Осветољубивост, бес, огорченост, идолопоклонство – све су то разлози због којих први потпредседник Владе убедљиво води као најпопуларнији политичар у држави. Али, после уздизања на такво брдо обично следи пад са планинских висина.

Био је сведок и ученик историјских догађања, како у својој земљи, тако у Европи и свету. У својим јавним иступањима сведочио је и о ери врхунца хладног рата, о кубанској кризи, о стварању и улози ПНЗ, о паду Берлинског зида, о ширењу НАТО на Исток. 

Не кажем да би у том случају Велика Албанија баш стално опструирала ту комуникацију, али повремено сигурно би. Тек да се зна да нам дише за вратом, и да исту контролише. Можда би једном годишње био опљачкан или можда гранатиран неки камион, свеједно.

За разлику од коректне изјаве француског амбасадора да проблем споменика представља не само искључиво ствар Србије већ да се поред питања његове легалности намеће и констатација да његово присуство оживљава старе тензије, немуште изјаве осталих се могу двојако тумачити.

Одлазак са власти Бориса Тадића и ДС, формирање владе СНС-СПС-УРС, састанак Дачић-Тачи, ослобађајуће пресуде Готовини, Маркачу и Харадинају и хапшење Мирослава Мишковића представљају догађаје 2012. по избору Уредништва НСПМ.

Неке одреднице из образложења уз Резолуцију су, најблаже речено, чудне. Ако се КиМ дефинише као аутономија у оквиру Србије, како је могуће да се у тачки „Г“ предвиђа доношење устава АП КиМ. Зар устав није највиши правни акт суверене и независне државе.

Очигледно је да су напади на Добрицу Ћосића нека врста идеолошке иницијације за улазак у круг посвећеника некад агилне друге Србије, а сада новорођене треће Србије.

Многа друштва у свету са већом традицијом парламентаризма и друштвене одговорности бране се мање-више успешно од „политичке загађености“. Нека постсоцијалистичка друштва су користила институт лустрације, друга су искристалисала одређени кодекс понашања и стриктно поштовање етичких норми у понашању политичара.

Политички Савет ДС, чија би главна улога била да окупља интелектуални потенцијал, и даље воде људи који сносе велики део одговорности што је Демократска странка остала без свог некада изузетно снажног утицаја међу интелектуалцима.

Колико је платформа нереална, толико је Ахтисаријев план неправедан јер готово целокупна независност српске заједнице директно зависи или од воље косовских власти или од међународног цивилног представника.