понедељак, 29. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Политички живот

Хајка на Београд

PDF Штампа Ел. пошта
Маринко М. Вучинић   
четвртак, 22. април 2010.

Недостатак оригиналних идеја је свеприсутан проблем на нашој политичкој сцени. Потрошене су и обесмишљене одавно све велике идеје и идеали: демократија, слобода, критичко мишљење, социјална правда, толеранција, тржишна привреда, конкуренција, владавина права.

Наш политички живот је велико гробље идеја и демократских иницијатива. Политика је ослобођена сваког принципијелног садржаја. Њој једноставно више нису потребни креативни носиоци идеја и програмских концепција, већ послушни прагматични политичари. Зато је и позив на устанак против београдских дахија још један доказ да поједине странке сада грчевито настоје да унесу нову енергију у своје посустале редове тако што ће све веће социјално и политичко незадовољство народа окренути против Београда и београдизације Србије. Потрошени су у протеклим деценијама сви могући противници, сада је на ред дошло отворено подстицање једне нове поделе у Србији.

Београд се појављује као грамзиво оличење србијанског централизма, из кога се врши безобзирна експлоатација мањих градова и провинције. Зар нема краја процесима разградње српске државе, политичким и идеолошким деобама? На отпор београдизацији Србије позивају оне политичке снаге и страначки лидери који су управо у Београду показали најгоре или, боље рећи, право лице, подстичући корупцију, дивљу градњу, непотизам, клијентелизам, незаконито располагање стамбеним и пословним фондом. То је та фатална образина нашег политичког живота, не постоји никаква одговорност, већ се странке и њихови функционери понашају као да управо они нису били непосредни учесници у девастирању нашег друштва. Они не препознају себе у развалинама политике коју су тако приљежно водили. Напротив, они се увек изнова нуде као очекиване политичке месије. Важно је само лансирати подесну мантру и онда је бесомучно котрљати док она производи одређени политички привид, а при томе доноси и проценат гласова довољан да се преживи на политичкој сцени и тражи нови партнер за следећу владајућу коалицију.

Садашња хајка на Београд и београдизацију Србије само је један јалови политички маневар који ствара додатну збрку у нашем већ довољно конфузном политичком животу. Не вреди ни што се поједини ислужени политичари позивају на неопходност децентрализације и европске стандарде јер је њихов легитимитет и кредибилитет одавно израубован. Али они ће учинити све како би се одржали на политичкој мапи, па чак и посегнути за додатним поделама. Ако се присетимо почетка разбијања југословенске федералне државе, онда ћемо се сигурно вратити у оне дане када је напад на београдски централизам и великосрпски хегемонизам био главни алиби за разарање савезне државе. Две деценије након тих трагичних догађаја у Србији су све гласнији тзв. борци против београдизације и државног унитаризма. Као да се историја понавља, али овог пута на нашем тлу, као злокобна фарса.

У политичкој историји Србије било је озбиљних појава покрајинског и локалног сепаратизма, све до тога да је Србија свођена на своју ужу територију у име решавања националног (пре свега српско-хрватског) питања у социјалистичкој Југославији. Србија је платила превисоку цену овог идеолошког пројекта, али још увек није успела да се ослободи наметнуте хипотеке о великој Србији и неспособности српског народа да живи равноправно са другим народима. Србија се и данас као независна држава и даље у утицајним политичким круговима третира као дежурни кривац и фактор регионалне нестабилности. Зато и треба нагласити сву испразност покушаја појединих политичких лидера да вештачки стварају додатни анимозитет према Београду, а самим тим доведу у питање и државно устројство Србије.

Нико не може да оспори неопходност рационалне децентрализације, али она мора бити темељно осмишљен пројекат, а не пригодна парола за локалне изборе, као што се то данас увелико догађа у овом трагикомичном путујућем циркусу.

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер