Зашто су директор полиције Вељовић и потпредседник Владе Вучић тог дана играли улоге као да су те претње биле јасне и стварне. То јест, да ли је неко обмануо њих - или су они обмањивали јавност?

Можемо нпр. од њих чути: Коштуница је „светло на крају тунела“. Али, нисмо ли у тунелу великим делом захваљујући њему? Такође се прича: Коштуница је „мудар“, Коштуница је „у праву“ и томе слично. Али мудар човек је у праву унапред, а не уназад.

Нестварно ми делује да “Курир”, који очито, по презентацији на државним ТВ и јавним сервисима, има третман државног листа пар екселанс, свима држи моралне придике о понашању и поштењу?!

Фото-галерија: Српски медији дан након хапшења Мишковића и хашке пресуде за геноцид Здравку Толимиру 

Није ли вучићевско-медијска халабука о хапшењима везаним за корупцију само перфидна покривалица за наш све већи национални суноврат? Не прикрива ли се њоме „наше“ нарастајуће прихватање и признање независног Косова?

Ако нам прете, онда сте дужни и човечанству. Нека људска раса зна шта чине Западњаци чија су уста пуна демократије, поштовања људских права и свега осталог са чиме манипулишу људима. Подсетићу вас шта они воле да говоре: „Демократије међусобно не ратују.“

Озбиљна држава на првом месту поштује свој устав, чува достојанство државе и свог народа и негује самопоштовање. Такву државу ће поштовати и уважавати. Понизност није одлика малих већ „банана“ држава.

Ослобађајућа пресуда генералима и Харадинају потпуно је оголила сврху Трибунала у Хагу, који је сада јасно показао да је установљен да би озаконио српску кривицу у ратовима из 90-их а Србе ставио у статус нације-парије.

Све идеје које су чиниле корпус некадашње демократске опозиције и грађанског отпора у време владавине старог режима немилосрдно су потрошене и обесмишљене и то управо од оних истих политичара који и данас претендују да творе нову опозициону снагу.

Ђилас је умро три мјесеца прије злочина у Сребреници. Дакле, предвидио је злочин. Гледајући учинке јаких ријечи, с једне сране, и Ђиласова предвиђања, с друге, изгледа да је вријеме на Ђиласовој страни, а не на страни Галбрајта, бриселских емисара и западних “експерата” за Балкан.