Лукава прорачунатост или недоследност Војислава Шешеља?

Пре неки дан одржана је трибина СРС, чини се у Лазаревцу, о чему је СРС уредно обавестила јавност путем снимка на Јутјубу и на својој интернет презентацији[1]. Од свог повратка господин Шешељ говори о томе о чему говори на тој трибини - о издаји у СРС, о велеиздаји земље, о г. Николићу, о г. Вучићу, али говори и о госпођи Рашковић Ивић- у интервјуима и на конференцијама за штампу СРС.

Видим да јавност превиђа да господин Шешељ говори лоше и о себи, нехотице. Он је одличан говорник, наравно, али и поред покушаја, он себе не може да опере, да оправда, пред чињеницом да је он лично створио, гајио и уздигао, током 15 година, и господина Николића и господина Вучића и госпођицу Гојковић. И то није трајало три или пет, него петнаест година! То да су и СНС и г. Вучић и г. Николић и гђица Гојковић, невиђено зло по Србију, то је тачно. Али губи се из вида да је СНС хибрид, химера СРС и ДС.

Данас су три четвртине оне старе СРС у СНС-у. Да ли можемо поверовати да су сви ти људи били анђели док су били у СРС-у, а да су сада ђаволи када су у СНС-у? Или је приближније истини да сви они заједно, нису ваљано политички делали, од почетка, од 1990. године? Међутим, господин Шешељ себе приказује као анђела небеског. Да ли је господин Шешељ небески анђео? Није. Он је жив човек, са врлинама и манама. Господин Шешељ, нехотице, на тој трибини, неопрезно себе назива екстремистом, када каже да је г. Вучић некада био још екстремнији од њега. У деветом минуту снимка (9:01), господин Шешељ за господина Вучића каже: "али, у политичким говорима он је знао да буде још екстремнији од мене". Господин Шешељ признаје да је био екстреман у политичким говорима.

Знамо и да је СРС била екстремна не само у политичким говорима, него и у политичком деловању. То јесте проблем. Од повратка из Хага видна је намера господина Шешеља да много више политички удара по г. Николићу, него по г. Вучићу. И то је проблем. Не ради то господин Шешељ зато што се плаши господина Вучића, не, не плаши га се, него он то, као и увек, ради хладно и прорачунато, из политичког интереса. Већа је корист, процењује он, ударати слабијег - г. Николића, него јачег - г. Вучића. Господин Шешељ не жели да поступи исправно- да политички напада обојицу, али да много јаче напада веће зло по Србију- Вучића.

Господина Николића и његову породицу критикује и приватно - и због морала и због имовине, а господина Вучића не - а има материјала и за то (при томе да кажем да сам против злоупотребе било чијег приватног живота у политичке сврхе - а имовинска питања морају бити јавна - додуше, на западу је и приватни живот политичара- јаван). И ван тога, гледано чисто политички- господин Шешељ несразмерно више оптужује и напада г. Николића од г. Вучића. Мрачна стварност Србије говори да је потребно обрнуто. 

Ту лукаву прорачунатост потврђује интервју господина Шешеља порталу "Србин.инфо" у коме он каже да није сујетан, и да би могао да сарађује са Вучићем, само када би се овај сврстао уз Русе[2]. Новинар портала "Србин.инфо" поставља следеће питање Шешељу:"Изјавили сте да би сте сарађивали са Александром Вучићем ако се одрекне ЕУ и окрене Русији? Због чега онда не можете ни да склопите пакт о ненападању са Сандом Рашковић Ивић, која се већ определила за Русију, а не за ЕУ". 

Господин Шешељ даје контрадикторан одговор: "Санда Рашковић Ивић само глуми да се определила за Русију. Она је Вучићев инструмент. Вучић помоћу ње покушава да покупи још који проценат патриотског гласачког тела. Очекујем и на следећим изборима да ће она бити члан напредњачке коалиције са Вулином и другим хохштаплерима. А што се тиче Вучића, он је крупан играч на српској политичкој сцени. Ако се одрекне ЕУ и усмери ка интеграцији са Русијом, зашто бих ја сад робовао сопственим нетрпељивостима, зашто да будем киван и да се водим личним осећањима поводом његове издаје... Мени је битна Србија и интерес српског народа, према томе ко год крене у правцу интеграције са Русијом ми ћемо га подржати". 

Шта је ту контрадикторно? Прво, г. Шешељ неће сарадњу са женом која је доказани патриота, која је у трци за председницу ДСС победила са паролом "За Русију- против ЕУ". И три месеца активно води ту политику. Г. Шешељ жели сарадњу са човеком кога назива велеиздајником због мноштва разлога, од којих најважнији није несврставање уз Русију.

