Једно „оптимистичко“ читање јануарског истраживања НСПМ

1. Имамо значајно већу излазност него у новембру. Тај проценат се готово поклапа са повећаним процентом оних који ће гласати, али сада не знају за кога.

2. Проценат од 70% (69,9) невероватно је велики за период који је два месеца пре почетка кампање.

3. Висока излазност се једино рационално може објаснити другим податком из истраживања, а то је оцена стања у Србији, где 80,5% испитаника стање оцењује оценом 1 или 2.

4. Када се проценат ДС ( наравно, важи и за остале) прерачуна на 100% оних који кажу да ће изаћи на изборе, он износи 13,5%.

5. Неопредељених има 46%, што у односу на бирачко тело износи око 1.900.000 бирача.

6. Ако претпоставимо да је у Србији као власт препозната ДС, или Тадић, или Ђилас, или Пајтић (да такво питање постоји, несумњиво би то било потврђено), онда ми искуствено знамо, а може се и математички доказати према претходним изборима, да власт међу „неопредељеним“ нема ни приближно исти проценат бирача као међу „опредељенима“.

7. То даље значи да предстојећом кампањом партије које се перципирају као опозиционе и оне које су власт неће ни приближно исто „захватити“ за себе, из тог корпуса сада неопредељених бирача.

8. Сложићемо се да би феноменално успешна кампања за ДС била она која би им од неопредељених донела нових 300.000 гласова. Са тим резултатом ДС завршава на 20%.

9. Дакле, ми сада већ поуздано знамо да ће ДС бити веома далеко од могућег прављења Владе. Ово нарочито због тога, што ако они буду у кампањи успешни, онда ЛДП не прелази цензус. Њихов проценат од 6,3% на 54% опредељених је 3,4%. Када се зна да су њихови бирачи најострашћенији на политичкој сцени, онда је јасно да међу неопредељенима нема много оноих који ће због кампање, накнадно да се определе за ЛДП. А потребно им је 100.000 нових бирача из категорије неопредељених. Дакле, ми сада већ са сигурношћу можемо рећи да на излазности од 70% и више, ЛДП не прелази цензус.

10. Сасвим супротно, опозиционе партије, СНС, РС и ДСС ће по свом расположивом искуству из претходних избора, у категорији неопредељених процентуално захватити више него у категорији опредељених (ово и због тога што УРС такође има острашћене бираче и не може да накдокнади недостатак од 150.000 гласова на излазности од 70% и више). У тој расподели, између ове три партије, једино велику улчогу игра кампања.

11. СПС је забележио раст од 2,2% у размаку од два месеца. То је 25% у односу на њих саме. Неспорно је да је тај нагли скок резултат снажног реторичког отклона Дачића од владајуће реторике ДС-а. То такође потврђује мој став из тач. 3. Међутим, тај већ остварени скок чини мање вероватним да ће у расподели гласова неопредељених СПС повући већи проценат него код опредељених.

12. Дакле, ми сада већ готово поуздано знамо да ће расипање гласова бити веће од 10%, да ДС не може прећи 20%, да ДС и СПС у збиру не могу прећи 37% (све са ПУПС-ом и Палмом), да ће збир само СНС и ДСС бити већи од 43%.

13. Онај ко у СНС напада истраживање НСПМ ништа не разуме: баш ово истраживање показује да ДС нема никакве шансе на престојећим изборима. Сада су највероватније испод или до 20%, а на претходним су ишли преко 36% (ово по сећању). Тада је подршка уласку у ЕУ била око 65%, сада је 46% и тада нису могли да формирају владу без пребега СПС, сада ни са пребегом СПС то не могу. Баш по овом истраживању су избори суштински већ одлучени. Питање је само да ли ће РС прећи 10%, да ли ће ДСС прећи 11% и да ли ће СНС прећи 32%.

14. Aко овоме додамо могућност да ПУПС иде са СНС, онда је влада СНС-ДСС извесна.