Страдали су Срби по Метохији и на Косову 1998/99 веома много. Међутим и због близине границе и због специфичности борбених дејстава Срби из Ђаковице су изузетно много пострадали. Толико много да је и данас, 15 година након рата, одлазак у родни им град скопчан са великим опасностима, а о повраћају њихове узурпиране имовине нема ни говора.

Оно што се било ко договарао са Крстимиром Пантићем – показало се као прилично непоуздано. Не могу се ослонити на њега тим пре што се показало да његови ставови нису идентични са ставовима његове странке.

Ово што Дачић изјављује није државнички став, и најмање је важно што је то изјавио за Србе са Косова, јер је то став, а актери на које се односи могу бити различити. То можда није државнички став, али политички свакако јесте, и то је оно што брине. 

Када је на ред дошло гласање на косовским изборима, односно интеграција Срба са севера у уставни и правни систем „Косова“, велеиздаја је била све огољенија и почела је да се истерује на чистац.

Сада се, на општу жалост свега српства, на издајнички начин, цело Косово и Метохија, и посебно наглашено “северни део” предају у надлежност Тачијевог “државног система”, који и расписује и спроводи ове фамозне изборе.

Управо оно што ми на овом месту упорно понављамо већ месецима, да је тзв. Влада у Приштини већ одавно затворила поглавље које се зове „Чије је Косово“? Она сада наступа државотворно. И, наравно, она се понаша као свака нормална влада. Не дозвољава политичарима из иностранства да се мешају у изборни процес.

Није до краја разумљиво зашто део политичке сцене јалово инсистира на изјашњавању Уставног суда о Бриселским споразумима, будући да се својим вишемесечним оглушавањем о захтеве за оцену уставности, тај суд више него изјаснио.

Данас, Србија према Космету и непријатељима Србије води крајње плашљиву и вазалску политику, политику забијања главе у песак, попут ноја, јер ако не види опасност исто му је као и да је нема.

Духовни смисао, ипак, не зависи само од порекла имена. Косово је, првенствено, место српског сведочења верности Богу (реч мученик и значи, оригинално, „сведок истине“). Тако да је његов данашњи смисао у ствари наталожен, временом, свим оним што за нас представља ова надисторијска српска лозинка. 

Нека Вам је све просто, али капитулација је издаја и дужан сам да се оглушим о послушност, све и да сте остали моја Влада. Извините ако сам Вам икада поверовао и тога се стидим!