Залагања госпође Санде Рашковић Ивић г. Шешељ потпуно неосновано назива лажним, па се поставља питање како ће г. Шешељ хипотетична будућа Вучићева залагања за Русију, а против ЕУ- прогласити искреним, после свих Вучићевих "превара и издаја", да цитирам г. Шешеља? Контрадикторно је и то што г. Шешељ најављује сарадњу са Вучићем због тога што је "крупан играч на политичкој сцени"- без обзира на "велеиздајништво", опет цитирам г. Шешеља. А госпођа Рашковић Ивић није крупан играч на политичкој сцени, без обзира на чисту биографију и патриотизам- и то је дисквалификује као партнера СРС, по г. Шешељу. Г. Шешељу је битна само политичка форма - величина, а није му битна политичка суштина. Да ли је то површно и примитивно гледиште?

Кад већ говоримо о величини у политици, није наодмет подсетити да је на изборима 2012. године, ДСС освојила 7% гласова, СРС- 4,6% а Двери 4,3%. На изборима 2014. године ДСС је освојила 4,2% гласова, Двери -3,58% а СРС- 2% гласова. Контрадикторно је и то што се из одговора г. Шешеља може закључити шта је мана г. Вучића и његовог режима и једина препрека за сарадњу СРС и СНС. Па, није ваљда једина Вучићева мана то што неће да се приклони Русији? Има он сто горих мана. А све те страшне мане г. Вучића очигледно не сметају господину Шешељу.

Поставља се питање због чега? Део одговора сам дао. Цео одговор на то питање зна господин Шешељ. Контрадикторне и недоследне су и следеће речи г. Шешеља: "према томе ко год крене у правцу интеграције са Русијом ми ћемо га подржати". Госпођа Рашковић Ивић је усмерила политику ДСС у правцу интеграције са Русијом, али нема најављену подршку г. Шешеља. Даћу и одговор на питање због чега је г. Шешељ напао и вређао госпођу Рашковић Ивић? Прво, сујетан је, и увредио га је њен став спрам његове нехумане изјаве "да је и даље поносан на то што се радовао убиству Ђинђића"[3]. А госпођа Рашковић Ивић је том приликом одговорила на питање новинара агенције Бета: "Господина Шешеља, изјаве попут оне да се радује што је Зоран Ђинђић убијен не квалификују за сарадњу са ДСС"[4].

Међутим, госпођа Рашковић Ивић је оставила простор за сарадњу и, што је важније, није уопште вређала г. Шешеља називајући га нпр. именима домаћих животиња, већ је рекла:" У сваком случају треба Шешеља пустити да покаже за шта јесте и за шта није и у сваком случају сагледати про и контра за сарадњу с њим". Други разлог за напад г. Шешеља на ДСС и гђу Рашковић Ивић је то што он погрешно сматра да је ДСС главна опасност по СРС, и највећи конкурент за патриотске гласове. Грешка се не састоји у томе што г. Шешељ види да је ДСС значајнија и већа странка од СРС- што доказују резултати избора 2012. и 2014. године. Грешка је то што он не види потенцијал сарадње патриотских странака - који је много већи од простог збира процената појединачних странака. Наравно, сарадња патриотских странака подразумева и компромисе, и вођење рачуна о томе да се медијима не дају нехумане изјаве.

Кад говоримо о таквим изјавама, г. Шешељ такође превиђа да га најновија изјава о Зорану Ђинђићу сврстава раме уз раме са колегом, војводом Николићем, који је познат по нехуманим изјавама о Ђинђићу и Ћурувији. Кад саберемо све изјаве, и даље је уочљива духовна блискост ове три политичке личности. Видимо најављену сарадњу г.Шешеља и г. Вучића, те близаначку сличност изјава кумова, г. Шешеља и г. Николића. Стога нека нас не чуди ако се ова три ратна друга, ова три бивша Милошевићева министра, поново уједине, наравно у напорима ради добробити Србије. 

У том истом интервјуу постоји још контрадикторности и недоследности г. Шешеља. На питање новинара "Србин.инфо": "Са ким ћете у политичку сарадњу из такозваног патриотског блока? Какво је ваше мишљење о Дверима?", господин Шешељ невешто одговара :"А што се Двери тиче, они уопште нису регистровани као политичка странка. Могу њихови наступи да буду симпатични или не, али не заборавите да се политиком баве политичке странке. За СРС ипак постоји један проблем на који нико у јавности не обраћа пажњу. Двери уопште нису регистровани као политичка странка. А у јавности се спекулише о коалицији СРС-ДСС-Двери". 

