Povodom teksta „I političar može da promeni mišljenje” 

Vlada Srbije je 2004. usvojila nacrt Ustava koji je predložio DSS, ali je na insistiranje G17 plus uneta odredba kojom Skupština Vojvodine umesto odluka donosi zakone.

Dakle, polovinom 2004. godine Vojislav Koštunica i njegova vlada bili su uvereni da davanje Vojvodini i Kosmetu prava na zakonodavnu vlast ne znači stvaranje države u državi i da ne vodi separatizmu. Sada misle sasvim drugačije.

Povodom teksta „Političarenje” Dragana Bujoševića

Bujoševiću nisu nedostajale teške kvalifikacije, ali mu izvesno nedostaju elementarno znanje da se u ovu temu upušta i politička pristojnost prema predstavnicima jedne opozicione stranke.

Opisuje Mirjana fotografiju, zamjera na bundi, osmijehu, fotoosjetljivim naočarima, Dodikovom glupo samouvjerenom osmijehu, a onda navodi ratne citate Biljane Plavšić. Predočava da su ratne izjave važne, kao da je rat književno veče, recital.

Ta gospođa, kao što i naslov upadljivo saopštava, jeste Biljana Plavšić, „bivša predsednica Republike Srpske“, a pre toga (to list ne navodi), a po njenim sopstvenim rečima, „najradikalnija od svih“ članova jednog „zločinačkog udruženja“ (to ja kažem).

Nikada tokom otomanskog vremena nije bilo verske ravnopravnosti, a pogotovo ne zvaničnog multikulturalizma. Period od 15. do 20. stoleća na Balkanu bio je „uspešna priča“ samo za muhamedanstvo.

Povodom teksta "Ulice za hrabre" Nikole Tanasića
Tanasić mi, međutim, prebacuje da sam "neuporedivo zlonamerniji i ciničniji" od gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa, sa kojim me je svrstao u "neprincipijelan tandem".

Neuporedivo zlonamerniji i ciničniji bio je komentar dana Strahinje Bogdanovića na Internet prezentaciji NSPM, koji se, kritikujući srpske vlasti i udarne pesnice „Druge Srbije“, u svemu lepo složio sa gradonačelnikom Beograda.

Bošku Jakšiću je sve to "otužno". Naravno, jer su Petkovići stanovnici Kosova, za čiju se "nezavisnost" Jakšić već dve godine gorljivo bori upravo na stranicama "Politike"! Jakšić čak citira svog sina, koji je, navodno, "ogorčen" pisanjem NSPM.

Završni nam je udarac Ljubomir probao zadati u vidu optužbe za "napujdavanje komentatora". Pakleni plan nam je bio – otkriva ovaj mrzitelj intelektualne promaje – da nejakog Teofila bacimo našim jakim i uvek-krvi-žednim čitaocima "da iskale gnev".