Ми наглашавамо братство које је потврђивано у време великих историјских искушења, и које је одраз верске и културне блискости, узајамног разумевања и солидарности.

Зар није Косово требало да буде sui generis, тј. изузетак? Oсим што Војводина некако све више делује као sui generis. То ће бити Србијин последњи sui generis, јер после Војводине нема више покрајина. После тога, Србија може да настави да се придржава универзалних норми.

Да ли је Ваш пристанак да будете уводничар на овако дубиозном скупу у организацији Иницијативе младих за људска права Ваша приватна одлука, или израз политике владе и државе чији сте службеник?

А шта треба да урадимо да би гладни били мање гладни? Да им помогнемо? Ма јок! То се од нас уопште не очекује. Mи у знак солидарности штрајкујемо глађу један дан. Зашто? И онда ја тако гледам у те рекламе и питам се ко је овде луд.

Ово не само да потврђује оно што је итекако познато – да су спортске победе неодољив афродизијак за политичаре, увек гладне туђег успеха који могу да искористе за себе – већ показује до које су мере српски политичари спремни да иду како би народу, којем немају да дају хлеба, поклонили макар игара.

Скандалозно је да се у једном малом, али гласном делу српске јавности моје у основи беневолентне тезе схватају као јеретичке. Aко ме је неко бесправно бомбардовао и отима ми део територије, ваљда ја могу да звиждим његовој химни? А ви му аплаудирајте.

Нико не може имати монопол на заступање и тумачење антифашизма, историјске истине и националног интереса. Ово није време за тријумфализам и идеолошку искључивост, већ за одбрану темељних демократских начела. Једино тако ћемо моћи да спознамо које је право лице Србије.

Тек пажљива анализа текста Статута који дође у Скупштину на усвајање показаће колико је ту реч само о додавању шминке, како би се сакрила стара, државно-дуалистика амбиција војвођанске бирократије, а колико стварно поправљање једног опасног документа.

У овом случају, чини ми се да је тај “други посао” поновно увођење неке врсте ванредног стања, неке врсте нове “Сабље”, јер се маргинализује сваки глас “против” и свака озбиљна, дубинска критика владајућих структура. Дугорочни циљ ове операције би могло бити још директније стављање Србије под страни протекторат.

Можда на тај начин и по ту цену Тадић и може купити мало времена код оних који му сада аплаудирају док за њихов рачун обавља прљави посао. Али не може купити њихову милост, нити спасити своју душу. А кад коса поново дође до њега, више неће бити никог да га брани. Или макар да за њим жали.