Прво да подсетим да су Двери и ДСС 18. новембра формирали патриотски блок. У чему је слабост горе наведених изјава г. Шешеља? Г. Шешељ је доктор правних наука са вишедеценијским искуством у политици, везаним и за изборе. Стога чуди да др. Шешељ не зна да то што Двери нису регистрована политичка странка, није никаква прапрека за политичко деловање и учешче на изборима, на којима су Двери и учествовале 2012. и 2014. године. Такође, нетачно је да се политиком баве само политичке странке.

Наши закони и прописи дозвољавају да се политиком баве и на изборима учествују и удружења грађана, националне мањине, групе грађана, те појединци- на изборима за председника републике нпр. Такође, то што Двери нису формална странка, није препрека ни за коалиције. ДСС и Двери су сходно законима и прописима, на пример, заједно изашле на локалне изборе у Земуну и Зајечару. Никаквих формалних препрека, у том погледу, нема ни за учешће коалиције ДСС-Двери-СРС на наредним парламентарним изборима. Чуди ме да др. Шешељ то не зна. На последњим изборима регистрована политичка странка - СРС је освојила 2% гласова а нерегистровани политички покрет - Двери 3,58%. Недоследно је и контрадикторно то што г. Шешељ истиче препреке за сарадњу са Дверима- које нису регистрована политичка странка а истовремено на једној конференцији за штампу СРС, најављује да СРС може да разговара и сарађује са "озбиљним људима" како г. Шешељ назива господу која представљају два удружења грађана- Државотворни покрет и Српску народну партију.

Логично питање је због чега је статус Двери, препрека за сарадњу са СРС, а исти такав статус ДП и СНП- није препрека? Одговор је немогуће дати. Тумачење је следеће - за разлику од ДСС, г. Шешељ нема шта да замери Дверима, па налази провидан, неозбиљан и детињаст разлог за одбијање сарадње. Такође, што је мудро, оставља простор за сарадњу са њима. 

Да закључим. Добро је што господин Шешељ критикује г. Николића, али сумњу у непристрасност г. Шешеља, изазива огромна несразмера између критике на рачун г. Николића и оне на рачун г. Вучића. Јасно је да господин Шешељ штеди г. Вучића у својим жестоким критикама и да у томе примењује двоструке стандарде- један стандард беспоштедне критике према г. Николићу и други стандард много блаже критике према г. Вучићу. Уз то, г. Шешељ каже да са Вучићем може и да сарађује, уз горепоменути услов. Поставља се логично питање због чега онда г. Шешељ изричито одбацује могућност сарадње са госпођом Сандом Рашковић Ивић и ДСС-ом, који воде политику изразитог противљења уласку у ЕУ и политику јасног сврставања уз Русију?

Нема логичног одговора. Такође се поставља питање због чега господин Шешељ вређа госпођу Санду Рашковић Ивић, користећи увреду која мирише на дискриминацију на полној основи? Тај стандард не користи у случају г. Вућића, већ му уз критике, често упућује и комплименте. Наравно да није спорно то што г. Шешељ не вређа г. Вучића на тај најприземнији начин, на који вређа госпођу Рашковић Ивић- већ је спорно то што опет користи двоструке стандарде. Један- благ- спрам свог архинепријатеља и господара Србије, г. Вучића, и други жестоко увредљив- спрам жене која му никада није наудила и која је председница једне десне, патриотске опозиционе странке. 

Поздрављам повратак господина Шешеља из злотворског казамата и желим му оздрављење. Потписао сам радо током свих ових година све петиције СРС у корист г. Шешеља. Својевремено, када сам био оно што више нисам, функционер ДСС, о Хагу и г. Шешељу сам у новембру 2007. године за "Курир" изјавио следеће, цитирам "Курир": "Небојша Бакарец, функционер ДСС, стекао је утисак да тужилаштво нема ништа против лидера радикала и да ће морати да га пусте на слободу. Сад је потпуно јасно да њему тамо суде за наводни говор мржње, а то није кажњиво. Мислим да ће максимално развлачити суђење, једно две године, и да ће на крају морати да пусте човека - каже Бакарец. Према његовом мишљењу, Шешељ је већ победио Хашки трибунал када је истрајао у штрајку глађу и спречио наметање адвоката. Да Шешеља тамо држе без основа, сведочи и чињеница да скоро пет година чека на суђење. Тај трибунал ће тек да се сроза када буде морао да га пусти кући - закључује Бакарец"[5].

И поред свега сматрам да врата за сарадњу ДСС и СРС нису сасвим затворена. Да ли ће бити сасвим отворена, зависи од СРС.