Da se žiri rukovodio specifičnim dnevnopolitičkim pogledima, vidi se i u dodeljivanju specijalnog priznanja knjizi „Povijest gej i lezbijskog života i kulture“, budući da se bavi problemima koji se prelamaju kroz neke od ključnih perspektiva našeg života.

Ukoliko gej aktivisti sebi uzimaju za pravo da osporavaju tradicionalni moral, isto tako sledbenici tradicionalnog morala mogu da daju sebi za pravo da osporavaju sistem vrednosti gej aktivista. Svaki dijalog ili kompromis oko moralnih pitanja i shvatanja prava je ovde nemoguć.

Savremeni kolonijalni diskursi, u filozofskom smislu, u protekle dve decenije mahom su se koncentrisali na dve linije rekonsturisanja i reinterpetacije stvarnosti: neoliberalnu i postmodernu. Ali kakva je politička filozofija postmoderne?

Šta bi se onda postiglo dodatnom zabranom baš svakog telesnog kažnjavanja dece? Ništa posebno, osim što bi to bila nova kompromitacija našeg pravnog sistema, uz stvaranje brojnih mogućnosti za teške zloupotrebe.

Ljubinka Trgovčević je opisujući nadmeni i hvalisavi tip Srba u stvari demonstrirala mnoštvo autostereotipa, a sve u težnji da se suočimo sa realnim stanjem u našem društvu i to bez jasno izražene želje da upoznamo druge narode, zaključujući da smo bolji od ostalih.

Tako je i država mislila da svoju roditeljsku ulogu može da odigra naturajući deci, umesto sopstvenih roditelja, ljude koji se njima bave koliko traje radno vreme i koji sada definitivno ne lome prste čekajući da njihova „čeda po službenoj dužnosti“ vrate kućama iz zatvora.

Da li je moguće da se pogledi na svet „zapadnjaka“ i „istočnjaka“ toliko radikalno razlikuju? Nemoguće, jer upravo sam Ričard Treći služi kao dokaz da su osnovne predstave o dobru i zlu, te političkim manipulacijama dobrom i zlom, večne i nepromenljive.

Bile su potrebni široka teološka obrazovanost i slikarska obaveštenost da bi se slikama tako podrobno izrazila savremena shvatanja o poreklu sveta i života, o odnosu hrišćanstva prema starijim, biblijskim kulturama.

Ukoliko se toliko snishodljivo i ljigavo dodvoravamo tom istom Zapadu, i ponašamo kao banana republika, kakvo poštovanje i pozitivan imidž mi možemo očekivati od istih? Ko uopšte voli beskičmenjake i ulizice?

Doček Novaka Đokovića bio je idealan slučaj za hejtere. Seljana, primitivizam, idolatrija, šta će Miroslav Ilić, još na plejbek, dočekivali ga popovi, pa "Tap 011" koji se lizao sa Miloševićem, ju ju ju...