Kao što ne znam tačno zašto nas nameravaju uništiti ili makar to što ostane preimenovati, a nameravaju, nije više ni važno što, zbog nečega je u svemu tome jako bitno da ne znamo koje nam je pismo, naravno ni jezik uskoro, a posle toga ni ime.

Šta vam još ostaje? Čitate tekstove na Internetu, ljutite se na autore koji pišu latinicom. Mrzite latinicu, kažete – to nije srpsko pismo. Lovite hrvatske reči, i predajete ih Hrvatima ne znajući da su to vaše reči. Vaša je kriva kriva predodžba da postoje svi ovi novi jezici, iznikli iz srpskog. Po Vuku.

Korišćenje dva pisma u jednom nacionalnom korpusu dovodi do nepotrebnih gloženja. U normalnoj državi ne bi bila potrebna udruženja poput „Ćirilice”, jer bi se podrazumevalo da jedan narod ima jedno pismo. U uslovima jednoazbučja ne bi bili potrebni ni članci, knjige, televizijske emisije i drugi oblici kulturnog angažovanja u prilog ovog ili onog pisma.

Čak i ova nakardna imena, koja nemaju nikakve veze sa našim stvarnim jezikom, pokazuju koliko je filmskim stvaraocima stalo do bilo kakve, čak i formalne jezičke verodostojnosti.

Zanimljivo je da se vršilac zgražava što se jedan profesor univerziteta – Tešić – ružno obraća njemu – drugom profesoru univerziteta. U Tešićevom slučaju je to što je profesor univerziteta u većem delu teksta otežavajuća okolnost, pošto je, uz honorar u Glasniku, primao drugu platu. 

U SG zatekao sam 27 urednika i lager knjiga koji danas iznosi oko 630.000.000, te je neminovno smanje izdavačke delatnosti i otpuštanje urednika po ugovoru, koji rade i u drugim ustanovama.

Nova vlast u Srbiji je, umesto da, kao barem deklarativno „patriotskija“ od prethodne, pokuša da obezbedi pristojnije finansiranje umetničkog stvaralaštva i poštenija pravila igre, priču o ovoj oblasti počela mantranjem o „patriotskoj kulturi“, što je bilo pogrešno formulisano.

Dakle, ono što zovemo kulturom u Srbiji postalo je jedno pamfletsko prepucavanje pismenijih među nepismenima. Kulturni radnici postali su promoteri izvesnih ideja. Isto kao estradne zvezde. I tu nema razlike. I zato Farma i zato Veliki brat. 

Gđa Brkić je apelovala na žene da se više bave politikom. Zašto i pored svih apela žene to izbegavaju? Odgovor na to pitanje može se činiti složenim, ali možda to i nije; možda je on jednostavan i paradoksalan: takve pozicije nisu zapravo toliko pogodne. 

Da li je ovaj citat Svetin ili je i njega negde pođonio – ne znam. Iskreno, voleo bih da ga je negde drpio. Iz istog razloga iz kog se nadam da, ako nedotupavna sintagma i jeste, nedotupavni i nepismeni naslov teksta nije njegov.