Predsednik Republike Srbije bi morao biti oličenje demokratske kulture, umerenosti, ali i garant kritičkog dijaloga u našem društvu. Ipak, daleko je on od toga da bude predsednik svih građana Srbije. Tu nameru nije nikada ni imao, jer uvek nastupa kao ostrašćeni naprednjački partijski aparatčik, koji otvoreno izjavljuje da njega ne obavezuje većinska volja naroda.

 Pod kojim smo mi to okolnostima i uslovima, gospodine ministre, spremni da prihvatimo nezavisnost „Kosova“? I da li uopšte smeju da postoje takve okolnosti?

Evrointegracije Srbije su od početka bile velika zabluda, čija se kontradiktornost najbolje očitavala u paroli „i Kosovo i EU“. Upravo su zemlje EU, kao partneri SAD u NATO, bile angažovane na nasilnom i protivzakonitom odvajanju autonomne pokrajine Kosova i Metohije.

Upotreba tradicionalnih toponima na manjinskim jezicima, kada se oni razlikuju od zvaničnih, spada u domen zaštite prava nacionalnih manjina. U državama u kojima ovakva praksa postoji obično se zahteva da u dotičnom naselju ili regionu postoji znatan udeo manjinskog stanovništva.

I sad, posle desete, petnaeste situacije kada sam na taj način bio prozivan, rekao sam, otprilike: „Ne, ja nisam menjao nacionalnost. Ja nisam, ali možda vaš lider jeste. Vaš je lider od pravoslavca postao protestant, a od Srbina - Albanac“

Treba biti vrlo oprezan s pričom o povlačenju države iz medija. Jer smo je već u velikoj meri povukli i skoro ukinuli, a dobili smo samo to da se „država“, odnosno centri političke vlasti i moći, neformalno i nezvanično, putem fiktivnih i skrivenih vlasnika, mešaju, kontrolišu i proizvode ovaj medijski haos i prljavštinu koju gledamo svuda oko sebe.

Kosovska kriza i stogodišnjica prisajedinjenja Vojvodine Srbiji prilika su za ponovno otvaranje uvek tinjajućeg pitanja položaja Vojvodine u Srbiji. Sukobljeni su stavovi vojvođanskih autonomaša, koji ponovo ističu zahtev za federalizaciju Srbije sa Vojvodinom kao jednom federalnom jedinicom, i srpskih nacionalista, koji u svakoj autonomiji vide začetak separatizma.

Cilj Saveza: Formiranje alternative autokratskoj i nedemokratskoj SNS na jednoj adresi, na jednom broju na glasačkom listiću, linearno od republičkog do nivoa lokalne samouprave. Komuniciranjem doći do toga da se na lokalne izbore 2020. izlazi sa dilemom glasa li se za SNS ili Savez. Napraviti alternativu na jednom mestu, pod jednim brendom, jedinstvom i idejama motivisati opozicione birače na glasanje

Ove godine, u martu, prva potpredsednica Vrhovne Rade Irina Geraščenko napisala je na svom nalogu na Fejsbuku da se na sajtu NATO pojavila informacija da je Ukrajina dobila status kandidata za prijem u ovu organizaciju. Međutim, Ukrajina ne može da postane punopravna članica NATO sve dok traje sukob u Donbasu.

Resuverenizacija otvara mogućnost stvaranja alternativnog koncepta neoliberalizmu, koji danas dominira. Srbija treba da bude jaka, socijalna i demokratska država, koja uvažava prava svih svojih građana, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost.