Одговор Бобану Стојановићу

У свом допису медијима господин Стојановић тврди да деца могу бити геј[1]. Тврди да је то чињеница. То је корак даље од тврдње и теме спорне изложбе “Наше квир детињство”на којој су биле приказане фотографије невине обнажене деце. Г. Стојановић тврди да деца могу бити хомосексуалци. Деца нису ни хомосексуалци ни хетеросексуалци. И једно и друго подразумева психичку и сексуалну зрелост, а деца и малолетници нису психички и сексуално зрели. Тврдња г. Стојановића да деца могу бити хомосексуалци, значи да он сматра да су деца и малолетници сексуално зрели и сходно томе он тврди да деца могу бити сексуални субјекти и објекти. Подсетио бих на кривично дело педофилије, односно дело заговарања и пропагирања педофилије. Деца имају само заметке сексуалности.

Дечија сексуалност почиње да се изражава и да расте у пубертету и заокружује се тек на крају пубертета. Поред тога што означава хомосексуалну особу, реч квир (queer) такође значи и – изопачен. Ко нормалан може да тврди да су деца хомосексуална и изопачена? Нико нормалан. Само Хелсиншки одбор и организатори Параде срама. Хелсиншки одбор у свом саопштењу[2] тврди да је организовао семинар за малолетнике, као део изложбе «Наше квир детињство» што је недозвољено.

Дете је у кривичном законодавству дефинисано као лице које није навршило четрнаест година старости, а малолетним лицем сматра се оно које је старосне доби од четрнаест до осамнаест година. Наш “Казнени законик” између осталог каже: “Обљуба са дететом. Члан 180.(1) Ко изврши обљубу или са њом изједначен чин са дететом, казниће се затвором од три до дванаест година. Недозвољене полне радње. Члан 182.(2) Ко под условима из члана 180.став 1. овог законика изврши неку другу полну радњу, казниће се затвором од шест месеци до пет година. Подвођење и омогућавање вршења полног односа. Члан 183.(1) Ко подведе малолетно лице ради вршења обљубе, са њом изједначеног чина или друге полне радње, казниће се затвором од једне до осам година и новчаном казном. (2) Ко омогућава вршење обљубе, са њом изједначеног чина или друге полне радње са малолетним лицем, казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном. Навођење малолетног лица на присуствовање полним радњама. Члан 185а (1) Ко наведе малолетника да присуствује присуствује силовању, обљуби или са њом изједначеним чином или другој полној радњи, казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено употребом силе или претње, или према детету, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година».

Господин Стојановић, Хелсиншки одбор и организатори Параде срама не поимају да су породица, родитељство и потомство (деца, мајка, отац) традиционалне, непревазиђене и племените вредности које обезбеђују здраво друштво, демографску виталност народа, које показују поштовање према предачком наслеђу, и омогућавају здраву и неометану смену генерација у Србији. Због тога породица, родитељи и потомство захтевају посебну заштиту од стране државе. Друштво је дужно да штити легитимне интересе деце и малолетника као важну друштвену вредност. Један од основних циљева је да млади нараштаји буду заштићени од чинилаца који негативно утичу на њихов физички, интелектуални, ментални, духовни и морални развој.

У том погледу, неопходно је успоставити мере у циљу обезбеђења интелектуалне, моралне и емоционалне безбедности деце и малолетника, укључујући и забрану вршења било каквих радњи усмерених на промоцију хомосексуалности ка њима. Забрана такве пропаганде има за сврху спречавање неконтролисаног ширења информација које угрожавају здравље, морални и духовни развој деце и малолетника и заштиту од заблуда о апсолутној једнакости традиционалних (хетеросексуалних) и нетрадиционалних (хомосексуалних) сексуалних односа. Може се сматрати да агресивна пропаганда хомосексуалности представља угрожавање уставних и законских права деце и малолетних грађана.

Из свега наведеног је јасно да је и у Републици Србији дошло време за доношење неопходних закона који ће заштитити децу и малолетнике и решити питање агресивне промоције хомосексуалности. Ако се некоме не свиђа терминологија забране исказана у могућем називу будућег закона (Закон о забрани промоције хомосексуалности), сасвим исти ефекат се може постићи формулацијама „Закон о заштити деце и малолетника од хомосексуалне пропаганде“ или „ Закон о заштити деце и малолетника од информација које промовишу порицање традиционалних породичних вредности“. Битно је да заштитимо младе нараштаје и да им пружимо прилику да као зреле и одрасле особе- процењују нпр. хомосексуалност- уместо да буду бесловесне жртве беспризорних ловаца на њихове душе.