан да изведе САНУ из лавиринта у који је запала у последњој деценији...Јер, Он, Душан Ковачевић, чини се, један је од ретких који би својим ауторитетом могао да одстрани дебеле закулисане радње на покушајима аутоколонизовању САНУ и Србије, уз прећутну подршку премијера Србије и да спречи давоски, клаус-швабовски Институт за стратешка истраживања  - који би требало “да замени” академијски одбор за српско питање...

Дакле. нови избори у САНУ 30. марта ове године, а у складу са процедуром имаће преклузиван рок да обелодане и истакну своју кндидатуру, али и да добију поверење 20 колега академика који би то морали и да потпишу. Неколико дана касније, сваки од кандидата који преда ове потписе јавно се представља колегама академицима. За разлику од многих других избора, где кандидат сам представља свој програм, овде о кандидатима беседе држе други академици.

Ипак, и ту има проблема, неким академицима то право може бити  "ускраћено". После анализе присутности на седницама, одељења сваке године дају спискове својих активних чланова који долазе на седнице, односно оних који, како се то каже у САНУ, "учествују у раду Академије". Очекује да ће ове године о новом председнику одлучивати “око” 110 активних академика...

Да би постао председник, кандидат мора да освоји бар половину тог броја, плус један. Гласање је тајно, гласа се на папирима између номинованих кандидата. Истовремено се бирају не само председник, него и потпредседници и секретар, али је то гласање одвојено, пошто се свака функција независно бира.

Уколико том приликом нико не обезбеди подршку више од 50 одсто гласача, две недеље касније за нове кандидате се организује ново гласање. Раније је било правило, које је у међувремену измењено, да кандидати који не прођу у првом гласању, или не се не изабере председник, немају право да се опет кандидује. Данас, и сада, то је промењено, па је могуће да ИСТИ кандидати поново буду на листи за новог председника и да ће се гласати док неко не добије 50 одсто плус један глас!

Будући да је број гласова очито пресудан, највећи утицај могу да имају одељења са највећим бројем чланова. У САНУ тренутно постоји осам одељења, међу којима је најбројније Одељење медицинских наука.

Историја САНУ

Историја Академије се може поделити на четири веће етапе, према облицима у којима је функционисала: Друштво српске словесности (1841–1864), Српско учено друштво (1864–1886), Српска краљевска академија (1886–1947) и Српска академија наука и уметности (1947–2011).

Током свог развоја, Академија је прошла кроз низ фаза, кроз преломе и узлете, од којих су неки дошли као резултат драматичних историјских преокрета, док су други били последица унутрашњег врења и размимоилажења академика. Ипак, Академија се одржала јер је, не само правно већ и практично, заузимала важно место у развоју српске науке.

Првобитни изглед Палате САНУ после отварања 1924. године

Развијајући се од 1841. године, из Друштва српске словесности, а потом из Српског ученог друштва, Српска краљевска академија се по закону формира 1886. године. Она успева да преживи Први светски рат и траје до 1942, када је током окупације њен замрзнут, па поново обновљен 1944.

Током већег дела тог периода, Академијом председава Александар Белић, који ће остати њен председник и после  Другог светског рата... У јесен 1944, по налогу рејонске милиције, са зграде Академије се скида табла са дотадашњим називом и брише се реч "краљевска".

Нови назив је Српска академија наука. Ипак, Академија ће тек 1947. дефинисати свој нови статус и тада долази до великих ломова, део чланства и председник дају оставке, али се враћају одлуком Владе НР Србије.

Тада ће Академија бити успостављена новим законом, када почиње четврта фаза њене историје. Крајем осамдесетих, уочи и након слома Југославије, Академија је прошла кроз још један историјски преокрет, да би тек након 2003. поново заузела курс водеће научне установе у земљи.

Одељења Академије

По закону из 2011. године, Српска академија наука и уметности заузима врх пирамиде у научноистраживачкој делатности у Србији. Данас се Академија састоји од више одељења у којима је организован рад по областима истраживања академика:

Одељење за математику, физику и гео-науке; Одељење хемијских и биолошких наука; Одељење техичких наука; Одељење медицинских наука; Одељење језика и књижевности; Одељење друштвених наука; Одељење историјских наука; Одељење ликовне и музичке уметности

У саставу Академије су и огранак у Новом Саду, Центар у Крагујевцу, Центар у Нишу, затим више различитих института, као и фондови и задужбине. У марту су избори и за председнике огранака САНУ у Новом Саду и Нишу...

Досадашњи председници

Јосиф Панчић (1887–1888), Чедомиљ Мијатовић (1888–1889), Димитрије Нешић (1892–1895), Милан Ђ. Милићевић (1896–1899), Јован Ристић (1899), Сима Лозанић (1899–1900), Јован Мишковић (1900–1903), Сима Лозанић (1903–1906), Стојан Новаковић (1906–1915), Јован Жујовић (1915–1921), Јован Цвијић (1921–1927), Слободан Јовановић (1928–1931), Богдан Гавриловић (1931–1937), Александар Белић (1937–1960), Илија Ђуричић (1960–1965), Велибор Глигорић (1965–1971), Павле Савић (1971–1981), Душан Каназир (1981–1994), Александар Деспић (1994–1998), Дејан Медаковић (1999–2003), Никола Хајдин (2003–2015), Владимир С. Костић (2015-2023) ...

(Коначан рок за достављање предлога за кандидате искључиво путем писарнице САНУ је 7. март)

Видети још: Владимир Костић: Не знам ко ће бити кандидати за председника САНУ, али ја сигурно нећу

Владимир Костић у свом последњем обраћању са места председника САНУ: Завршавам као злочинац на месту злочина и затварам тај круг. Једноставно, време је за друге