Стање у свету као у време Француске револуције

Обраћање Вука Јеремића, министра спољних послова Републике Србије, на петој амбасадорској конференцији, Београд, 16. 1. 2012.

Драги министре Портас,

Поштовани доајену дипломатског кора,

Екселенције,

Даме и господо,

Изузетно ми је задовољство да вам пожелим добродошлицу на пету Амбасадорску конференцију Министарства спољних послова Републике Србије.

Драги Пауло, хвала ти што си нам указао част својим присуством, и хвала на континуираној подршци Поругала Србији у њеном европском процесу.

Желео бих такође да изразим топлу добродошлицу дипломатском кору.  Радујем се наставку сарадње у 2012. години и заједничком раду на продубљивању наших веза, заснованим на узајамном уважавању.

Амбасадорима наше земље желим да упутим изразе искреног поштовања. Захваљујући у великој мери вашој марљивости и напорном раду, истрајали смо у спровођењу конзистентне спољне политике током протекле четири године, у складу са мандатом који су грађани Србије поверили овој влади. Желим да вам се захвалим на истрајности у представљању, заштити и промовисању наших државних и националних интереса под изузетно тешким околностима.

Екселенције,

Живимо у доба великих промена. Практично је немогуће предвидети како ће свет изгледати, чак и у не тако далекој будућности.

По мом мишљењу, овакво стање умногоме подсећа на период Француске револуције. Како се њен утицај ширио Старим континентом и изван њега, тако су њене политичке и друштвене последице постајале све разноврсније. Док је нација за нацијом устајала борећи се за промену односа, једина константа у том процесу била је то да, након што би утицај револуције досегао одређену земљу, тамо више ништа није остајало исто као пре. Геополитичке последице за међународни систем биле су без преседана и потпуно непредвидиве. Размишљајући о том периоду, филозоф и политички мислилац Алексис де Токвил записао је да су „главни владари континента били припремљени за све осим за оно што се заправо догодило”.

Слично томе, савремени свет је затечен серијом ломова, чији крајњи исход није могуће сагледати. „Срећемо се овде усред превирања чији је обим без преседана”. Тим речима, на конференцији у Немачкој, пре нешто више од два месеца, Хенри Кисинџер је описао актуелне догађаје.

Сва је прилика да ће високи ниво геополитичке променљивости потрајати још неко време - са потенцијалом преусмеравања међународног устројства у неочекиваним правцима, и уз непосредност која би све могла да изненади. Док се утврђени обрасци мењају, број полова расте, а правила бивају редефинисана, свеобухватно репозиционирање се убрзава. Како се ово клупко буде одмотавало, тако ће се и капацитети старих сила да пресудно утичу на догађаје по свој прилици смањивати.

Екселенције,

Верујем да најмање три променљиве у све сложенијој глобалној једначини захтевају нашу посебну пажњу. Прва је оснажење грађанства. Људи устају против политичког и економског потчињавања. Осећаји немаштине, потхрањени моменталном доступношћу информација из целог света, увећавају незадовољство постојећим условима.

Не доводећи у сумњу етичку димензију борбе за демократију, јасно је да ће се неизвесност у многим крајевима планете повећати услед покрета за већим оснажењем грађанства. Безбедност ће додатно бити угрожена обнављањем етничких, верских и племенских нетрпељивости – од којих су многа била дуго потискивана. Овакав развој догађаја могао би имати далекосежне последице, у великој мери и изван области које су директно погођене, на пример Блиског истока.

Друга променљива у новој глобалној једначини полази од легитимних позива за прерасподелу моћи и утицаја у међународној арени. Они стижу из различитих праваца, области и у разним формама. Појава Бразила, обнова Русије, раст Индије, успон Кине, самоувереност Јужне Африке, међу главним су узроцима овог феномена, као и динамизам бројних регионалних сила – попут Немачке и Турске.

Како се капацитети сваког од њих буду увећавали, они ће стицати већи степен утицаја на дешавања у свету око њих.

Историја нас подсећа да је изузетна вештина потребна да би се кроз суштинске промене у односима великих сила прошло без опасних трвења. Охрабрује, међутим, то што развијенији актери – који су, заправо, архитекте, главни уживаоци и браниоци статуса кво – прећутно признају да ће промене постојећег устројства глобалног управљања морати да се догоде.

Оштрија противреакција за сада изостаје захваљујући пре свега неумитном тренду у глобалним финансијама, који је довео до замене традиционалних улога између земаља дужника и земаља кредитора. Као што је рекао један од водећих светских дипломата, „не можеш бити груб према свом банкару”.

Ово ме доводи до треће променљиве у сложеној глобалној једначини – онога што су многи окарактерисали као најразорнију економску катастрофу са којом се свет суочио још од времена Велике депресије тридесетих година прошлог века. Њен епицентар је на почетку био у САД. Сада је у Европској унији.

Месецима се већ Унија бори са проблемом задужености земаља чланица – најозбиљнијим изазовом са којим се до сада суочио европски пројекат. Овај проблем се претвара у дубоку кризу управљања.

Њене размере и последице, које се још увек не могу у потпуности сагледати, неизбежно ће утицати на будућност Балкана. Већ сада се суочавамо са чињеницом да је у многим крајевима Уније ентузијазам за проширење значајно опао.

Али то неће утицати на стратешко опредељење наше владе да учврсти место Србије у Европи.

Испуњење овог циља пре свега се односи на модернизацију и успостављање стандарда. Он нас обавезује да наставимо са достизањем виших нивоа ефикасности, транспарентности и одговорности – неопходних за дугорочни просперитет наше нације.

Зато ћемо са процесом реформи убрзано наставити. Његове основе су критеријуми које је Европски савет поставио у Копенхагену 1993, као и услови регионалне сарадње установљени деценију касније оквиром Стабилизације и придруживања.

Наша влада ће наставити да њихово испуњавање поставља као један од приоритета – без обзира на то када ће бити могуће постићи консензус у оквиру ЕУ, неопходан за било који од формалних корака у процесу интеграција.

Екселенције,

Током четворогодишњег мандата владе, неуморно смо радили на помирењу народа Балкана. Поред пуне сарадње са Трибуналом у Хагу, Србија је, са председником Тадићем на челу, учинила значајне кораке ка затварању болних поглавља у новијој историји региона.

Али да би дошло до истинског помирења, морамо спречити да се легитимни захтеви за правдом изобличе у позив на освету или покушаје приписивања колективне кривице.

Стављање тачке на непријатељства је коначни циљ помирења. Не сме се дозволити да јучерашње трагедије ограниче било чију спремност да се окрене ка бољој, инклузивнијој и толерантнијој сутрашњици.

По нашем мишљењу ово је најсолиднији основ на коме се може градити заједничка будућност. Са своје стране, Србија ће у 2012. години посветити посебну пажњу обезбеђивању мира и стабилности на Западном Балкану.

Поносни смо на чињеницу да је у 2011. Београд био у симболичком смислу престоница регионалне сарадње. Прошле године, успешно смо председавали Централноевропском иницијативом, Јадранско-јонском иницијативом и Регионалном иницијативом за миграције, азил и избегла лица. Тренутно председавамо најзначајнијом – Процесом сарадње у Југоисточној Европи – као и Организацијом за црноморску економску сарадњу. За неколико месеци овде ће се одржати и Други форум Алијансе цивилизација Уједињених нација за Југоисточну Европу.

Уз подршку других земаља наследница Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, Србија је недавно била домаћин министарског састанка сазваног поводом обележавања педесете годишњице првог Самита покрета несврстаних који је одржан у Београду 1961. године. На овом величанственом скупу учествовало је 105 високих државних делегација, потврђено је да завештање Покрета несврстаности остаје један од извора заједништва за бивши југословенски простор.

За неколико недеља очекујемо да ће бити донета коначна одлука о нашој кандидатури за председавање ОЕБС-ом у 2015. години, која је на креативан начин поднета заједно са Швајцарском. Добијање такве одговорности – која је производ консензуса 56 земаља чланица – сигурно ће помоћи трансформацији Балкана у динамично подручје приближавања, велико европско раскршће култура, традиција, народа и религија.

Током наредних дванаест месеци, обједињујући слоган за све наше регионалне активности биће „Од балканских ратова до балканског мира” – мото за који се надамо да ће сажети све што се може постићи током године у којој обележавамо стогодишњицу избијања Првог балканског рата. Спремни смо да се ставимо на чело напора да се стави тачка на епоху која је пружила далеко мање него што је обећавала свакој од нација са којима делимо географски простор.

Екселенције,

Да би Западни Балкан хармонично напредовао, отворена питања ће морати да се решавају на начин који не угрожава регионалну безбедност. Централна препрека достизању овог стратешког циља јесте неслагање по питању статуса Косова и неуспелог покушаја да се оно реши наметањем, кроз једнострано проглашење независности 17. фебруара 2008. од стране албанских власти у Покрајини.

Пре него што наставим, желео бих да упутим изразе дубоке захвалности представницима свих земаља који су са нама солидарни у вези са Косовом.

Хвала вам што поштујете територијални интегритет Србије, упркос сталним притисцима да се прихвати једностраност. Признање једностарно проглашене независности Косова непосредно би допринело успостављању дубоко узнемирујућег преседана, који би охрабрио сепаратисте било где у свету.

Екселенције,

Принципијелни став Републике Србије неће се променити. Наш уставни императив, као и наша морална, историјска и – изнад свега – демократска дужност, приморавају нас да не одступимо од посвећености проналажења свеобухватног решења за Косово, које би морало да буде резултат договора у складу са параметрима одређеним Резолуцијом Савета безбедности УН 1244 (1999). Ниједно решење које није прихватљиво за било коју страну, неће истински решити проблем. Покушај једностраног отцепљења није испунио обећања, оставивши Косово у бестежинском стању. То не може бити ни у чијем интересу, а најмање у нашем.

Растуће опасности за регионалну стабилност не могу бити вечно игнорисане. Оно што ми тражимо јесте исход који могу прихватити сви. То је једини начин да се постигне одржив и трајни мир између Срба и Албанаца. Председник Тадић је више пута истицао да он мора подразумевати чврсте, међународне гаранције за очување виталних интереса наше земље на територији Покрајине, укључујући изводљиво решење за Север Косова, заштиту српских енклава на Југу, очување српског идентитета и верског наслеђа у целој Покрајини, и решење за питања својине.  

Наши дипломатски напори ће бити усмерени и на одржавање здравог међународног окружења у оквиру којег технички дијалог Београда и Приштине може бити настављен. Србија остаје посвећена том процесу, и поред бројних демонстрација лоших намера и, ничим изазваних, једностраних аката усмерених ка промени реалности на терену.

Екселенције,

Још један важан задатак у вези са Косовом за српску дипломатију у 2012. години биће стицање међународне подршке за истински непристрасну и транспарентну криминалну истрагу у вези са оптужбама за одузимање и трговину људским органима пре, за време и након конфликта 1999. године.

Једино Савет безбедности Уједињених нација може успоставити универзални мандат и адекватну јурисдикцију како би се обавила свеобухватна истрага – као што је то био случај са свим осталим тешким ратним злочинима на Балкану.

Нема легитимних разлога да се одступи од ове установљене праксе.

Таква истрага мора бити одговорна целом свету. То је једини начин да се гарантује правичност и спрече сумње у било чију пуну посвећеност окривању истине. Заговарање непотпуног и тајновитог процеса, без обавезе да се извештавају Уједињене нације, је нечувено и, са моралног становишта, неодбрањиво.

Екселенције,

Три променљиве у новој глобалној једначини – оснаживање грађанства, измене стратешких односа и утицај велике кризе – променили су велики број међународних економских параметара, укључујући и чињеницу да се капитал данас креће мање слободно него што је то био случај у прошлости.

Кључне економске одлуке све више потпадају у домен држава, сужавајући процеп између геополитике и геоекономије. Могло би се чак говорити о томе да су оне на путу да буду потпуно интегрисане – убрзано постајући две стране истог новчића.

Да би се обезбедио напредак и да би били у стању да наставимо са реформама, од суштинске важности је да се пронађе начин да се привуку додатне инвестиције из иностранства и отворе нова тржишта за наше производе. Ово је данас постао много компликованији и деликатнији задатак.

Док се успостављају нови глобални параметри, мораћемо да узмемо у обзир и чињеницу да је дошло до смањења капацитета традиционалних инвеститора у овај део света.

Међутим, захваљујући нашим глобалним везама, које смо почели да обнављамо пре више од четири године, наша дипломатија је сада у могућности да многа историјска пријатељства искористи тако да се створе нове економске прилике. На пример, тржишта бројних земаља Покрета несврстаних, поново су отворена за нас.

Наша дипломатија такође је заслужна за то да државе попут Кине и Азербејџана, изразе јак интерес за продубљивање економске сарадње. Компаративна предност Србије укључује не само приступ тржишту Европске уније, већ и јединствену мрежу уговора о слободној трговини са Западним Балканом, Казахстаном, Русијом и Турском.

Екселенције,

На почетку свог мандата ова влада формулисала је четири спољнополитичка приоритета: европски процес, регионалну сарадњу, проналажење праведног и одрживог решења за Косово и продубљивање економске сарадње са светом.

Све време њеног трајања – под изузетно тешким околностима – водили смо принципијелну и конзистентну спољну политику, усмерену ка остварењу тих  циљева.

Данас је очигледно да је консензус око та четири приоритета успостављен међу релевантним политичким актерима у Србији.

Да бисмо могли да корачамо напред као нација, верујем да је од суштинске важности да наставимо да следимо сваки од њих на комплементаран и целовит начин – и да ниједан не жрвујемо зарад унапређења неког другог.

Они су неодвојиви делови јединствене целине, и наставиће да се у будућности међусобно подупиру.

Остаћемо верни путу који смо изабрали, јер – као што је један од највећих људи 20. века, Махатма Ганди, рекао у тренутку изузетно тешком за његов народ – „у потпуности смо уверени у правичност наше ствари”.

Какве год да су препреке на које наилазимо, нека нам је утеха то да је наш народ и раније пролазио кроз велика времена. И одупримо се цинизму, страху и колебљивости. Уколико то не учинимо, изгубићемо контролу над сопственом будућношћу.

Толико пута у историји, имали смо смелости да посегнемо за луком судбине, савијајући га према нади за бољу будућност. Учинимо то опет, храбро и без оклевања.