Од почетка се реч „геноцид“ недоследно користи. Постоје две врсте недоследности када је реч о употреби овог појма. Неки се хватају за претходну намеру и план, као важан део „правог“ геноцида. Врло је тешко рећи када је намера изричита, а када прећутна

Закон о забрани дискриминације у суштини говори да Законодавно тело (Скупштина) није у стању да доноси јасне законе, те је неопходно да постоји посебно „експертско“ тело које ће да „менаџује“ друштво и свима говори шта је добро а шта не

Стојећи на новој историјској полазној тачки, спремни смо да заједно са српским пријатељима изградимо заједницу Кине и Србије са заједничком будућношћу у новој ери. Пролећно цвеће ће се једног дана претворити у јесење плодове, а дрво кинеско-српског пријатељства ће се развити тако да буде високо и јако, као и донети више плодних резултата који доприносе бољитку оба народа. То је оно што заједно очекујемо и чему желимо да сведочимо

Заједништво увек почива на заједничким циљевима и вредностима. Важно је било сачувати заједништво само ако оно опстаје на истим циљевима и визијама демократске будућности

Идеја о аутономији Косова и Метохије, према сведочењу Владимира Бакарића, који је четврт века био први човек Комунистичке партије Хрватске, скована је на Вису лета 1944. Била је то, заправо, накнада Албанцима због немогућности да Космет припоје Албанији

На овом месту, мора се рећи да већа опасност по српске интересе тренутно лежи у најављеном уласку Косова у Савет Европе. Улазак тзв. Косова у Савет Европе представљало би већи пораз него сви досадашњи потписани и непотписани споразуми, који би умањили капацитете Србије и како у односу на Косово и Метохиију, тако и у одбрани Републике Српске

 Један од начина деловања је свакако предлог који је професор Слободан Самарџић веома аргументовано у неколико наврата износио у својим наступима, а односи се на прекид преговора са Приштином док год не буду створени услови да и албанска страна почне да спроводи постигнуте договоре и споразуме чију реализацију је иначе гарантовала тзв. међународна заједница оличена у представницима Квинте и САД.

Можда данас пишемо ћирилицом, можда имамо заставу са орлом и оцилима, можда певамо "Весели се српски роде" уместо "Игра рокенрол цела Југославија", али шта нам то вреди ако смо изгубили слободу да сами одлучујемо у каквом друштву желимо да живимо, са ким хоћемо да радимо и тргујемо, ко су нам савезници, а ко непријатељи?

Има ли граница нашем понижавању и несхватљивом недостатку достојанства и самопоштовања, да нам се без икаквог стида на 25. годишњицу бомбардовања Београда - ова клептократска власт у сагласности са „инвеститорима“ из САД, земље која је била и остала главни покровитељ и подршка тзв. косовске државности нуди рушење зграде Генералштаба?

Вест о поклањању зграда Генералштаба је пласирана по уобичајеном моделу збуњивања јавности. Највећи проблем је поклањање агресору кључне локације у држави коју је пре двадесетак година зверски бомбардовао, а пре тога скоро деценију давио санкцијама