недеља, 22. децембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Коментар дана

Поплаве и ММФ

PDF Штампа Ел. пошта
Бранко Павловић   
четвртак, 10. март 2016.
Највећу штету за привредни раст Србија трпи због тога што нема своју монетарну политику. Формално има, али све је под контролом ММФ-а. И када су закони у питању и политика Народне банке Србије и оперативно-кадровски. Све. Може гувернер да се мења, али не може да се бира политика коју НБС води.

Када то кажем, највећи број људи нема појма о чему говорим. Наравно да не разумеју зато што се баве другим стварима. А модерни колонизатори на то и рачунају: мали број људи схвата како ми владамо Србијом (и, наравно, не само Србијом и не само путем монетарне политике), а и кад разумеју, док неком објасне - прошао воз.

Е сада ћу показати на примеру заштите од поплава шта би значило када бисмо заиста водили сопствену монетарну политику.

1. Зашто нема потребних устава, насипа, брана, очишћених речних корита, мелиоризационих система итд? Зато што нема пара.

2. Зашто нема пара? Зато што је привреда слаба и не би могла да издржи порезе, таксе или акцизе из којих би се радови на заштити од полава финансирали, а не смемо да имамо већи буџетски дефицит.

3. Зашто не можемо да имамо увећан буџетски дефицит за финансирање заштите од поплава, тако да он у једној години по том основу порасте за 12 одсто? Зато што не можемо да се даље задужујемо у валути (евро или долар) јер нећемо имати одакле после то да вратимо. А пошто то знају и повериоци, додатни проблем је у томе да би камата на такво задужење била висока.

4. Зашто се задужујемо у валути када скоро све што нам је потребно за извођење радова за заштиту од поплава плаћамо у динарима? Зато што би комерцијалне банке у Србији (стране држе 80% тржишта) тражиле веома високе камате за финансирање у динарима, а онда би остало много мање за финансирање привреде и грађана, па би те камате веома порасле.

5. Зашто се Република Србија не задужи директно код Народне банке Србије? Зто што је то законом забрањено. Па шта, променимо закон. Не може, не дају ММФ, ЕУ, САД, ЕЦБ (Европска централна банка), ЕБРД (Европска банка за обнову и развој), ЕИБ (Европска инвестициона банка), СБ (Светска банка) итд.. Намерно их све набрајам пошто се Вучић хвали њиховом подршком.

6. И онда нема пара, поплаве непрекидно наносе огромне штете, много веће него што је потребно за изградњу заштитних објеката, губе се или су угрожени људски животи, опасност од заразе је стално присутна, деца се смрзавају, не иду у школе итд.

Укратко, поплава може, а заштита од поплаве не може. То је ММФ.

7. А сад ево шта би нормална држава, а то значи она која није неоколонијализована, урадила да спречи (смањи) дејство поплава:

а) Србија изда динарске обвезнице на 120 милијарди динара са 0,5 одсто годишње камате, са доспећем на 20 година и са периодом у коме се не наплаћује камата од пет година.

б) Народна банка Србије купи те обвезнице штампањем пара. Без задуживања.

в) Држава покрене свеобухватне радове на заштити од поплава. Ангажује се целокупна оператива која постоји и запосли се велики број људи. Пошто није „страни кредит“, критеријуме за добијање послова поставимо тако да их добију наши извођачи.

г) Привреда живне, људи који су сада запослени плате своје рачуне, подигне се наплата пореза и доприноса, па здравство и пензиони фонд треба мање дотирати из буџета, подигне се стандард грађана, порасте БДП. И, наравно, нема више тешких последица поплава.

д) За период од 20 година, када дуг доспева на наплату, води се политика инфлације од око 8 одсто. Стабилно, јер је предвидивост инфлације много важнија од њене стопе. По том основу, када дође на наплату дуг је са садашњих милијарду евра (долара) пао на 200 милиона.

Другим речима, данас смо постигли све ефекте од милијарде, а будуће генерације ће платити само једну петину данашњег добитка, а истовремено смо уштедели неколико милијарди евра на име мањих штета од поплава у двадесет година.

Када одузме те две цифре (једна милијарда изведени радови + пет милијарди уштеда јер нема поплава- 200 милона евра на име плаћања дуга) укупна корист за Србију је 5,8 милијарди евра! Зато је сопствена монетарна политика од највеће важности за сваку земљу.

8. Па добро, али шта не ваља у овом моделу? Ништа, осим што би Србија могла тим путем полако да стане на своје ноге, а то је основни разлог зашто морамо да трпимо поплаве.

9. На крају, да ли то раде друге централне банке када је то толико повољно и за грађане и за економију? Наравно. Највећи купац обвезница САД су Федералне резерве (систем који има улогу централне банке у САД). Више и од Кине (то, наравно, варира, али је око нивоа збира Кине и Јапана, као највећих поверилаца). Европска централна банка месечно купује обвезнице само по једном инструменту у висини од 60 милијарди евра месечно. Штампа паре и купује обвезнице. Исто раде и у Јапану и Британији.

Али зашто они могу, а нама то исто не дају? Зато што је разлика огромна: они су колонизатори, а ми смо колонија.

10. Молим да све ово имате у виду када слушате Вучића о томе шта је урађено, шта ће бити урађено, како ће се помоћи, како ћемо све паре које имамо потрошити за збрињавање људи, како ће се пооштрити питање одговорности итд. Само нећемо ни за милиметра пружити отпор ММФ-у.

У преводу, ми ћемо потпуно прихватити да будемо плављени изнова и изнова, али се супротставити ММФ-у нећемо јер би то било враћање у средњи век. А и хвале нас, а то онда значи хвале Вучића.

Око тих похвала, не знам шта је ваша прва помисао када то чујете - вероватно се стидите, али је моја асоцијација да је Вучић много... поносан.

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер