Очигледан је јаз између либералних владајућих елита и новинара са једне стране и обичног српског народа са друге стране. Непроглашена либерална коалиција свесно води државу у смеру глобализма и неолиберализма, супротно осећањима и јасно израженој вољи народа

Ззапочето национално окупљање, које је институционализовано у Народној Скупштини, и кроз заједничке резолуције и декларације о реинтаграцији КиМ у уставно-правни поредак РС, као и неувођење санкција Русији, полако добија обрисе новог националног базичног консензуса

Подршка украјинском изгинућу и самоунесрећивању трајаће све док се до последњег буду борили за туђе вредности и док буду гинули за туђе интересе

Након формирања нове Владе Србије, откривена су три захтева Аналене Бербок, која ће очигледно бити политика нова Владе

Упркос јавно изреченом обећању у Народној скупштини, председник Републике до данашњег дана та писма није послао. У међувремену, пропустио је и да у свом обраћању Генералнoj скупштини УН каже да је за Србију чланство такозваног “Косова” у УН неприхватљиво

У датој ситуацији, за почетак је довољно што се ова иницијатива уопште појавила. То је бар доказ да у Србији постоји неко ко о овим кључним питањима размишља својом главом. Тај услов увек је у историји био онај нужан, премда не и довољан, основ за промене које се руководе начелом највећег добра народа

Да, били смо у Америци. Да, добили смо ниво саговорника виши него било ко, ко је до сада као опозиција долазио из Србије. Да, рекли су нам да су шокирани потписивањем споразума Селаковић-Лавров, помињали да ће Европа оштро реаговати и да се очекује олуја, али и рекли да и даље желе да развијају добре односе са Србијом. Помињали инвестиције и приближавање Западног Балкана Европској унији.

Ово је још једна јасна порука опозицији, какав одговор од ње можемо очекивати. Можемо се прибојавати да ће она и даље остати везана за своју илузију да ће у Парламенту моћи да мења напредњачки начин ауторитарне владавине, а то једино одговара А. Вучићу који се како он каже бави само чињеницама

Тужно је гледати колико енергије власт троши да превари и изигра грађане Србије. Да је само десети део тога потрошила на добробит тих истих грађана, Србија би била рај на земљи

На овај и овом сличне начине се припадност Репулици Српској занемарује, што временом води у незнање и заборав код генерација које тек треба да дођу. Код њих ће нам наша садашња национална застава бити мала, готово никаква вајда. Јер у тако поцијепаном народу она временом постаје само комад обичне тканине, којег ће нове генерације, ненаучене да припадају Републици Српској, бити спремне да замијене неком сасвим друг(ачиј)ом тканином